Добар дан ти желим „непознати госту”

„…фигуралност представља силажење уметника са небеских висина, када се само имагинацијом докучивао лик бога,
или богова са свима изразима доброг и зла…”

Сретен Стојановић, „О уметности и уметницима”, 1952.

Покрет је једно велико поглавље у уметности графике. Да би се изразила његова лепота потребно је и техничко знање и велика сензибилност коју може имати само неоспорни таленат. Оно што чини основу сваке визуелне уметности уопште, а то је гледање и запажање, чини и основу за схватање лепоте покрета. Њега треба уочити, усадити га у душу и тако га пренети на графички лист – иначе је немогуће радити! Познато је да великим уметницима чак ни воће није довољно добро „позирало”, јер се лагано сушило, а тиме мењало боју и облик. Зато је немогуће ослонити се само на модел и стога уметник мора не само да види, већ и да осети и проживи оно што жели  да оживи.

Проживети и тако оживети портрет и психологију лика је посебно захтевна поетика у графичком изразу. Сложене традиционалне технике у графичкој уметности могу ограничити експресију лика. Било је времена када су представници извесних праваца и школа нанели фигурали у графици озбиљне ударце, сводећи портрет на извештачене и штуре линије. Зато је било потребно створити озбиљан баланс између хтења уметника и његове вештине графичара да би се постигло оно што, примерице, видимо у сувим иглама циклуса „Див”.

„Дивови”, „Робови”, „Посматрачи” – светлост, симултанитет акције дуалног колорита, владање ритмом. Речју, покрет у својој незаустављивој енергији као процес испитивања психолошких процеса, или онога што Метерленк зове „непознат гост”. По својим јасним и одређеним средствима изражавања графика се у овом случају показала као ефикасан уметнички језик за поетику фигуралности. Ови листови су тако снажни и узбудљиви садржајем, тако високих поетских и изведбених квалитета, попут Свијечњакових и Детонијевих графика, или, мој је лични избор, Хегедушићевих цртежа.

Изражена језиком приступачним свима, задојена прочишћеном формом људског обличја и његове психологије, утекла од данас пречесте прото – естетике, ова серија графичких листова показује две ствари: еспресивност са директним деловањем и мајсторство технике.

„Још није довољно јасно”, написао је Едмонд Флег, „Колико покрет може допринети представљању психолошког живота. Он адекватније изражава од речи, јер наш унутрашњи говор није говор речи, већ говор слика и асоцијација”.

Слађана Палчић

БОЈАН ОТАШЕВИЋ – биографија

Рођен је у Крагујевцу 1973. године. Дипломирао графику на Факултету ликовних уметности у Београду 1998. , а магистрирао 2001. године у класи Биљане Вуковић. Члан УЛУС-а од 2000. године. Самостално излагао на 30 изложби у Крагујевцу, Београду, Нишу, Смедереву, Руми, Ужицу, Врњачкој бањи, Пожеги. Чачку, Новом Саду и Квебеку (Канада). Групно излагао на изложбама у земљи и свету, у Јапану, Италији, Македонији, Бугарској, Пољској, Румунији, Словенији, Шведској, Чешкој, Француској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији, Шпанији, Канади, Кореји, Норвешкој, Мексику и Кини. Добитник је великог броја награда из области графике и цртежа. Доцент је на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу на Одсеку за Примењену уметност.