У клубу „Трибина младихˮ, у оквиру пројекта Европске престонице културе и програмског лука „Тврђава мираˮ, отворена је трећа у низу изложби под називом „Праведници међу народима са простора бивше Југославијеˮ. Присутну публику поздравила је Сунчица Марковић, помоћница директора Културног центра Новог Сада.
Потом, многобројној публици обратио се и Ели Таубер, директор Архива Јеврејске заједнице Босне и Херцеговине. Таубер је објаснио појам „Праведника међу народимаˮ и начин на који се ово признање добијало. Постоји посебна комисија државе Израел која од 1953. године додељује поменуто одликовање, и то онима који су ризиковали властити живот како би спасили живот Јеврејина или, бар, јеврејску имовину, а да у томе нису пронашли никакву корист. На простору Босне и Херцеговине регистрована су педесет и четири Праведника. Носиоци овог признања били су искључиво нејевреји, који су, вођени дубоким осећајем за правду, ризиковали своје животе помажући комшији и пријатељу. Свако ко је носилац титуле Праведника добија пуноправну могућност да постане грађанин државе Израел.
Јелена Трбојевић, ауторка изложбе, указује на ужасе рата које затиче становништво на простору бивше Југославије. Од првог дана окупације, живот Јевреја мења се из корена, њихово кретање врло је ограничено, обележени су жутим тракама како би се јасно разликовали, те тако бивају жигосани као припадници друге вере и, пре свега, нације. Њихови животи најчешће су завршавани трагично. Одвођени су на губилишта где су свирепо убијани. У тим околностима, свако ко је покушао да помогне Јеврејима бива најстроже кажњен. Утолико је већа и племенитија жртва сваког потоњег Праведника, јер знало се да ће, уколико буде откривена његова помоћ Јеврејину или Јеврејки, и сам бити ликвидиран на исти начин. Ауторка наглашава значај и афирмацију приче о Праведницима као симболу правде и људскости, која је постојала и у најтежим животним и историјским тренуцима.
Остави коментар