Аутор: Мср Срђан Граовац, историчар
Након забрињавајућих резултата реформе правосуђа из прве деценије овог столећа, Влада републике Србије од 2014. године спроводи систематску реформу правосудног система, са три циља:
- Отклањање штетних последица реформи из 2009. године
- Формирање оперативног и функционалног правосудног система
- Европске интеграције
Постоји висок степен нивоа припремљености у Србији за примену правних тековина ЕУ и европских стандарда у области правосуђа. У јуну 2019. године у Народној скупштини Нацрт измене Устава Републике Србије у области правосуђа налазио се у потребној параламентарној процедури. Претходно је добио позитивно мишљење у оквиру јавне расправе, а онда и од стране Венецијанске комисије. Постигнут је видан напредак, нарочито смањењем броја заосталих извршних предмета и увођењем мера за усклађивање судске праксе, док су још увек у току припреме за измену уставног и законодавног оквира за даље унапређење независности правосуђа. Ојачан је рад независних и регулаторних тела, укључујући и буџет и квалификовани кадар, а њихова функционална независност морала је бити гарантована у пракси. Остварен је напредак увођењем механизама за алтернативно решавање спорова, као што је медијација. Повећано је подизање и унапређење нивоа свести, и од стране релевантних националних удружења.
Након измене Устава у о сегменту делатности правосуђа, можемо да закључимо да је правосудни систем и судска грана власти у потпуности испунила институционални капацитет за придруживање Србије у пуноправно чланство у ЕУ.
Извршна грана власти и органи државне управе
Актуелна Влада Републике Србије ступила је на дужност 29. јуна 2017. године. По први пут, жена је изабрана за председника Владе[1]. Од 21 министра, четири су жене. Владу чине и два нова министарства – за животну средину и за европске интеграције. Ово друго министарство је преузело надлежности Канцеларије за европске интеграције Републике Србије. Нова Влада је остала посвећена интеграцији у ЕУ, што је илустровано првом иностраном посетом нове председнице Владе институцијама ЕУ. Утврђенe су и реформе, привредни раст, образовање и дигитализација као главни приоритети. Српска администрација и преговарачки тим наставили су да показују спремност и професионализам у процесу преговора о приступању. Настављене су консултације са релевантним заинтересованим странама, укључујући организације цивилног друштва кроз Национални конвент о ЕУ. Додатно је ојачана инклузивност и транспарентност реформског процеса, а нарочито у погледу питања у вези са придруживањем ЕУ. Улога независних регулаторних тела у потпуности је призната и подржана. Администрација потврђује значај бољег информисања грађана Србије о предностима чланства у ЕУ и обавезама које из њега проистичу. Уложени су додатни напори за промовисање европских вредности у оквиру јавне расправе и образовања.
Србија је високо припремљена у погледу реформе јавне управе. Постигнут је видан напредак у области пружања услуга и доношењем неколико нових закона о зарадама у државним органима и јавним службама и радним односима, о платама запослених у органима локалне самоуправе и аутономне покрајине, као и о Националној академији за јавну управу.
Србија је наставила са спровођењем свеобухватног Програма реформе управљања јавним финансијама за период 2016–2020. који покрива све релевантне подсистеме. Постављен је оквир за праћење, а извештаји о спровођењу, који се редовно припремају и објављују, постали су корисно управљачко средство. Спровођење отежавају ограничени људски и финансијски ресурси. Остварена су побољшања у погледу квалитета макроекономских прогноза, средњорочног планирања за буџетске кориснике, покрића за извршење буџета и квалитета фискалних извештаја. Србија је у јуну 2017. усвојила уредбу о управљању капиталним инвестицијама. Њен циљ је повезивање планирања инвестиција са буџетским процесом. Инвестициони пројекти каналишу се преко Националног одбора за инвестиције и Јединственог прегледа приоритетних инфраструктурних пројеката (Single Project Pipeline). Пројекције прихода су конзервативније, а расходи се планирају реалистичније. У финансијском извештавању током године дају се шире информације и оно је доступније. Обухват информационог система финансијског управљања проширен је укључивањем установа културе и науке.
У погледу стручног усавршавања, Србија је усвојила Закон о Националној академији за јавну управу. Академија ће организовати обуке за све службенике, укључујући и оне на локалном нивоу. Посебни програми обуке намењени вишим руководиоцима су саставни део општег програма обуке. Спровођење стратегије за стручно усавршавање запослених у локалној самоуправи наставило се акредитацијом програма обуке и увођењем акредитације за реализаторе обуке. Међутим, стручно усавршавање се још увек доследно не унапређује и није повезано са системом оцењивања учинка. Интегритет у јавној служби подстиче се путем етичког кодекса за државне службенике из 2015. године. Потребно је посветити пажњу спровођењу другог круга планова интегритета у правосуђу и државној управи. Потребни су напори како би се спречила корупција у локалној управи путем усвајања локалних акционих планова.
Институционални капацитети државних органа из сегмента јавне управе и извршне гране власти показали су највиши степен припремљености у процесима европских интеграција. За додатно квалитативно унапређење њихове делатности потребно је ојачати систем едукације државних и јавних службеника, путем симпозијумско-семинарских програма и рада стручно-научних радионица.
НИВОИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ВЛАСТИ – АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА
Када је у питању локална самоуправа, административни капацитети су унапређени, али и даље постоје значајне разлике између општина. На локалном нивоу надлежности се спроводе са присуством одговарајуће анализе капацитета и потребних људских/финансијских ресурса. Консултације са локалним властима о новим предлозима закона са локалним импликацијама побољшане су у односу на период до пре три године. Остварен је умерен степен едукације службеника у администрацији локалних самоуправа, у погледу примене европских стандарда о телеолошкој функцији управе на локалном нивоу у организацији власти, као непосредног сервиса за пружање услуга грађанима. Централни органи државне управе створили су потребне оквире за унапређење датих потреба локалне администрације.
Аутономна Покрајина Војводина и сви њени органи остварили су потпуни институционални капацитет за приступање Србије у пуноправно чланство у Европској унији и уз примену стандарда и конвенција ЕУ у области устројства, функције и делатности регионалне и локалне управе и самоуправе.
ДЕЛАТНОСТ ЈАВНИХ УСТАНОВА
У области комуналних, инфраструктурних, привредних, информационих и делатности из области науке, културе и образовање, остварен је видан напредак када су у питању структура, функционалност и оперативност јавних установа. Потребно је остварити већи степен симбиотичке интеракције између капиталних инвестиција и индустрије, са једне стране и академске заједнице, установа науке, културе, образовања, комуналних, информационих и инфраструктурних делатности, са друге стране, посебно у домену финансирања поменутих правних лица.[2] Примери за регулисање система финансирања делатности јавних установа можемо да пронађемо у решењима за финансирање установа културе у Грчкој, Немачкој и Шпанији.[3]
У погледу система јавних установа из свих области делатности, Србија је остварила висок степен институционалних капацитета у процесу европских интеграција.
ПРАВА МАЊИНСКИХ СОЦИЈАЛНИХ И НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА
Државна управа, путем сопствене делатности, али и путем рада јавних установа обавља студијско-аналитичке послове, управне и статистичко-евиденционе послове који се односе на израду информација, анализу и извештавање о стању у области права мањинских социјалних и националних заједница за потребе унапређења квалитета живота свих грађана Србије, без обзира на социјални, национални или било који статус и опредељење, а посебно када је реч о заједницама мањина различитог социјалног спектра осетљивости и угрожености. У датом смислу, усвајају се закони и други прописи (општа акта) којима се гарантују сва људска и грађанска права и слобода мањинских заједница у изражавању своје културе и опредељења. Указује се на проблеме у остваривању загарантованих права и предлажу се решења за превазилажење насталих проблема.
Постоји правни оквир за поштовање и заштиту мањина и културних права и генерално је потврђен и у складу је са Оквирном конвенцијом о националним мањинама. Међуетнички односи су добри и стабилни. Републички Савет за националне мањине је успоставио добру сарадњу са саветима националних мањина. Фонд за националне мањине функционише и његово финансирање је повећано. Локални савети за међуетничке односе успостављени су у појединим општинама у којима је та обавеза прописана законом.
Законодавство Србије о забрани дискриминације у складу је са европским стандардима, иако је још увек потребно усклађивање са правним тековинама Европске уније. У августу 2017. године, у оквиру Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, успостављен је нови сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности. Канцеларија за људска и мањинска права је развила алат за е–учење како би се повећала свест јавности о механизмима идентификације и заштите. Канцеларија Повереника за заштиту равноправности је држала обуке за полицију, судове и јединице локалне самоуправе. Такође је објављен Кодекс једнакости којим се дају смернице за креирање антидискриминационе политике за послодавце. Измене Кривичног законика усвојене у новембру 2016. године додатно су побољшале забрану и кажњавање расних и других дискриминаторних кривичних дела. Видан је напредак у области заштите права групе које су биле највише дискриминисане – жене, особе са инвалидитетом, Роми, ЛГБТИ лица, лица са ХИВ/СИДОМ и старије особе.
У области заштите права мањинских социјалних и националних заједница, Србија је постигла највиши степен институционалних капацитета у процесима европских интеграција. У погледу заштите људских и мањинских права, Србија поседује потпуни институционални капацитет, неопходан у процесу придруживања наше земље у пуноправно чланство у ЕУ.[4]
СРБИЈА И ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ
У оквиру приступних преговора отворено је седамнаест поглавља (5 – Јавне набавке, 6 Право привредних друштава, 7 – Право интелектуалне својине, 20 – Предузетничка и индустријска политика, 23 – Правосуђе и основна права, 24 – Правда, слобода, безбедност, 25 – Наука и истраживање, 26 – Образовање и култура, 29 – Царинска унија, 30 – Спољни односи, 32 – Финансијска контрола, 35 – Остала питања/нормализација односа између Србије и њене јужне покрајине, 6 – Право привредних друштава, 30 – Економски односи са иностранством, 13 – Рибарство, 33 – Финансијска и буџетска питања, 17 – економска и монетарна политика, 18 – статистика и 9 – финансијске услуге), од којих су два привремено затворена (поглавља 25 и 26).
У оквиру ИПА II, Србија наставља да користи претприступну помоћ са укупном индикативном алокацијом од 1,5 милијарде евра за период од 2014–2020. Србија наставља да активно учествује у програмима ЕУ, укључујући и Хоризонт 2020; COSME; Царине 2020 и Фискалис 2020; Еразмус+ и Креативна Европа; Европа за грађане; Запошљавање и социјалне иновације.
Можемо да закључимо да је институционални капацитет Србије у процесу њеног придруживања у пуноправно чланство у Европској унији достигао висок степен остварености, те да је наша држава припремљена да успешно оконча вишедеценијски процес европских интеграција. На поменути начин, Србија ће остварити своју улогу пуноправног и поносног члана Европске уније. За тај стратешки, историјски и национални подухват, институционални систем у Србији и његов капацитет потпуно су спремни.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
Medović Vladimir, Evropska unija posle Lisabonskog ugovora: pravo i institucije, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2013.
Medović Vladimir, Međunarodni sporazumi u pravu Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd, 2009. Pregovaračka poglavlja: 35 koraka ka Evropskoj uniji, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Informacioni centar EU, Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, Beograd, 2015.
Pejović Andrija, Lazović Mirjana, Mirić Ognjen, Knežević Ivan, Vodič kroz Instrument za pretpristupnu pomoć IPA II 2014–2020, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2014.
Radić Ivana, Kahrimanović Vesna, Budimir Branko, Vodič kroz pridruživanje Evropskoj uniji, ISAC fond, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd, 2007.
Radić Ivana, Živković Jelena, Damnjanović Katarina, Cvetković Vesna, Ivanković Zorana, Budimir Branko, Vodič kroz proces stabilizacije i pridruživanja, G17 Institut, Beograd, 2005.
Samardžić Slobodan (ur.), Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Službeni glasnik, Beograd, 2009.
Samardžić Slobodan, Evropska unija – sistem u krizi, Izdavačka kuća Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2016.
Smith Karen E., The Making of EU Foreign Policy –The case of Eastern Europe, Second Edition, Palgrave Macmillan, 2004.
Stojanović Gajić Sonja, Maravić Dražen, Vodič kroz EU politike – Sloboda, bezbednost, pravda, drugo izdanje, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2015.
Stojović Jelena, Knežević Sanja, Bogdanović Aleksandar,Knežević Ivan, Vodič kroz Dunavsku Strategiju, Evropskipokret u Srbiji, Beograd, 2012.
Vajdenfeld Verner, Vesels Volfgang (ur.), Evropa od Ado Š: priručnik za evropsku integraciju, BPB: Saveznacentrala za političko obrazovanje, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2003.
Vukadinović Radovan, Uvod u institucije i pravo Evropskeunije, Udruženje za evropsko pravo, Kragujevac, 2014.
Zbornik radova, Ugovor iz Lisabona: sigurna luka ili početak novog putovanja?, Službeni glasnik, Fondacija Fridrih Ebert, Beograd, 2010.
[1] Госпођа Ана Брнабић
[2] Било би корисно применити стратегију тзв. „јавно-приватног партнерства“, у погледу финансирања непрофитних, а неопходних јавних установа, ради побољшања степена задовољства конзумената продукције из делатности датих установа. Када је у питању поменута стратегија јавно-приватног партнерства, добар пример у резултатима делатности остварили су сараднички односи Галерије Матице српске и Компаније Таркет (Tarkett) из Бачке Паланке.
[3] Исто
[4] У датој области не постоји разлика између Србије и било које државе-чланице ЕУ, у западној Европи.
Остави коментар