Ауторка: др Јелена Тодоровић Лазић
У оквиру процеса преговора за приступање Републике Србије Европској унији 27. фебруара 2017. године, у Бриселу на Међувладиној конференцији отворено је и привремено затворено Поглавље 26 – образовање и култура. У заједничкој позицији Европске уније за Поглавље 26, у делу који се односи на културу, стоји да су „циљеви Србије у области културе у великој мери у складу са циљевима ЕУ“. Поред ове опште оцене, ЕУ констатује да у Србији не постоји национална Стратегија за развој културе и да је предвиђено њено усвајање до краја 2017. године (што се реализовало тек током 2020. године). Према новој методологији, Поглавље 26 се налази у трећем кластеру (Конкурентност и инклузивни раст) заједно са још 7 поглавља – Наука и истраживање, Економска и монетарна унија, Царинска унија, Информационо друштво и медији, Социјална политика и запошљавање, Опорезивање и Предузетништво и индустријска политика.
ЕУ констатује пуно учешће Србије у програму ЕУ Креативна Европа, укључујући и оснивање деска „Креативна Европа“ у Београду у циљу промоције програма, као и ангажовање српских културних и аудио-визуелних оператора у овим активностима.
С обзиром на добар ниво припремљености Србије у области културе, и ограничени обим и посебну природу обавеза које проистичу из правних тековина ЕУ у оквиру овог поглавља, ЕУ сматра да нису неопходна мерила за привремено затварање овог поглавља и да у овој фази, ово поглавље не захтева даље преговоре. Праћење напретка у усклађивању са правним тековинама ЕУ и њиховог спровођења наставиће се током преговора. ЕУ наглашава да ће посветити посебну пажњу праћењу свих специфичних питања ради обезбеђивања потпуне усклађености Србије са правним тековинама ЕУ у области образовања и културе, као и обезбеђивање административних капацитета Србије и њених капацитета за управљање програмима ЕУ у овој области. Посебно треба размотрити везе између овог поглавља и других релевантних преговарачких поглавља. Коначна оцена усклађености српског законодавства са правним тековинама ЕУ и њених капацитета за спровођење може бити дата само у каснијој фази преговора.
Када је реч о културној политици, државе чланице треба да заступају начела садржана у члану 167 Уговора о функционисању ЕУ, а нарочито да обезбеде да њихове међународне обавезе омогуће развој и спровођење политика и инструмената усмерених на очување и унапређење културне разноликости. У складу са овим начелима, Конвенција UNESCO о заштити и унапређењу разноликости културних израза из 2005. године, представља главни елемент правних тековина у области културе. Европска комисија је 2007. године усвојила документ под називом Европска агенда за културу у глобализованом свету. Он уводи посебни дијалог са сектором културе уз отворени метод координације, како би се спровеле три групе циљева: 1. културна разноликост и интеркултурални дијалог; 2. култура као катализатор за креативност и 3. култура као кључна компонента у међународним односима.
Усклађујући своју културну политику са циљевима дефинисаним у Уговору о функционисању Eвропске уније – Глава XIII – Култура, и у складу са одредбама из члана 167 истог Уговора, Република Србија је посвећена сарадњи у области културе. Концепт културне разноликости је ушао у оквир законске регулативе, пре свега кроз системски Закон о култури, где представља једно од начела културог развоја, а затим и у оквиру других усвојених закона и дугорочних планских докумената.
Важну стратегију у европским интеграцијама Републике Србије представља јачање међународне културне сарадње са јасно постављеним циљевима и партнерствима. Учешћем у раду међународних организација, мрежа и иницијатива (UNESCO, Савет Европе) унапређују се капацитети Србије и повећава се мобилност уметника, професионалаца и културних добара, нарочито у областима савременог стваралаштва и очувања културног наслеђа. Посебан значај се придаје учешћу у регионалним иницијативама (Регионални савет за сарадњу, Савет министара културе Југоисточне Европе). Србија континуирано унапређује билатералну сарадњу у новим форматима који нагласак стављају на дугорочну размену и успостављање партнерстава између установа културе. Паралелно са тим, у току је обезбеђивање подршкe креативним и иновативним пројектима организација цивилног друштва. Споразуми, програми и протоколи из области билатералне сарадње реформулисани су тако да испуне ове циљеве.
Поред потписаних билатералних споразума, програма и протокола о сарадњи у области културе са низом земаља, активности на међународном плану усмерене су на три главна правца деловања: стварање правних, институционалних и финансијских предуслова за унапређење регионалне сарадње што је пропраћено и потписивањем неколико декларација са земљама Југоисточне Европе у којима је нагласак на културној разноликости; подршци промоцији и представљању културе и уметности из Србије у иностранству.
У сарадњи са Нордијским саветом, регион Југоисточне Европе основао је Савет министара културе Југоисточне Европе 2005. године у циљу размене и промоције информација о регионалној културној политици и приоритетима у области културе и културне баштине. Министри културе Југоисточне Европе се састају једном годишње ради утврђивања приоритета регионалне културне политике. У 2013. години UNESCO регионална платформа за Југоисточну Европу се спојила са Саветом министара културе Југоисточне Европе у циљу јачања регионалне културне сарадње.
Република Србија од 2014. године учествује у потпрограму Креативне Европе – KULTURA (промоција сектора културе). Пуно учешће у програму остварено је у децембру 2015. године приступањем другом потпрограму MEDIA (подршка аудиовизуелном сектору). У периоду од 2014. до 2020. године Србија је добила око 12 милиона евра у оквиру програма Креативна Европа. Кроз њега је прошло 305 пројеката, и 146 организација. У оквиру потпрограма KULTURA, прошло је 152 пројекта, 99 организација из Србије док је кроз потпрограм MEDIA, 153 пројекта и 47 организација из Србије. Учешће у програму Креативна Европа представља најзначанији сегмент европских интеграција Србије у области културе. У складу са циљевима ЕУ везаним за oтворени метод координације уведене су две нове мере културне политике ради суфинансирања пројеката који су остварили успех у оквиру програма Креативна Европа (као национална подршка до 30%) и ради подршке мобилности уметника и професионалаца у култури.
Према Годишњем извештају Европске уније за 2019. годину, каже се да у области културе Србија спроводи мере према UNESCO Конвенцији о заштити и унапређењу разноликости културног изражавања. Србија, такође, успешно учествује у програму Креативна Европа. У 2018. години – години европског културног наслеђа – три пројекта културне баштине у Србији добила су награду ЕУ за културно наслеђе. У Годишњем извештају ЕУ за 2020. годину у делу који се односи на стање у области културе у Србији, наводи се да Република Србија признаје важност културе и културне разноликости. Буџетским изменама за превазилажење економских утицаја пандемије, знатно је смањен буџет који је додељен за културу и којим управља Министарство културе и информисања. Активности везане за Нови Сад – Европску престоницу културе 2021. године су одложене за 2022. годину.
Влада Републике Србије усвојила је 13. фебруара 2020. године Стратегију развоја културе 2020-2029. заједно са Акционим планом, чији је нацрт предложило Министарство културе и информисања, након дораде првобитног предлога тог документа, који је био дефинисан за период 2017-2027, а прошао је бурну јавну расправу, праћену и захтевима за његово одбацивање у целини. Предлог Стратегије развоја културе 2017-2027. који је Министарство културе и информисања утаначило крајем 2017. године, након јавне расправе није ни стигао до Владе Србије, већ је у сарадњи са Секретаријатом за јавне политике враћен на дораду. Закон о култури из 2009. године предвидео је доношење Стратегија развоја културе Републике Србије у року од годину дана, што значи до јесени 2010. године. Неколико пута је почињао рад на изради тог стратешког документа, уз учешће различитих стручњака и доносилаца одлука.
Једна од позитивних страна усвајања оваквог типа документа лежи у чињеници да Србија никада раније није имала стратешки документ који уређује циљеве и приоритете развоја у области културе, што се посебно и наглашава у саопштењу Министарства културе и информисања, поводом усвајања Стратегије и додаје се да се Стратегијом плански и систематски регулише јавни интерес у области културе и одређују стратешки приоритети развоја културе у наведеном десетогодишњем периоду.
Стратегија садржи опредељења Републике Србије и дефинише општи државни и национални интерес у култури. Она дефинише српско културно језгро и српски културни простор који не подразумева само територију државе Србије, већ и простор на којем је српски народ током историје оставио трагове материјалне и нематеријалне културне баштине и самим тим се српски културни простор преклапа са другим просторима. Неопходно је неговати приступ који ће избећи једностраност и уважити све историјске и савремене аспекте.
Слично као и првобитна верзија, Стратегија развоја културе 2020-2029. дефинише димензије српске културе. То су: словенска, византијска, балканска (у првобитној верзији старобалканска), херојска или слободарска (у првобитној верзији само херојска), просвећено-европска, демократска и контактна или димензија отворености.
Стратегија развоја културе 2020-2029. заснована је на следећим начелима: опредељеност за заштиту и неговање националне културе; заштита културних права националних мањина; унапређење узајамног разумевања и равноправно укључивање осетљивих група у културни живот; заштита и вредновање културног наслеђа као необновљиве и јединствене заоставштине; подстицање и промовисање уметничког стваралаштва као слободног израза људског духа; широка доступност културе и равноправно и активно учешће у културном животу; развој међународне културне сарадње и доприношење угледу земље у свету и подршка савременим моделима финансирања и схватање културе као привредног потенцијала.
Општи циљ Стратегије развоја културе је унапређење улоге културе у животу грађана Републике Србије, а међу посебним циљева наводи се унапређење међународне сарадње и процеса европских интеграција у области културе и дигитализација у култури. Културна политика Републике Србије креира се на националном нивоу, а спроводи на републичком, покрајинском и нивоу локалне самоуправе. Важну улогу у овом процесу имају Министарство културе и информисања Републике Србије и надлежни органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе. Културна политика у Републици Србији треба да се заснива на: ефикасној и промишљеној законодавној активности; одговорној кадровској политици; аутономији субјеката у култури; принципу активног учешћа грађана и стручне јавности у процесу доношења одлука; транспарентним процедурама доношења одлука; принципу стратешког управљања у култури, праћења и вредновања; анализама, истраживањима и статистикама у области културе и усаглашености са другим секторима државне политике.
Значајан аспект билатералне културне размене на основу Стратегије биће подстицање и успостављање непосредних и континуираних веза између републичких установа културе (протоколи о сарадњи музеја, архива, библиотека, филмских центара и архива, позоришта – опере, драме, балета и друго) са одговарајућим партнерима, као и стална размена квалитетних програма, размена стручњака, мобилност уметника и умрежавање свих професионалних актера. Стратегија препоручује да је потребно успоставити концепцијску повезаност између програмских садржаја који се представљају у иностранству и приоритета националне културне политике.
Завод за проучавање културног развитка у оквиру пројекта е-Културе прати стање на нивоу музеја, позоришта и биоскопа, у редовним годишњим циклусима, док се подаци о члановима библиотека и корисницима архива преузимају од Народне библиотеке Србије и Архива Србије. Све активности у спровођењу Акционог плана Владе Републике Србије координира Републички секретаријат за јавне политике.
Актуелни Закон о културним добрима не препознаје појам нематеријалног културног наслеђа. Од маја 2010. године, када је Република Србија ратификовала UNESCO Конвенцију о очувању нематеријалног културног наслеђа, Министарство културе и информисања је успоставило основе система заштите и очувања нематеријалног културног наслеђа. Успостављен је Национални регистар нематеријалног културног наслеђа који се води у Центру за нематеријално културно наслеђе. У Национални регистар до сада je уписано 49 елеменaта нематеријалног културног наслеђа (слава, коло, певање уз гусле).
У Стратегији се наводи да је један од циљева у подручју културног наслеђа стварање услова за формирање стабилног и поузданог нормативног оквира у области заштите непокретног културног наслеђа. Акциони план у том циљу предвиђа доношење Закона о културном наслеђу, Закона о заштити непокретних културних добара, Закона о музејској делатности, Закона о архивској грађи и архивској делатности, Закона о Установи спомен-жртве (Старо сајмиште), Закона о изменама и допунама Закона о заштити старе и ретке библиотечке грађе и одговарајућих подзаконских аката.
Како је уочено приликом прегледа садашњег стања у приоритетним подручјима развоја културе (културно наслеђе и савремено стваралаштво), процес дигитализације се одиграва споро, без планског приступа и постојања адекватног регулаторног оквира. Музеји, као једни од актера који чувају културно наслеђе у процесу дигитализације, користе информациони систем – Јединствени информациони систем (ИМУС) којим управља Историјски музеј Србије. Претраживач културног наслеђа покренут је 2019. године од стране Министарства културе и информисања Републике Србије са циљем да се најширој јавности представе разноврсни дигитализовани фондови и обезбеде информације о наслеђу које чувају библиотеке, архиви, музеји, галерије, заводи за заштиту споменика и други субјекти у култури. Принудна селидба у виртуелно окружење током пандемије показала је важност процеса дигитализације у овој области.
Акциони план за спровођење Стратегије развоја културе израђен је за средњорочни период од 2020. до 2022. године. Све мере и активности које су поменуте у наративном делу Стратегије, а које нису обухваћене средњорочним акционим планом, очекује се да буду реализоване после 2022. године.
Стратегија развоја културе 2020-2029. заступа став да је у развој културе потребно улагати средства у износу од најмање 1% буџета државе, па ће се, како је наведено, тежити да се издвајања, која се односе на рад установа културе, капиталне инвестиције, финансирање и суфинансирање програма и пројеката, признање за врхунски допринос националној култури, подстицање пројеката међуресорне сарадње, увећавају у складу са могућностима и фискалном политиком Републике Србије.
Остави коментар