Књига Лингвостилистика књижевног текста изашла је у 120. јубиларном плавом колу Српске књижевне задруге, 2012. године као 698  књуига Кола. То је, у 120 година Кола трећа књига једнога лингвисте која се објављује у Колу, прва је била  књига Александра Белића Око нашег књижецвног језика (1952), друга Павла Ивића Српски народ и његов језик (1971), и ово је тећа лингвистичка књига коју Коло објављује. Књига се из перспективе лингвистичке стилистике бави песничким и прозним текстовима углавном савремених српских писаца. Од старијих писаца анализирају се језичкостилске карактерситике поезије Лазе Костића и Алексе Шантића, као и књижевноуметничке карактеристике (и то из аспекта употребе типова туђег говора) романа Скендера Куленовића и Меше Селимовића. Од савремених песника лингвостилистичком анализом обихваћени су  Рајко Петров Ного, Слободан Ракитић, Вук Крњевић, Зоран Костић, Момир Војводић и петар Пајић, а од прозних писаца: Видосав Стевановић, Тиодор Росић, Владимир Кецмановић, Тихомиор Левајац и Петар Сарић. Све анализе су стилистички довоаспектне: оне подразумевају анализу специфичности језичког израза сваког од писаца, и анализу уметничке вредности тих специфичних језичких израза. Тако лингвистилистичка анализа подразумева анализу начина  језичког ткања поетских и проузних текстова изабраних писаца, али и анализу естетско-уметничких ефеката која та «ткања» изазивају.     

Милош Ковачевић рођен је 1953. у Пресједовцу, код Улога, у  Херцеговини. Редовни је професор за Савремени српски језик, Стилистику и Општу лингвистику. Предавао је на више филозофских и филолошких факултета: у Сарајеву, Никшићу, Нишу, Бањалуци, Петрињи, Косовској Митровици, Српском Сарајеву, Београду, Крагујевцу и (као лектор и гостујући професор) на Филолошком факултету Рурског универзитета у СР Њемачкој. Сада на основним, мастер и/или докторским студијама  предаје на Филолошком факултету у Београду, Филозофском факулету на Палама и Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. 

International Biographical Centеr Cambridge изабрао га је 2001. године за свјетског интелектуалца године из области друштвених наука, и уврстио га у 2. и 3. издање (за 2001. и 2002. годину) едиције «2000 Oustanding Intelectuals of the 21^st Century«, док га  је American Biographical Institute, North Carolina, USA,  номиновао 2003.  године за  «Hall of Fame« („Дом славних“).  Његов уџбеник «Наш језик за 6. разред основне школе» у издању сарајевске „Свјетлости“ проглашен је најбољим методичким дјелом у БиХ за 1991. годину.

Био је члан редакције часописа „Ријеч“ (из Никшића) а сада је у редакцији часописа „Српски језик“ (Београд) и „Нова Зора“ (Билећа и Гацко), а уредник је  „Радова Филозофског факултета“ (Источно Сарајево) и   „Зборника српског језика, књижевности и умјетности“ (Бањалука). Члан је Међународне академије хуманистичких  и природних наука кнеза Шћербатова.

Основне научне преокупације су му: синтакса, првенствено синтаксичка семантика, стилистика, и историја српскога књижевног језика. Са рефератима који обрађују различите теме из наведених научних области  учествовао на више од 100 међународних и југословенских научних конгреса, скупова и конференција.  До сада је, уз преко 400 научних и стручних радова и 16 уџбеника  српскога језика за основну и средњу школу, објавио и  21 књигу.