Аутор: Стеван Стојков
Да ли је претерано рећи да на листу основних људских потреба, да би она била потпуна, поред ваздуха, воде, хране, одеће и склоништа морамо додати и друштвене медије? До пре нешто више од деценије и по, одговор би био негативан. Друштвени медији сматрали су се тада пролазним трендом. Подаци Pew Research Center су показали да је 2005. године само 5% одрасле америчке популације користило друштвене медије. Од тада њихова употреба нагло је порасла, те су они постали неизоставни део наше свакодневице.
Према истраживању Global WebIndex-а, више од половине светске популације (58,4%), илити 4,62 милијарде људи широм света, данас користи друштвене медије. Такође, њихова популарност из године у годину бележи константан раст. За протеклих дванаест месеци, друштвени медији добили су 424 милиона нових корисника, a тај тренд ће се сасвим извесно наставити. Предвиђа се да ће број њихових корисника и убудуће расти и то по просечној годишњој стопи раста од 3,7% за период од 2023. до 2025. године.
Паралелно са растом броја корисника, порасла је и свакодневна употреба друштвених медија, тј. време које проводимо користећи их. Према поменутом истраживању, просечна дневна употреба друштвених медија износи два сата и 27 минута.
Истраживање Social Serbia 2021, које је спровела агенција Pioniri у сарадњи са агенцијом Smart Plus Research, показало је да по питању коришћења друштвених медија у потпуности пратимо светске трендове. На питање да ли имате налог на некој од друштвених мрежа, чак 92% испитаника одговорило је потврдно. Такође, добијени подаци су потврдили и да добар део дана проводимо на мрежама. Поједине категорије корисника, углавном млађе популације (млађи од 25 година), дневно на друштвеним мрежама проводе између два и четири сата.
Друштвени медији постали су нам веома важни. Они су променили наше животе и за њих се сасвим сигурно може рећи да су у кратком року постали нова основна људска потреба. Податак о томе колико нас се буди уз друштвене мреже, говори у прилог наведеном. Наиме, резултати истраживања Social Serbia 2021 показали су да 39% корисника одмах по буђењу проверава своје налоге на друштвеним мрежама, а да 45% корисника то чини понекад.
Нагли пораст употребе и све већи утицај друштвених медија на наш свакодневни живот изазивају интересовање, али и забринутост. Зашто су друштвени медији толико популарни? Шта је допринело томе да они постану револуција која је променила начин на који се понашамо и размишљамо?
Комуникација чини основу друштвених медија и она представља главни разлог зашто су их људи широм света тако брзо прихватили. За људе, међусобна комуникација је насушна потреба. Човек живи у друштву и у њему постиже одређене резултате, искључиво захваљујући интеракцији са другим људима. Зато и не чуди што су кроз историју људи стално трагали за средствима која ће размену информација учинити лакшом и просторно независном. С правом се каже да је информација моћ, али без средстава за њену дистрибуцију, људи не могу искористити ту моћ.
У протеклих двадесет година, информациона и комуникациона технологија брзо се и значајно променила, што је било од кључне важности за развој друштвених медија. Убрзани темпо промена, а нарочито развој мобилне технологије, одиграо је суштинску улогу у обликовању њиховог утицаја на нашу свакодневицу. Мобили телефон постао је уређај преко којег људи најчешће приступају интернету, а самим тим и друштвеним медијима. Према подацима из истраживања Social Serbia 2021 у нашој земљи то чини 82% испитаника. Такође, мобилни телефон представља средство које нам омогућава да се лако повежемо са другима. Било где и у било које време.
Развој мобилних технологија и друштвених медија променили су начин на који комуницирамо. Пронашли смо нове начине и преобликовали постојеће. Друштвени медији су на глобалном нивоу променили перспективу комуникације. Свет нам је постао све ближи. Они су нам помогли да останемо у контакту са пријатељима и члановима породице. С друге стране, друштвени медији су нам наметнули осећај хитности и потребу да све већи број информација делимо са другим људима.
Друштвено измештање
Повезивање и одржавање контакта са пријатељима представља главни мотив за присуство људи на друштвеним мрежама. Резултати многобројних истраживања то показују. На питање зашто користите друштвене мреже, 73% испитаника у истраживању Social Serbia 2021 одговорило је да то чини управо због повезивања са пријатељима. Међутим, да ли се због дружења на друштвеним мрежама све мање дружимо „у стварном животуˮ?
Несумњиво, друштвени медији омогућили су људима да тренутно комуницирају на великим удаљеностима и то на начин који човечанство никада раније није искусило. Али, чини се с правом, многи забринуто констатују да су, иако смањујући дуже удаљености, они допринели да се удаљују људи који су били блиски. Прихватањем овог становишта, можемо закључити да друштвени медији уништавају наш друштвени живот. На чему се заснива овакво становиште? Да ли је оно тачно?
Одговор на ово питање нуди нам теорија друштвеног измештања (social displacement theory). У основи, теорија друштвеног измештања каже да што више времена проводимо у свету друштвених медија, мање времена ћемо, вероватно, провести дружећи се са људима у стварном свету.
Ова идеја није нова. Страхови од друштвеног измештања (расељавања) пристуни су дуже време. Стари су колико и телефон – важно откриће на пољу комуникације за које се, такође, веровало да ће удаљити људе једне од других – а, вероватно, и старији. Према речима др Џефри Хола, професорa комуникационих студија на Универзитету Канзас у Лоренсу, питање измештања траје више од сто година и „без обзира каква је технологија у питању, увек постоји културно уверење да она замењује време дружења лицем у лице са нашим блиским пријатељима и породицомˮ.
Комуникација лицем у лице примарни је и најважнији аспект комуникације. Међутим, употребом друштвених медија, она је изгубила на значају. Људи су заинтересовани више за комуникацију са својим пријатељима на друштвеним мрежама, него са стварним. Интересовање за лично упознавање нових људи је, такође, ниско. Комуникација на друштвеним медијима по правилу је мање смислена, мање поуздана и бржа, те захтева кратке форме које нарушавају лепоту језика, али и „заразнаˮ је – ствара навику њиховог прекомерног коришћења.
Све наведено ће утицати на смањење друштвене интеракције у стварном животу, што ће према теорији друштвеног измештања довести до смањења благостања људи. Друштвени медији су, дакле, утицали на нас тако да смо од „друштвених животињаˮ постали „животиње друштвених медијаˮ? Срећом, нису. Две нове студије довеле су у питање теорију друштвеног измештања. Обе студије водио је др Џефри Хол. Он и његов тим тестирали су идеје измештања и у две студије дошли до истог закључка.
У првој студији, они су истраживали да ли постоји веза између коришћења друштвених медија и „директногˮ друштвеног контакта, који су дефинисали као излазак из куће, дружење са пријатељима, разговор телефоном или учешће у било ком облику групне активности. Испитаници су припадали генерацији X, a др Хол и његове колеге користили су податке прикупљене из Лонгитудиналне студије америчке омладине између 2009. и 2011. године.
Резултате до којих су дошли, др Хол објаснио је следећим речима: „Оно што је било интересантно је да, у време заиста брзог усвајања друштвених медија, и заиста моћних промена у употреби, нисте видели нагле падове у директном друштвеном контакту људи. Ако је теорија друштвеног расељавања тачна, људи би требало мање да излазе и мање телефонирају, а то једноставно није био случај.ˮ
И у другој студији, у којој је 116 учесника испитивано о употреби друштвених медија и директном друштвеном контакту, пет пута дневно, пет дана заредом, истраживачи су дошли до истог закључка. Према објашњењу др Хола: „Корисници друштвених медија нису искусили друштвено измештање. Ако су користили друштвене мреже раније у току дана, није вероватније да ће касније бити сами.ˮ
Наведене студије нису једине које су „разоткрилеˮ теорију друштвеног измештања. Међутим, иако постоји врло мало доказа да друштвени медији директно замењују смислену интеракцију са блиским пријатељима, мит да више времена проведеног уз друштвене медије значи мање времена за дружење у стварном животу, изгледа и даље опстаје.
Аргумент који се често користи као подршка овом миту јесте чињеница да константно расте време које проводимо уз њих. Довољно је само да погледате око себе и приметићете да је већина људи „загњуренаˮ у своје мобилне телефоне. Уочићете да то раде и појединци који се у том моменту налазе у друштву својих „стварнихˮ пријатеља. Шта их мотивише на то?
Утицај и изазови
Сајтове друштвених медија не посећујемо само због дружења и остајања у контакту са пријатељима. На њима тражимо корисне информације и стручне савете. Преко њих обављамо куповине, а они нам одлично послуже и за убијање досаде.
Да бисмо бројкама поткрепили речено, позваћемо се још једанпут на истраживање Social Serbia 2021. Наиме, поред контакта са пријатељима, као честе разлоге за посећивање друштвених медија, испитаници су наводили информисање о актуелним друштвеним темама, праћење омиљених брендова или онлајн куповина. Изражено у процентима:
- забава и убијање досаде – 67%
- информисање о актуелним друштвеним темама – 52%
- претрага људи, компанија, брендова – 41%
- праћење омиљених брендова – 29%
- онлајн куповина – 23%
Волимо друштвене медије. Већина нас користи бар једну велику платформу друштвених медија. Проводимо све више времена користећи их, а да ли у потпуности разумемо колико утицаја на нас и наш живот може имати њихова свакодневна употреба?
Друштвени медији значајно су еволуирали – од згодног средства за одржавање контаката до фактора који имају стварни утицај на друштво. На глобалном нивоу, они утичу на обликовање разних друштвених сфера: политике, пословања, образовања, културе… Иако их радо користимо и волимо да кажемо да их добро познајемо, ипак људи често не примећују начине на које друштвени медији утичу на њихово понашање и мењају начин њиховог размишљања.
Мада нас, као што смо видели, друштвени медији у великој мери не удаљавају од стварних пријатеља, они су, ипак, значајно променили начин на који се људи друже. Платформе као што су Facebook, Instagram, Twitter олакшале су повезивање и комуникацију с блиским пријатељима и члановима породице. Ове друштвене мреже пружиле су прилику својим корисницима да деле слике и видео-записе, што је ојачало односе и допринело додатном зближавању људи на начин који пре није био могућ.
Друштвени медији, такође, представљају одлично место за упознавање и стицање нових пријатеља. Међутим, они подстичу људе да формирају и негују „пријатељства на друштвеним медијимаˮ уместо стварних пријатељстава. Из тог разлога, велики број корисника друштвених мрежа „пријатељеˮ које је стекао посредством њих никад није лично упознао. Исто тако, када у стварном животу упознамо неког новог, по аутоматизму покушавамо да пронађемо његове налоге на друштвеним мрежама. Ако у томе успемо, крећемо у њихово „скенирањеˮ, те су друштвени медији у великој мери одговорни за обликовање првог утиска о тој особи.
Интернет и друштвени медији олакшали су повезивање људи сличних интересовања и погледа на свет. Захваљујући томе, многа друштвена, етичка, еколошка и политичка питања постала су видљива. Скрећући пажњу јавности на њих, друштвени медији померили су равнотежу моћи из руку неколицине у масе – друштвени активизам су учинили популарним. Али, да ли су они истовремено одговорни и за „убијањеˮ правог активизма?
Наиме, све чешће се поставља питање да ли повећана свест о одређеном друштвеном проблему на друштвеним медијима прати адекватна акција која ће довести до стварних промена. Дељење одређеног садржаја и личне забринутости путем друштвених медија, из удобности своје собе, свакако је лакше од личног ангажмана у кампањама у стварном животу. Такође, исказана јавна подршка одређеном питању може довести до тога да лепо испаднемо у очима других корисника. Дељење садржаја и притискање поља „свиђа ми сеˮ мотивисано је превасходно жељом да се допаднемо другима, што ће људе додатно пасивизирати.
Друштвени медији постали су веома важни и за предузећа. Предузећа која их правилно користе могу стећи предност у односу на своје конкуренте. Захваљујући њима, предузећима је олакшан контакт са њиховим купцима, што доприноси изградњи лојалности код постојећих и привлачењу нових клијената. Такође, кроз интеракцију и повратне информације које добијају од својих купаца, предузећима је омогућено да боље разумеју тржиште, те ће имати шансу да се правовремено прилагоде укусима и захтевима све динамичнијих купаца.
Директан утицај друштвених медија на пословање јесте и појава нових радних места, као и олакшан приступ информацијама о слободним радним местима појединцима који траже посао. У овом погледу истиче се платформа LinkedIn на којој корисници могу да креирају свој профил како би изразили које све вештине поседују и како би се информисали о конкурсима.
С друге стране, и послодавци користе друштвене медије како би дошли до идеалних кандидата. Поред оглашавања слободних места, послодавци „чешљајуˮ налоге кандидата на друштвеним медијима и неретко на основу тога доносле одлуку о запошљавању одређене особе. Тако су многи људи пропустили прилике за посао или изгубили своје тренутне послове због нечега што су рекли или поделили на друштвеним медијима. Исказани политички став, критика на рачун политичких лидера или захтеви да се предузму одређене акције чести су узроци таквог сценарија.
Разлог можда није праведан, али је једноставан за разумевање. Друштвени медији имају великог утицаја на политику. Успешно вођење политичких кампања без њих је практично немогуће. Њихова улога у изборним кампањама нарочито је значајна, јер они, за разлику од осталих медија, у већој мери могу да заинтересују припаднике млађих генерација за политичка дешавања. Друштвени медији представљају скоро искључив канал преко којег се млади информишу о актуелним темама и дешавањима око себе. Али, не само млади.
Данас друштвени медији представљају место где већина људи сазнаје најновије вести, укључујући и политичке. Они омогућавају својим корисницима најлакши приступ вестима, али се ту крију и одређене замке. Студија Pew Research-а открила је да људи који своје политичке вести добијају првенствено преко друштвених медија имају тенденцију да буду мање информисани. Они ће, такође, бити више изложени недоказаним тврдњама у односу на људе који се информишу преко традиционалних извора. Ово нас доводи до једног од већих изазова са којим се суочавају друштвени медији.
Омогућавајући људима да слободније комуницирају и деле разне садржаје, друштвени медији допринели су ширењу дезинформација и измишљених вести. Будући да многи њихови корисници не поседују довољно вештине критичког размишљања, они ће лако поверовати у све што виде или прочитају на њима. Због тога, све више се скреће пажња људима да друштвени медији имају значајну улогу у ширењу завера, подстицању пристрасности, поларизације, чак и насиља у друштву.
Поред тога, друштвени медији редовно се окривљују за недостатак приватности. Неке од најчешћих претњи са којима се суочавају њихови корисници су: крађа идентитета, злоупотреба и неовлашћено коришћење личних података, ухођење и сл. Важно је напоменути да су за ризике по питању нарушавања приватности добрим делом одговорни сами корисници, јер деле информације које не би требало да се нађу у јавности. Међутим, пропуст друштвених медија је да својим корисницима нису јасно и недвосмислено објаснили како приватни и јавни елементи онлајн профила заправо функционишу.
Још једна озбиљна оптужба са којом се суочавају друштвени медији јесте да они промовишу друштвено неприхватљиво понашање, као што је сајбер малтретирање. Овом лошем утицају посебно су изложени тинејџери. Њихова потреба да се уклопе у своје друштво, да у њему буду популарни и бољи од других, постојала је одувек, али појава друштвених мрежа додатно ју је интезивирала. Мислећи да тако уздижу себе, један број тинејџера злоупотребљава платформе друштвених медија тако што шире гласине и деле видео-записе који имају за циљ уништавање репутације и уцену других.
Нажалост, истраживање које је спровео Cyberbullying Institute 2019. године, рађено међу америчким ученицима основних и средњих школа, показало је да тај број није занемарљив. Подаци до којих се дошло открили су да је скоро 15% ученика признало да је некога малтретирало путем интернета барем једном, а скоро 11% да је то урадило два или више пута.
Списак позитивних и негативних утицаја друштвених медија на нашу свакодневицу досадашњим излагањем само је „начетˮ. Такође, дати сумарну и јединствену оцену да ли претеже позитивна или негативна страна њихове употребе, није могуће. Она искључиво зависи од личног искуства сваког појединца. Без двоумљења, њих треба користити у разумним границама и увек треба имати на уму да друштвени медији и те како могу утицати на наше ментално и емоционално здравље.
Извори:
https://pioniri.com/sr/socialserbia2021/
https://www.oberlo.com/statistics/how-many-people-use-social-media
https://datareportal.com/reports/digital-2021-october-global-statshot
https://www.medicalnewstoday.com/articles/320991
https://www.simplilearn.com/real-impact-social-media-article
https://www.apa.org/members/content/social-media-research
https://www.theeducationmagazine.com/word-art/social-media-affects-communication/
https://contexts.org/blog/social-media-in-society-a-positive-or-negative-force/
https://www.mediaupdate.co.za/social/147946/the-impact-of-social-media-on-our-society
Остави коментар