Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Словеначки правосудни систем састоји се од три нивоа: локални и окружни, радни судови и Управни суд, виша судови и Врховни суд. Уставом је предвиђено Судско веће, чији је задатак заштита независности судства. Кандидате за судије бира Судско веће, а затим их именује Државни збор (доњи дом парламента). Државно тужилаштво је независно тело, део извршне власти, а главна овлашћења у погледу каријере државних тужилаца имају Државнотужилачко веће и главни државни тужилац. Државнотужилачко веће је независно државно тело које спроводи задатке самоуправе државног тужилаштва.
У оквиру истраге у Државном збору коју је почетком 2019. покренуо Одбор за парламентарну истрагу, предвиђено је преиспитивање поступака државних тужилаца и судија у конкретним кривичним предметима. Уставни суд касније је обуставио примену Закона о парламентарној истрази због ризика за независност судија и тужилаца који носи таква парламентарна истрага конкретних предмета.
Врховни суд наручио је студију о разлозима ниског нивоа перцепције независности судија и судова као и ниског поверења у правосудни систем. Разлози наведени у студији у којој су учествовали корисници судова, правни стручњаци, судско особље и шира јавност су: недостатак знања и информација о правосудном систему, организацијски и комуникацијски проблеми, проблеми са сналажењем у зградама судова. Та су сазнања довела до низа мера које су спровели Врховни суд и друга тела – од оспособљавања до бољих информацијских алата за кориснике судова након што дођу на суд.
Дигитализација правосудног система у погледу управљања предметима врло је напредна и даље се развија. Информацијске и комуникацијске технологије за управљање предметима на напредном су нивоу. Подаци који се добијају из свих система за управљање правосуђем стандардизовани су и интегрисани. Али, електронска комуникација између судова и странака мање је развијена – није увек могуће доставити предмет електронским путем, примити судске позиве електронски или пратити фазе судског поступка на интернету. Покренут је пројект израде е-списа, е-поднесака, дигиталног уручивања судских докумената, плаћања судских такси путем интернета.
Судско веће и Државнотужилачко веће суочавају се с потешкоћама у погледу ресурса. Судско веће све активније настоји да побољша квалитет правосуђа, посебно кроз своју улогу у оцењивању судија. Упркос томе што су му протеклих година одобрени додатни ресурси, Судско веће и даље ради са релативно малим бројем чланова особља у односу на широки распон овлашћења. Државнотужилачко веће и даље не располаже са довољно људских и финансијских ресурса.
Побољшана ефикасност правосудног система довела је до додатног смањења броја нерешених предмета, а трајање судских поступака углавном је остало непромењено. Успркос томе што му је број нових грађанских предмета међу највећима у ЕУ, правосудни систем бележи стално побољшање ефикасности у готово свим категоријама предмета. У 2019. укупни број нерешених предмета додатно се смањио за више од 7% у поређењу са 2018. Судови су решили више предмета него што су их примили. Просечно трајање поступака повећало се на око 13 месеци у грађанским предметима и стагнирало је на 11 месеци у трговачким предметима јер је предност дата старијим предметима. У жалбеном поступку ти предмети се брзо решавају, обично у раздобљу од око 3 месеца. Готово једна четвртина грађанских и трговачких парничних предмета решава се у оквиру судске нагодбе. Потешкоће повезане са ефикасношћу и даље су изузетно велике у предметима из подручја економије и финансијског криминала – посебно они поступци повезани са прањем новца. Кривични судови наставили су да решавају више предмета него што их приме (стопа решавања предмета од 102%).
Закон о интегритету и спречавању корупције је кровни закон у области борбе против корупције. Институционални оквир за борбу против корупције чини Комисија за спречавање корупције, аутономно државно тело које сарађује с другим телима укљученим у борбу против корупције – полицијом и Специјализованим државним тужилаштвом.
Доношење измена Закона о интегритету и спречавања корупције ради решавања недостатака оквира за борбу против корупције је одложено. Влада је 2018. одобрила измене Закона о интегритету и спречавању корупције ради решавања неких од кључних недостатака постојећег оквира, укључујући оне које је истакао GRECO, а њихово одобрење у парламенту било је предвиђено за јун 2020.
Комисија за спречавање корупције располаже ограниченим ресурсима. Аутономно је државно тело чија се независност осигурава на темељу поступка избора њеног вођства, при чему посебан одбор за избор састављен од чланова сваке од три гране власти као и представника цивилног друштва, издаје препоруку о именовању председника Комисије. Комисија редовно сарађује са полицијом и Специјализованим државним тужилаштвом. Она спроводи административне истраге и има широка овлашћења приступа или издавања налога другим телима и институцијама за спровођење закона да прикупе доказе. Одговорна је за надзор примене одредаба о сукобу интереса, плановима интегритета, имовинским картицама, даровима и ограничењима из Закона о интегритету и спречавању корупције. GRECO је напоменуо да недовољни ресурси онемогућују деловања Комисије за спречавање корупције.
Осим Комисије, неколико јавних тела укључено је у спречавање и кажњавање корупције. Министарство правосуђа одговорно је за већи део правног оквира за спречавање и кривично кажњавање корупције. Министарство јавне управе задужено је за регулисање статуса, права и обавеза функционера и има улогу у заштити интегритета.
Правила понашања јавних функционера налазе се у Закону о јавној управи, Закону о државним службеницима и Закону о интегритету и спречавању корупције док министри и државни секретари подлежу Етичком кодексу за владине и министарске функционере из 2015. године. Примењује се на председника владе, министре, државне секретаре, чланове кабинета и главног секретара владе. Одређене одредбе, на пример оне о имовинској картици и ограничењима након престанка запослења, такође се примењују на бивше функционере. Државни збор донео је Етички кодекс 12. јуна 2020. У њему су наведена етичка начела којих се посланици морају придржавати као и санкције у случају кршења.
Законом о јавним службеницима забрањује се државним службеницима да извршавају активности које би укључивале сукоб интереса. Законом се утврђује и опсег и одређује који су функционери обавезни доставити имовинске картице Комисији за спречавање корупције. Имовинске картице морају се доставити Комисији за спречавање корупције након преузимања дужности, једну годину након престанка функције и након сваке промене дужности, активности, власништва или имовине изнад 10 000 евра. Комисија спроводи ad hoc провере и води евиденцију особа које подлежу обавези подношења имовинских картица. Имовинске картице доступне су јавности током сваког мандата функционера и до једне године након престанка мандата. Комисија за спречавање корупције и даље нема довољно особља и недостају јој финансијски и људски ресурси за извршавање задатака.
Законом о интегритету и спречавању корупције предвиђена је забрана лобирања о питањима која подлежу судским и управним поступцима, а активности лобирања може спроводити само физичка особа која је уписана у регистар лобиста који успоставља Комисија за спречавање корупције. Јавни функционери могу пристати на лобирање само ако је лобиста уписан у регистар и морају одбити контакт ако постоји сукоб интереса. Осим тога, правила о лобирању за највише извршне функције садрже могућности заобилажења закона. Неки контакти с трећим особама које желе утицати на владино доношење одлука не пријављују се на одговарајући начин, укључујући контакте законских и овлашћених представника предузећа и интересних група.
Словенија је развила додатне мере за спречавање корупције и повећање транспарентности у јавним набавкама. Налази се међу најразвијенијим чланицама ОECD-а у смислу транспарентности и увела је неколико мера за спречавање корупције у јавним набавкама. Све јавне институције дужне су да пошаљу своје планове интегритета Комисији, при чему је примарни циљ утврђивање ризика и спровођење мера за јачање интегритета. Комисија је развила и интернетску апликацију (ЕРАР) која јавности омогућује једноставан приступ информацијама о пословним трансакцијама свих тела јавног сектора.
Специјализовано државно тужилаштво спроводи кривичну истрагу најозбиљнијих кривичних дела, укључујући корупцију. Међутим, у неколико важних случајева приближава се или је наступило застаревање, а на затварање случајева наводно утиче неефикасност полиције у утврђивању приоритетних случајева. Словенија је увела конфискацију имовине у своје национално право 2011, када је донет Закон о одузимању незаконито стечене имовине. Међутим, 2018. Уставни суд пресудио је да одузимање имовине коју је оптуженик стекао пре 2011. представља „недопустиву ретроактивност”. Та одлука има практичне последице на рад система конфискације и његову ефикасност. Но, без обзира на то, државно тужилаштво подигло је 147 оптужница повезаних с корупцијом у 2019, 22% мање него у 2018. (188). Судови су у 2019. донели 21 осуђујућу пресуду, 30 у 2018, 9 ослобађајућих пресуда (три у 2018).
У Словенији су слобода изражавања и информисања утврђене у Уставу, а медијски плурализам осигуран је специфичним секторским законодавством. Регулаторно тело за медије, Агенција за комуникацијске мреже и услуге (АКОС), независно је тело, правно и функционално одвојено од владе.
Независност Агенције за комуникацијске мреже и услуге предвиђена је законом, но њена ефикасност је ограничена недостатком људских ресурса и мера заштите од политичког уплитања. Осим што је регулаторно тело за медије, Агенција за комуникацијске мреже и услуге Републике Словеније надлежна је и за телекомуникацијски и поштански сектор као и сектор железничког превоза. Његова овлашћења у подручју аудио-визуелних медија утврђена су Законом о медијима и Законом о аудио-визуелним медијским услугама. Оба закона тренутно пролазе поступак ревизије због преноса ревидиране Директиве о аудиовизуалним медијским услугама. АКОС-ом управљају директор и веће агенције које се састоји од пет чланова. Директор има овлашћење доношења одлука, а Веће надзире реализацију програма рада и одобрава финансијско планирање. Именује их влада на темељу претходног поступка избора. Смењивање и разрешење са дужности могу наступити само због неподобности за положај или неспособности. Иако су правила која се односе на сукоб интереса с индустријом дефинисана у Закону у електронским комуникацијама, не постоје посебне одредбе о могућности постојања сукоба интереса директора а у односу на неку политичку странку. Утврђен је средњи ново ризика у подручју независности и ефикасности регулаторног тела за медије, највише због недостатка мера заштите од политичког уплитања.
Транспарентност власништва над медијима захтева изјаву о власничким или управљачким уделима. Према Закону о медијима, издавачка кућа или организација за радиодифузију мора пријавити сваки пораст појединачног власничког или управљачког удела у трговачком друштву од 5% или више. Транспарентност власништва над медијима заузима средњи ризик.
Законом о интегритету и спречавању корупције предвиђена су општа правила о сукобу интереса за јавне функционере, укључујући медијски сектор. Осим њих не постоје посебна правила којима би се регулисао сукоб интереса у медијском сектору, на пример између политичких странака и власника медија. У пракси то има негативан учинак на медијски плурализам у Словенији. Пријављен је висок ниво политичког утицаја на медијска предузећа који се може постепено проширити на новинаре и телевизијске куће на регионалном и локалном нивоу. Становништво често сматра да су велика медијска предузећа у Словенији посебно политички пристрана. На пример, сматра се да барем две телевизијске станице, као и неке штампане и онлајн медије политички контролише једна политичка странка. У том контексту, утврђен је висок ниво ризика у подручју политичке независности медија.
Иако су физички напади на новинаре реткост, често долази до узнемиравања или претњи упућених новинарима на интернету, а правосудни систем ретко их санкционише. Иако су „Репортери без граница“ приметили да 2019. нису забележени физички напади на новинаре, пријављени су случајеви застрашивања. Забележени су и случајеви прогона новинара који су објавили информације од јавног интереса. Платформа Савета Европе за заштиту новинарства и сигурности новинара 2020. објавила је четири упозорења која се односе на Словенију, углавном повезана с узнемиравањем новинара.
Словенија има парламентарни систем власти дводомне структуре, при чему законе доноси само Државни збор (доњи дом парламента), а не и Државно веће (горњи дом парламента). Нацрт закона могу предложити влада, било који члан парламента или најмање 5 000 бирача. Уставни суд спроводи ex post оцену уставности у конкретним предметима на темељу уставне тужбе. Осим правосудног система читав низ других институција, посебно Грађански правобранилац и Повереник начела једнакости, имају улогу у систему контроле и равнотеже.
Саветовање са јавношћу о нацртима закона организује се путем интернета. Препоручује се да јавно саветовање траје између 30 и 60 дана. Нацрти закона објављују се на страници е-Демократија, путем које јавност може доставити своје доприносе. У пракси јавност нема увек довољно могућности учествовања у законодавном поступку. Препоручено раздобље саветовања често се не поштује јер се јавности даје мање времена да достави своје примедбе. Закони могу бити донесени у скраћеном или хитном поступку под условима утврђенима у пословнику Државног збора. У парламентарном сазиву 2014–2018, 39% свих закона донесено је у складу са редовним поступком, 19,1% закона донесено је у складу с хитним поступком, а 23% закона донесено је у складу са скраћеним законодавним поступком.
Због повећаног броја уставних тужби повећава се број нерешених предмета и продужава трајање поступака на Уставном суду. Поступке могу покренути Државни збор, једна трећина његових заступника, влада, Грађански правобранилац, Судско веће или главни државни тужилац. Уставни суд може ставити ван снаге законе који нису у складу са Уставом. Ако Уставни суд сматра пропис неуставним или незаконитим, у том случају издаје одлуку. Уставни суд је 2019. решио 1 804 предмета.
Грађански правобранилац и Повереник начела једнакости, такође су задужени за заштиту права појединаца. Грађански правобранилац задужен је за заштиту људских права и темељних слобода у односу на државна тела, локалну самоуправу и особе које врше јавну функцију. Акредитован је као национална институција за заштиту људских права статуса Б који додељује Глобални савез националних институција за људска права. Након акредитације, овлашћења правобраниоца повећана су како би се остварио статус А. Делује и као правобранилац за децу. Друга независна институција је Повереник начела једнакости, независно тело чији задаци укључују заштиту од дискриминације и саветовање, правну подршку и заступање пред судом за жртве дискриминације. Међутим, Повереник начела једнакости нема овлашћења изрицања санкција. Упркос повећању финансијских ресурса има релативно мали број запослених.
Циљ Националне стратегије за развој невладиног сектора и волонтерског рада је повећање средстава за невладине организације до 2023. Стратегијом се промовише и транспарентност, интегритет и одговорност невладиних организација. Држава финансира пројекте и програме невладиних организација у подручјима за која сматра да би невладине организације у њима могле спроводити јавне политике и пружити услуге грађанима. Финансирање се углавном одвија путем јавних конкурса, јавних позива или у облику директног финансирања. Словенија се сматра државом отвореног и богатог простора цивилног друштва са релативно високим степеном волонтерског рада.
Када је реч о положају Срба у Словенији, Савет Европе (СЕ) је поновио дугогодишњу препоруку да призна српски језик као традиционално мањински језик. Почев од 2014, СЕ године тражи од словеначких власти да признају српски, хрватски и немачки као традиционално мањинске језике Словеније и да примене Европску повељу о регионалним и мањинским језицима. Комитет експерата Европске повеље о регионалним или мањинским језицима позвао се у извештају из јула 2021. на своју дугогодишњу препоруку да се хрватски, немачки и српски, који су традиционално присутни у неколико подручја Словеније, признају као традиционални мањински језици. Влада Словеније заступа став да се Европска повеља о регионалним или мањинским језицима, према њиховом тумачењу садржаном у словеначкој Декларацији о потврђивању ове Повеље, не може односити на српски, хрватски и немачки језик. Једине мањине које признаје словеначки Устав су Италијани и Мађари.
Срби у Словенији немају статус националне мањине тако да би се признавањем српског језика за мањински створио оквир за институционално решавање захтева српске заједнице у Словенији. Српски језик се може учити као страни у склопу изборних предмета у основним школама, такође, часови матерњег језика и културе обезбеђени ученицима српске националности. Савез Срба Словеније иницирао је пројекат увођења српског језика као допунске наставе у школама у Словенији за који се током прошле године пријавило преко 1500 деце. Званично није познато колико Срба живи тренутно у Словенији. Према попису становништва из 2002. године, када су се последњи пут грађани изјашњавали и о националној припадности, у Словенији је живело 38.964 Срба, односно 1,98 одсто од 1.964.036 становника мада су незванични подаци да их има далеко више. Треба напоменути да Словенци у Србији имају статус националне мањине иако је њихов број доста мањи, према подацима из 2011. године, 4.033 Словенаца живи у Србији и ужива сва права као остале мањине.
Остави коментар