Изложба „Скулптуре и цртежи из колекције Секулић“ Петра Хрануелија биће отворенa 7. марта у 19 часова у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до 20. марта.

Један од најискуснијих нама познатих брачких твораца је Петар Хрануели, бог ерупције и плодности, сједињен у божанском браку са Венерама и богињама које је из природе детонирао. Он је вечни сапутник Анђела тешких крила и боља половина Анђела чувара. Насупрот древним боговима који аутономно стварају космос, Петар себе своди на статус интимног савезника, не расипајући време на формирање додатних универзума, већ се суштински препушта задовољству да постојећи свет оплоди.

Славко Крунић

Петар Хрануели представља се радовима из колекције породице Секулић, а осим скулптура изведених у камену, публика ће имати прилику да види и дела од стакла, те цртеже овог истакнутог савременог аутора.

Иако су пред публиком радови мањег, „кућног“ формата, оно што одликује дела из ове значајне приватне збирке и што важи за целокупно Хрануелијево стваралаштво, јесте њихова монументалност, коју у себи носе чак и изложене минијатуре од стакла.
Хрануелијев опус је материјалом и виталношћу везан за његово порекло, острво Брач. Камене скулптуре форми апстрахованих из фигуративног приказују најчешће жене (Венере) и људску фигуру уопште, редовно у дијалогу са традицијом, од праисторије преко класичне антике до савременог доба.

Ослањајући се на митско и митолошко, Хрануелли својим радовима изнова поставља вечна питања, смештајући их у контекст садашњости. Добар пример овог Хрануелијевог полазишта је рад „Мајка и дијете“.
Радови од стакла припадају новијем циклусу којим се Хрануели бави последњих неколико година и наставак су његових ранијих истраживања и промишљања. Аутор са стаклом поступа на исти начин како третира камен. Монолитну стаклену масу која остаје као талог након топљења, Хрануели бруси и глача као да је камен. Чињеница да су то углавном мали грумени стакла, готово увек неправилног облика, условљава и величину ових радова. Скулптуре од стакла усавршавају до максимума од раније добро апсолвирану формулу примењивану у делима од камена. Избор стакла уместо камена нуди нове изазове, отвара нове могућности и током рада, али и на самом крају, када се скулптура нађе на постаменту.

Поставку чини и неколико цртежа који су основ за Хрануелијев рад. Одлика ових цртежа су јасне, чисте линије и сведене форме које су карактеристика целокупног опуса овог аутора.

Осим што ће публика Новог Сада по први пут имати прилику да види радове једног од најзначајнијих савремених вајара у регији на почетку XXI века, ова изложба уједно промовише и значај колекционарства и колекционара за токове савремене уметности. Бирајући дела актуелне уметности за своју колекцију, породица Секулић већ годинама афирмише често и јако младе ауторе чија културно-историјска вредност тек треба да буде потврђена. Овакав приступ у одабиру радова за колекцију, где је једини принцип страст и љубав према уметности, али и отвореност да се збирка пружи јавности на увид, охрабрује и друге колекционаре да подрже савремене уметнике и прикажу своје збирке.

Биографија

Рођен у Супетру (27. децембра 1975), а до 1994. године живи у Постирама на отоку Брачу. Излаже од 1994. године на 60 самосталних и 116 групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је неколико награда и признања, међу које издвајамо: Откупна награда Венере у меду, Градски уред за пољопривреду и шумарство, Загреб (2007), 1. награда жирија за XXVI изложбу малог формата, Шабац (2017, 2020), 1. награда за скулптуру, IV Међународно бијенале акта „Марко Крстов Грегорић, Петровац, Црна Гора“ (2018) итд.

О његовом уметничком раду писали су истакнути ликовни критичари: Звонко Маковић, Славко Тимотијевић, Ива Корблер, Тонко Мароевић, Иве Шимат Банов, Драженка Јалшић Ернечић, Никола Албанеже, Оливера Вукотић, Станко Шпољарић, Даворин Вујичић, Романа Текић, Соња Петровић Јагић, Весна Бунчић итд.

Многа дела налазе му се у сталним поставкама музеја, галерија, приватним колекцијама код нас и у иностранству (Хрватска, Словенија, Њемачка, Низоземска, Италија, Аустрија, Србија, Турска, Енглеска, Црна Гора, Шпањолска, Калифорнија, Чиле, Швицарска…)

Члан је ХДЛУ-а од 2006. године.

Живи и ствара у Загребу.