Изложба у оквиру пројекта „Повежи, обележи “ (Link It, Mark It) биће отворена у понедељак, 21. фебруара у 19 часова у Малом ликовном салону и Галерији СУЛУВ, и уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до петка 4. марта. 

Учесници: Владимир Фрелих, Драган Матић, Арјан Прегл, Данијел Бабић, Селман Тртовац, Игор Фридрих Петковић, Марјам Мохмади, Самсон Огиамиен, Ариф Крyезиу, Мавиеад Ал Карам, Зое Гуглиелми, кустос, рецензент: Саша Јањић.

У понедељак 21. фебруара у 19 часова, у Галерији СУЛУВ и Малом ликовном салону (КЦНС), биће отворена изложба у оквиру пројекта Повежи, обележи (Линк Ит, Марк Ит), у организацији Савеза удружења ликовних уметника Војводине. Пројекат је започет 2020. године јавним дискусијама уметника из Србије, Хрватске, Словеније и Аустрије и наставља се њиховом заједничком изложбом која ће бити постављена у две новосадске галерије.
Пројектом Повежи, обележи (Link It, Mark It) покренут је специфичан процес међусобне повезаности и интеграције гостујућих и домаћих уметника. Акценат је на умрежавању, међународној сарадњи и размени уметничких идеја и искустава која се односе на период 90-тих у контексту уметничког развојног пута. Основна идеја пројекта Повежи, обележи подразумева уметничко истраживање просторних, медијских, друштвено-политичких и социјалних аспеката који би потом били представљени у уметничком раду.
Концепт и тема пројекта почивају на термину избрисани, којим се реферише на деведесете године 20. века и различите видове дискриминације којима је држава преко својих институција излагала своје цивилно становништво. Термином избрисани обухваћени су различити репресивни поступци, дискриминација на основу етничке, верске, полне, узрасне, расне, економске и друге припадности. Потирање идентитета појединца огледало се у одузимању права на држављанство, брисању из разних евиденција, одузимању гласачких права, принуђености на миграције, избеглиштво, изгнанство, расељавање итд. У том смислу тематски оквир пројекта паралелно говори о изгубљеним идентитетима и изгубљеним генерацијама, који се, по неким анализама и истраживањима, у највећој мери везују за особе рођене на овим просторима између 1960. и 1985. године. То су генерације које су изгубиле домовину, место боравка, запослење, имовину, држављанство, лични и социјални интегритет, којима су закинута основна људска права, а која би Универзалном декларацијом о људским правима, као и Европском конвенцијом о људским правима, требало да су им загарантована и неповредива. Ови, углавном ненадокнадиви губици подвлаче и посебну, иако мање признату последицу – одузету младост, као и постефекте одрастања и сазревања у специфичним околностима које су владале током 90-их година, а који се у мањој или већој мери испољавају и данас. Сведочећи нарушавању основних цивилизацијских начела, ове генерације су, услед распада СФРЈ и вишегодишњих ратних сукоба, санкција и економске и културне изолације, а касније и периода транзиције, обележене као генерације препуштене случају.
Кроз тему ИЗБРИСАНИ наглашава се конкретни друштвено-политички контекст у којем су током 90-их професионално сазревале генерације уметничких стваралаца, а њихова уметничка пракса временски и тематски поклапа се са искуствима и дешавањима у поменутом раздобљу и траје све до данас. Концепт пројекта отвара поље за нова истраживања у којем се кроз активизам, демократизацију и културу сећања сагледавају општи проблеми просторних, временских и друштвених околности у региону.
Пројекат је уврштен у апликациону књигу за Европску престоницу културе и реализује се уз подршку Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ у оквиру програмског лука Сеобе, а подржали су га и Фондација за отворено друштво, Србија, Градска управа за културу Града Новог Сада и Аустријски културни форум.