Предавање др Александре Колаковић „Француско-српски односи крајем 19. и почетком 20. века: преглед литературе на српском и француском језику“ (26. 8. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Укуцавањем синтагме „француско-српски односи“ у интернет претраживач за мање од секунде Гугл понуди више од седамсто хиљада резултата, од којих су међу првима, као најчешће коришћени, текстови са Википедије. За све оне који желе да из проверених извора сазнају појединости о успостављању и оснаживању односа између две државе, др Александра Колаковић говори о најрелевантнијој литератури на оба језика. Она наводи да је у оквиру историографске литературе о међународним односима Србије на српском језику написан значајан број књига, од којих издваја радове Михаила Војводића и Димитрија Ђорђевића, који омогућавају разумевање српске историје у контексту односа изградње и очувања српске независности и економско-политичке еманципације. За разумевање путева деловања француске дипломатије у годинама пред Први светски рат, др Колаковић као незаобилазне наводи књиге Мишела Винока које су доступне на француском језику, док се питањем политичких и финансијских односа Француске и Србије бавила Љиљана Алексић-Пејковић у неколико десетина радова од којих је издвојена монографија Односи Србије са Француском и Енглеском (1903–1914).
Од заједничких истраживања на ову тему меродавни су резултати међународних научних скупова: Југословенско-француски односи: поводом 150 година од отварања првог француског конзулата у Србији, Српско-француски односи (1904–2004), Les relation Franco-Yougoslaves dans l’entre-deuxguerres (1918–1940), Нетипично савезништво: француско-српски односи (1878–1940), Срби о Французима – Французи о Србима и La France et la Serbie: les défis de l’amitié éternelle. Научне радове посвећене западноевропским или француским утицајима у Србији крајем 19. и почетком 20. века писали су академици Милорад Екмечић и Чедомир Попов, а др Колаковић радове Душана Т. Батаковића и Војислава Павловића, који су докторирали на Сорбони, наводи као неизоставну литературу. Када је реч о местима на којима се чувају најзначајнији документи о француско-српским односима, др Колаковић издваја Дипломатски архив у Паризу, док је један део докумената који се односи на рад француског посланства у Београду смештен у одељење Дипломатског архива у Нанту. Литература о француско-српским односима на француском и другим језицима доступна је у више библиотека, као и у српским архивима: Архив Србије, Архив Југославије, Архив САНУ и Рукописно одељење Народне библиотеке Србије.
Остави коментар