Ауторка: др Александра Колаковић
Након референдума о независности Црне Горе, одржаног 21. маја 2006. године, Француска је била једна од првих држава које су признале нову државу на Балкану. Већ 13. јуна 2006. године поред признања независности, уследило је и успостављање дипломатских односа између Француске и Црне Горе. Тада је и дипломатска канцеларија Републике Француске у Подгорици, иначе отворена у јуну 2003. године, прерасла у Амбасаду. Од овог периода, евроинтеграције су, поред регионалне стабилности кључне у француско-црногорским односима. Црна Гора је поднела и захтев за чланство у ЕУ у време француског председавања Саветом ЕУ 15. децембра 2008. године. Министри спољних послова Француске и Црне Горе су потписали Мапу пута за јачање црногорско-француских билатералних односа 18. децембра 2009. у Паризу. Стога је веома битно анализирати француско-црногорске односе од овог доба и у време француског председавања Саветом ЕУ.
У контексту развоја савремених односа Француске и Црне Горе сећање на династију Петровић Његош такође има битно место. Флоранс Манжен, директорка за континенталну Европу Министарства спољних послова француске, уручила је 2017. године одликовање Легије части принцу Николи II Петровићу Његошу „у знак посвећености развоју дијалога и размене и неуморном залагању за развој и јачање односа између Француске и Црне Горе“. Приликом свечане церемоније нагласила је и улогу краља Николе I Петровића Његоша у периоду Великог рата, при чему је навела и да је начињена неправда јер је „у победничкој еуфорији 1918. године“ подржано стварање Југославије на Версајској мировној конференији и „жртвована Црна Гора“. Битно је и да додељивање одликовања Манжен описује као начин на који Француска „исрпавља дуг према династији Петровић“.
У време владавине Николе Саркозија и Франсоа Оланда, Западни Балкан, а тиме и Црна Гора, нису били у главном фокусу интересовања Француске. Стога је и сам процес евроинтеграција текао променљиво и споро, што је изазвало замор и неповерење на обе стране. Када се анализира, на пример, писање француског дневника Le Monde у овом периоду Црна Гора се помиње у текстовима који су посвећени евроинтеграцијама региона. Један од запаженијих чланака настао је крајем 2014. године у време када је Жан Клод Јункер изјавио да неће бити проширења током његовог мандата. Посвећен је изјавама о евроинтеграцијама региона Мила Ђукановића, тада премијера Црне Горе, током званичне посете Француској (од 9. до 11. децембра 2014). Истиче се залагање Ђукановића за улазак балканских земаља у ЕУ при чему од Бирсела тражи да економски развој регије, а не владавина права, буде приоритет. Важно је истаћи да се аутор овог текста у то време видовито запитао да ли ће балканске државе услед сукоба у Украјини и миграционих токова, бити жртвоване у контексту евроинтеграција. Веће интересовање за Црну Гору, Француска показује упоредо са увећањем интересовања за Западни Балкан, односно од доласка Емануела Макрона и објављивања француске Стратегије за Западни Балкан из априла 2019. године. Крајем 2019. године, Црна Гора је прихватила и нову методологију проширења ЕУ, коју је предложио Емануел Макрон. Поред окупљања лидера Западног Балкана, као и јачања културних веза и контаката, посебно битно је деловање Француског института у Црној Гори.
У јулу 2020. године свечано обележено је 140. година од успостављења дипломатских односа Француске и Црне Горе. У црногорским медијима француско-црногорски односи су означавани терминима „старо пријатељство“, док је Иван Иванишевић, тадашњи амбасадор Црне Горе у Француској нагласио динамичне односе две државе и области у којима две државе највише сарађују: „Нема превише држава на свијету које могу да се похвале тако великим јубилејом. Оно што ме с друге стране радује је да током мандата у Паризу наилазим на отворена врата и подршку у сваком кораку и у сваком сегменту мог посла. Администрација Макрона је посвећена реформи Европе, посвећена је екологији, управљању климатским промјенама”.
Француска подршка европској перпективи Црне Горе огледа се не само кроз сарадњу са Амбасадом Републике Француске и црногорске Владе, већ и преко активности L’Expertise France која је, између осталог, ангажована у циљу подршке спровођењу неопходних реформи и евроинтеграција. Када је француски председник Емануел Макрон упутио писмо Здравку Кривокапићу поводом његовог ступања на дужност премијера Црне Горе априла 2021. године, поред уверавања да ће Црна Гора имати подршку Француске у јачању владавине права, економског и друштвеног развоја, нагласио је активности Француске агенције за развој (АДФ). У складу са Стратегијом за Западни Балкан је и пројекат у Црној Гори вредан 50 милиона евра. Овај новац је усмерен као подршка финансирању малих и средњих предузећа и општина у складу са циљевима одрживог развоја и зелене енергије.
Рајко Ускоковић, председник Удружења француско-црногорских предузећа је оценио како је пандемија направила мапу „нових економских утицаја и позиционирања“ при чему се Француска „као земље која носи идеју уједињене Европе и Европске уније враћа кроз различите пројекте на Балкан“. Поред фокуса на подршци пројектима у области животне средине, пољопривреде и иновационих технологија, Француска је пружила подршку и у реализацији пројекта у области правосуђа и борбе против корупције и организованог криминала.
Посебна пажња посвећена је у протеклих пет година развоју економских односа Француске и Црне Горе. Удружење француско-црногорских предузећа (UFCP) основано је новембра 2017. године. Делује под покровитељством Амбасаде Републике Француске у циљу промовисања оснивања и раста француских компанија у Црној Гори, као и развоја веза између француских и црногорских компанија. Поред црногорских компанија пословно повезаних са компанијама у Француској, чланови овог удружења су Societe Generale, Renault Alliance, Ingerop, Montenegro Resort Company, Sanofi, Servier и Adriatrek. Постојање овог удружења унапредило је економске односе Француске и Црне Горе, омогућивши повезивање и нове пословне прилике.
Посебно значајно у овом контексту јесте и отварање Конзулата Црне Горе у Лиону, на челу са почасним конзулом Бертраном Тибером. Агенција за инвестиције је такође веома значајна за будућу сарадњу. Приликом посете Кристијана Тимонијеа, актуелног амбасадора Републике Француске у Црној Гори, наглашена је подршка Француске „напорима Црне Горе да привуче француске компаније“ и исказана је спремност Амбасаде да у том процесу пружи потребну помоћ. Агенција за иновације Црне Горе је већ у току јесени 2021. године организовала вебинаре са представницима удружења француских предузећа у циљу успоствљања сарадње. У овом контексту може се очекивати да се подстакне већа заинтересованост француских инвеститора посебно у секторима туризма, енергетике, информационих технологија и транспорта. У фокусу могуће сарадње је јавно приватно партнерство у реализацији инфраструктурних пројеката.
Отварање Конзулата Црне Горе у Лиону означава и унапређење образовне и културне сарадње. Ипак, главни стожер образовне и културне размене две земље јесте Француски институт и посебни програми сарадње, које финансира Република Француска. Школа француског језика, промоција француских књига, писаца, филмова и музике, као и подршка културној и научној размени и сарадњи су оквир деловања Француског институа. У Подгорици је 18. октобра 2018. године отворена и Француска школа, која је и део Одисеја мреже. Школа обезбеђује тројезично образовање (француски, црногорски, енглески) од вртића до ЦМ2, у складу са програмима Министарства образовања Републике Француске. Овим је посебан акценат на настави француског језика као средству културне дипломатије изражен и у Црној Гори, као и у другим државама Балкана.
Франкофонија је такође један од оквира преко кога се реализује агенда приближавања француске културе и начина живота грађанима Црне Горе. Када је реч о научним пројектима, од прошле године, поред европских програма сарадње (Еразмус и др.) активиран је и посебан фонд за Балкан. Један од пројеката који су добили финансирање јесте Оснаживање и перспективе високог образовања на Западном Балкану, који реализује ИНАЛКО са академским партенрима у Црној Гори (Филолошки факултет Никшић), Северној Македонији (Правни факултет Универзитета Свети Климент Охридски Битола) и Србије (Институт за политичке студије Београд). У средишту овог пројекта је развијање идеје регионалне докторске школе, а предвиђене су активности у свим државама одакле су учесници пројекта, као и неакадемски партнери, који такође чине пројектни тим. Француска, дакле, поред развоја сарадње у области науке и културе између Француске и Црне Горе, показује иницијативу за умрежавањем и окупљањем институција из региона.
У оквиру француског председавања Саветом Европске уније јануар–јун 2022. године, у оквиру кога је Западни Балкан означен као један од приоритета, Амбасада Француске у Црној Гори је организовала и учествовала у више манифестација. На пример, Лоренс Фишер, амбасадорка спорта, боравила је 12. марта 2022. године у Подгорици како би учествовала на конференцији о месту жена у спорту у организацији Управе за спорт и омладину Црне Горе. Неколико дана касније, заједно са Канцеларијом за европске интеграције и Амбасадом Аустрије, Амбасада Републике Француске је окупила у Парламенту чланове цивилног друштва, академске заједнице и представнике држава чланица ЕУ у оквиру конференције о чланству и интеграцијама у Европској унији. У складу са три кључне речи француског председавања „препород, моћ, припадност“ на конференцији се дискутовало о начинима на које би се пружила видљивост процесу интеграција у Европску унију. Наведени примери, као и напред поменута сарадња у области економије, образовања и културе, сведоче да у актуелним француско-црногорским дипломатским односима посебно место имају евроинтеграције и свеобухватно јачање билатералних односа.
Као што је већ познато приликом навођења приоритета председавања Француске Саветом ЕУ, француски председник је подвукао и Западни Балкан. Важно је нагласити да је тада приметио да „извесне регионалне силе” покушавају да „дестабилизују Европу” мешајући се у Западни Балкан, као и да је стабилност Балкана суштински важна за стабилност ЕУ због географске близине региона унији. У овом контексту амбасадори у региону су посебно истицали значај евроинтеграција, односно хармонизације с европским правилима и велику европску помоћ региону, посебно од доласка Француске агенције за развој. Иако је рат у Украјини значајно утицао на теме и домете француског председавања, одржаће се Конференције ЕУ – Западни Балкан на крају француског председавања, која ће, поред политичких питања, очекивано највећу пажњу усмерити и ка економији и инвестицијама у региону. У овом контексту се може посматрати и даљи развој француско-црногорских односа.
Остави коментар