Аутор: Лазар Слепчев, политички аналитичар
Овај текст има за циљ да у кратким цртама пружи један заокружен увид у проблематику личне власти у новом веку, дакле, тему којом смо се бавили током неколико протеклих месеци, те да кроз један упоредни приступ, на једном месту расветли сличности и разлике које су красиле европски апсолутизам новог века у појединим европским државама. Приказ и поређења ћемо вршити анализом три области, тј. фактора који круцијално утичу на формирање политичког система и политичких принципа у једној земљи. Пре свих, бавићемо се утицајем географског положаја земље, или оним што савремени политички дискурс зове геополитичким фактором. Економски концепт биће следећи фактор нашег разматрања, док ће верска слика, као један од кључних фактора новог века бити треће поље наше анализе.
Но, пре него што се упустимо у саму анализу, неопходно је ради бољег разумевања појма апсолутизма направити кратак осврт, како на дух епохе у којој се појављује, тако и на одређење самог појма.
Дакле, епоха европског апсолутизма настаје као продукт једног живог историјског динамизма насталог на развалинама средњег века. Принцип старе средњевековне монархије је испунио своју сврху, идејна и духовна статичност је само цементирала неподношљиво стање историјског тапкања у месту. Сталним ратовима и великом епидемијом колере, све малобројније европско становништво трагало је за неким новим обликом друштвености. Европски запад је све теже подносио догматску и финансијску стегу Ватикана, оличену у неподношљивим пореским наметима и бруталностима инквизиције.
Све ове околности су утицале да на европском тлу отпочне један процес новог историјског динамизма, оличен пре свега на темељима људске слободе и њеног запоседања.
Хуманистички покрети по Европи, те ренесанса, први су тријумфи слободе на европском западу. Реформацијски покрет с почетка 16. века и ватикански одговор кроз процес контрареформације додатно динамизују дух времена. Појава протестантизма доноси и нови облик економских односа, заснованих на принципу роба-новац. Градови се увећавају и постају све значајнији друштвени фактор. Трговина постаје најдоминантнија грана економије. Јачањем градова долази до стварања нових сталежа, пре свих грађанског, чиме се озбиљно нарушава стара средњевековна сталешка структура. Откриће нових светова и жеља за њиховом колонизацијом, покреће јачање поморства у многим европским земљама. У освајање и пљачку ресурса „новог света“, пре свих крећу Шпанија, Португалија, Холандија и Енглеска. Колонизују се Западна Индија, (тадашњи назив за данашњу Америку), Африка, те Кина и Индија на истоку. Поморство и трговина европску економију извлаче из сопственог дворишта и подижу је на глобални ниво. Упоредо са економским кретањима, јавља се и потреба за променом досадашњег концепта власти и новим обликом друштвених односа. Филозофска учења, пре свих Макијавелија и Бодена, у први план износе захтев за раздвајањем црквене и световне власти.
Дакле, у новоствореном оквиру, насталом сплетом наведених фактора, на тлу Европе ниче један нови облик власти, апсолутна монархија. Овај облик власти настаје у државама са великом територијом и релативно бројним становништвом. Условљен је дакле првенствено економским чиниоцима, и кључне карактеристике су му: нови концепт војске (стална и стајаћа), нови међународни односи, опадање значаја земљорадње, системско убирање пореза, убрзана индустријализација те експанзивна и колонијална политика према споља.
Када је реч о одређењу самога појма, занимљиво је да се појам апсолутизам у политичкој теорији и филозофији појављује у великој мери после саме епохе коју одређује и дефинише. Наиме, апсолутизам пуну научнотеоријску легитимацију стиче у 19. веку и то као појам којим се дефинише модел власти у Европи на прелазу из средњевековља у нови век. У најопштијем смислу, апсолутизам се одређује као нововековна аутократска монархија у којој је ауторитет владара апсолутан и независан од сталешке и народне контроле. Одређеније говорећи, реч је о нарочитом облику централистичке монархије на прелазу из феудализма у капитализам. Моторну снагу европског апсолутизма представља просветитељски покрет под чијим утицајем настаје и модел просвећеног апсолутизма. Реч је о једној парадоксалној ситуацији у којој просветитељство, иако у својој основи атеистичко, покушава да очува монархију прилагођавајући је духу новог времена. Додуше, ни само просветитељство се није испољавало свугде на истоветан начин.
У Француској, оно је било изразито атеистичко и рационалистичко, у Енглеској доминантно емпиријско, док је у германским земљама имало филозофско-етички карактер.
Одређење временског периода и трајања епохе апсолутизма такође су предмет спора. Рана истраживања период апсолутистичке епохе одређују у периоду од Вестфалског мира 1648. до Француске револуције 1789. године. Каснија истраживања узимају у обзир разлике међу земљама у којима се појавио апсолутизам, те увиђају да настанак и трајање апсолутизма зависе, како од геостратешког положаја, тако и од друштвеноекономских, културних, верских и других фактора. Апсолутизам се, дакле није појавио у свим земљама у исто време, нити је свугде окончан у истом историјском периоду.
Према овим тумачењима, апсолутизам је у Шпанији трајао до 16. века, у Енглеској до 17. века, док је у Француској окончан Револуцијом из 1789.године. У Пруској, апсолутизам се протеже до касног 19. века, док у Русији бива укинут тек у 20. веку, бољшевичком револуцијом.
Полазна тачка наше анализе, биће управо фактори који су одређивали облике у којима се апсолутизам испољавао у појединим земљама.
Географски положај (геополитички фактор)
Географски положај на коме се нека земља налази, полазна је тачка за креирање стратегије те земље по свим битним питањима. Место на мапи, те непосредно и даљње окружење, одређују какву ће стратегију нека земља имати у првом реду по питању одбране и економије, а касније и у свим другим битним областима. Од начина стратешког позиционирања, у многоме зависи и успешност, али и сам опстанак неке државе. Тако је било одувек, па и у епохи која је предмет наше анализе.
Шпанија тога доба прва користи изузетно добар положај на ком се налази. Повремена ратна опасност и сукоби којима је Шпанија била изложена са запада, нису спречили Шпанце да се окрену поморству. Излаз на отворена мора и океане, омогућио је Шпанији да током 15. и 16. века постане доминантна поморска сила. Шпанци су агресивно кренули у колонизацију новог света, те бесомучну пљачку ресурса и богатстава новооткривених територија. Међутим, окренутост Шпанаца агресивном наметању католичанства и покрштавању, те њихова неспремност да своју економију ускладе са принципима све доминантнијег капитализма, учинили су да Шпанија врло брзо почне играти периферну улогу на мапи тадашњег света.
Француска је имала добар положај. Чињеница да пресеца европски континент по вертикали, излезећи тако и на север и на медитеран, омогућило је Французима да се позиционирају као нека врста баланса између Шпаније на западу и Германског фактора на истоку. При томе, Француска је била најмногољуднија земља запада са око 16 милиона становника почетком 17. века. Уз велика улагања у војну силу и поморство, може се слободно рећи да је Француска била најмоћнија европска држава новог века.
Окруженост морем са свих страна, омогућила је Енглеској савршен геостратешки положај. Без велике оптерећености ратном опасношћу споља, Енглези су могли да се посвете мирном и несметаном развоју. Убрзаним развојем поморства и трговине, укључују се у колонизацију новог света, ширећи свој утицај и на истоку и на западу.
Географски скрајнуте од главних нововековних токова и трендова, германске земље нису представљале озбиљног такмаца европском западу. За разлику од Аустрије која је имала солидан регионални утицај, Немачка до уједињења под Бизмарком није ни постојала као реалан међународни субјекат.
Географски положај Русије је како изузетан тако и препун изазова. Наиме, држава огромне територије која се при томе простире на два континента, у безбедносном погледу је веома захтевна и скупа. Дужина државне границе Русију доводи и у позицију суседа великог броја, често непријатељских држава, нација, религија и култура. Управо потреба за голим очувањем државе и идентитета, учинили су да Русија у многоме заостане за водећим трендовима нововековне Европе.
Економски чиниоци
Када је реч о економији, ново доба је изнедрило и нови, капиталистички концепт економије. Општи је став да су земље које су прошле кроз процес верске реформације много лакше прихватале капиталистички систем, те да су се у новонасталим околностима много лакше и боље снашле.
Упркос моћној флоти и освајању великог дела новог света, Шпанци су концепт своје економије поставили такорећи искључиво на пљачкашком принципу. Опљачкани ресурси су довлачени у Шпанију без жеље да се у виду капитала даље улажу у обрт и оплодњу. Чак су и своје колоније давали на управу Холанђанима, док су као приоритет спроводили покрштавање становништва у освојеним државама. Може се слободно рећи да се у економском смислу Шпанија најлошије снашла.
За Французе, економија је била нека врста државног пројекта. Прионуло се убрзаном формирању институција, централизована је државна управа, тако да је Француска већ у 17. веку имала стабилне државне установе. Уведен је озбиљан порески систем, чиме је обезбеђено стабилно финансирање буџета. Буџет се у највећој мери користио за јачање војске и флоте, како би Француска могла да спроводи експанзивну политику и на копну и на мору. Као што смо већ напоменули, реч је о најозбиљнијој европској држави новог века.
На крилима либералних економских теорија, Енглези ресурсе новог света и трговину са њим увек посматрају као неку врсту обрта. Комбинацијом економске и војне моћи у ширењу интереса, Енглези из нововековне експанзије излазе као највећи профитери, стварајући „царство у коме сунце никад не залази“.
Германске земље, оптерећене унутрашњим супротностима, углавном су биле самоизоловане од новог тренда светске економије. Упркос марљивости, традиционалној дисциплини и посвећености раду и стицању, Немце није красио онај „шпекулативни моменат“, који је Енглезима омогућио империјални бум. Једино је Аустрија као „микро колонизатор“ Средње Европе црпела одређену економску корист.
Оптерећена сукобима изнутра и споља, Русија дуго тавори као сељачко, предмодерно феудално друштво. Економска модернизација стиже касно, тек пред крај 19. века, те апсолутизам у Русији и најдуже опстојава.
Религијски фактор
Као што се да приметити, верски моменат је у великој мери одређивао судбину држава и на многим другим пољима деловања.
Верски фанатизам коштао је Шпанију економског заостајања. Сву своју војну и економску моћ Шпанци су користили за ширење католичанства. Било да је реч о прогонима муслимана и Јевреја на тлу саме Шпаније, било покатоличавању новог света. Опседнутост верским мисионарством Шпанију је коштала и економске и стратешке позиције на мапи света.
У Француској је католичанство имало огроман утицај, али је показивало и флексибилност према просветитељском рационализму у државним пословима. Револуција је означила и пуцање компромиса ова два принципа.
Доминација националне, Англиканске цркве, код Енглеза јача свест о посебности, слободи од Ватикана, индивидуацији али и саможивости. Можда нигде као код Енглеза верски фактор није толико утицао на развој економског, либералног концепта.
Немце је дуго пратила трагична оптерећеност унутрашњим верским сукобима католика и протестаната (Тридесетогодишњи рат 1618−1648), са милионским жртвама на обе стране. Резултат таквог верског баланса код Немаца је успостављање једне конзервативне и милитантне свести, са израженим култом војске.
Русија баштини утицај православља и византијског наслеђа. Мит о Москви као „Трећем Риму“ служи као оруђе очувања националне самосвести.
Верски шаролико и често непријатељско окружење утврдили су код Руса свест о православљу као саставном делу националног бића.
Дакле, све до сада речено указује да је европски апсолутизам поредак који је на један сасвим природан начин одиграо улогу историјске транзиције између средњевековне и грађанске епохе. Овај текст поставио је себи за циљ да уз оне опште карактеристике модела укаже и на све оне факторе који су допринели да се у свакој држави апсолутизам појави, расте и нестане управо вођен специфичним карактеристикама те државе.
Остави коментар