Предавање политичког аналитичара Лазара Слепчева „Портрети: Карл Попер“ (20. 4. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Трибином о животу и делу Карла Попера политички аналитичар Лазар Слепчев тематски заокружује корпус тема и идеја о којима је било речи претходних месеци. Либералне идеје које осликавају борбу европског човека да освоји личну слободу, зачете су на британском острву, што, како Слепчев наводи, нимало није зачуђујуће с обзиром да то да су прилике, као што је опкољеност морем, створиле потентног појединца који жели да развија и усавршава свој дух. Концепт људске слободе као значајне политичке категорије (која се потврђује на примерима научника и филозофа представљених на претходним трибинама), умногоме је утицао и на актуелни моменат у ком живимо и који је део учинка тих либералних теорија. Карл Попер био је филозоф науке који се на нови начин бавио друштвеношћу и који је формулисао бројне појмове који егзистирају и данас. Од најраније младости занимао се за политику и филозофске теме. Најпре је био одушевљен обећањима марксиста, да би временом увидео да су та обећања дубоко варљива и проблематична, што је довело до тога да постане отворени и утемељени антимарксиста.
Попер је познат по својој „Логици научног открића“, у оквиру које је формулисао тезе попут оне да нема коначних научних теорија, будући да се све могу посматрати као хипотезе подложне провери. Његове најзначајније студије „Беда историзма“ и „Отворено друштво и његови непријатељи“ важне су због грађе коју износи, а која представља критику тоталитаризма у теорији и пракси. Попер је сматрао да је основна интелектуална обмана проповедање оног што се не може знати са сигурношћу. Слепчев наводи да је овај филозоф значајан и због критике прекомерног оптимизма интелектуалаца који су сматрали да су у апсолутној мери овладали знањем, из чега је развио методу покушаја и погрешке. Попер је заговарао концепт либералне демократије, као облика владавине путем расправе, тврдећи да се „не може очекивати да сваки појединац креира друштвену стварност, али правом гласа може утицати на њену промену“.
Остави коментар