Француска штампа о рату у Украјини

Аутор: др Александра Колаковић

Од 24. фебруара 2022. године главна вест у свим светским медијима је рат у Украјини. Како је француски председник Емануел Макрон показао посебно интересовање за нарушене односе између Русије и Украјине и настојао да посредује у разговорима зараћених страна, што је било актуелно и у току председничке кампање, интересантно је сагледати како се француска штампа односи према овој теми у августу 2022. године, односно шест месеци након избијања сукоба. Док француски председник наглашава да смо сведоци крупних промена, а не кризе, анализа дискурса, тема и личности у француској штампи осветљава и ставове француске јавности. За потребе овог есеја анализирамо угледне дневне листове Le Monde и Le Figaro у августу 2022. године.

Шест месеци кључно питање је када ће се завршити рат и у том смислу анализе и извештаји који стижу из минута у минут, преко портала најпознатијих француских новина, свакодневни су. У августу месецу се поред извештаја са ратишта, положаја избеглих, преношења изјава украјинских и руских званичника, као и анализа како рат у Украјини утиче на енергетску и економску кризу која је већ завладала светом, доминатне теме су: помоћ западних држава Украјини, Дарија Дугина, нуклеарна безбедност и ситуација око нуклеарке Запорожје. Ове су теме присутне у већини светских медија и компарирајући њихово присуство у светској и француској штампи нема веће дискрепанце. Ипак, неколико текстова, које ћемо поменути и анализирати, указују на одређене особености интересовања француске штампе.

Поводом шест месеци рата, поред редовног свакодневног извештавања о ратним догађајима у Украјини, Le Monde се определио да објави репортажу, изјаве највиших светских званичника, као и анализе стручњака. У оквиру редовног дела „Рат у Украјини, уживоˮ и посебног текста „Запорожје, нуклеарна централа у срцу ратаˮ извештавају се читаоци да се руско бомбардовање наставља у региону Донбаса и градовима у близини нуклеарне електране Запорожје. Извори информација о погођеним објектима, нестанцима струје, погођеним зградама и рањенима углавном су украјински гувернери области и градова, а текст употпуњавају и фотографије.

Упоредо, Le Monde публикује и текст „Украјина: шест месеци рата у фотографијамаˮ. Поред бројних фотографија објављен је и кратак текст о томе да је Украјина  обележила „сећање на независност 1991. годинеˮ и  „шест месеци почетка руске инвазијеˮ: „Руски председник Владимир Путин је 24. фебруара прогласио почетак специјалне операције у Украјини и покренуо своје трупе да нападну ову суседну земљу, надајући се брзој победи. Шест месеци касније, украјинска војска и даље пружа жесток отпор. Прича о ових шест месеци рата, у ритму бомбардовања и међународних санкција, са становништвом и добровољним мобилизацијамаˮ наводи се пре линка који води до фотографија које приказују разарања Кијева и других градова у Украјини, избеглице, добровољци, фотографије из ваздуха, састанке украјинског председника са руководством земље 24. фебруара, протесте против рата испред амбасаде Русије у Паризу. Фотографије носе и личне приче, тако је на једној млађа жена која грли дете на кревету, поред њих је пас уз опис: „Оксана (31) са сином Алексејем (7), 24. фебруара 2022. године у „Народној Републици Доњецк”. Њен муж и брат се боре на фронту. Тешке борбе се воде у округу аеродрома Грабари, где су живели пре рата. Руско напредовање могло би да им онемогући да се тамо врате. Њен син је одрастао уз звуке бомби. Током сесије портрета, био је сакривен испод кревета и усудио се да изађе тек касније када је стекао поверењеˮ.

Le Monde наглашава и употребу различите терминологије у Украјини и Русији. Интересовање за живот у пограничном подручју посебно је присутно. Приметно је и на напред наведеним фотографијама где се опет прелази на личне приче. На једној фотографији стога читамо допуну: „У Драгунскоме, Русија, 50 километара од границе са Украјином, Сергеј гледа званичне вести на телевизији у својој кући 2. марта 2022. Његов двадесетседмогодишњи зет, старији водник руске војске је заробљен у близини Сумија, Украјина, 26. фебруара 2022. године. У медијима, руски званични дискурс назива руску војну инвазију „специјалном операцијомˮ која има за циљ одбрану „народних републикаˮ Доњецка и Луганска и „денацификовање » Украјинеˮ. Упоредо на друштвеним мрежама појавила се и анализа нове речи за рат у Украјини « Rachisme ». Реч је о повезивању два термина « Russie » (Русија) et « fascisme » (фашизам), што је био повод да се дневник бави и анализом овог појма. Предвиђања су да ће термин остати присутан у историјским књигама, на друштвеним мрежама и јавном дискурсу и након рата.

Још један текст овог месеца у Le Monde привлачи посебну пажњу. Према подацима Института за светску економију Kiel (од 3. августа) 84,2 милијарде евра потрошила је 41, углавном западнe државe, као војну, финансијску или хуманитарну помоћ Украјини. Ово је био повод за анализу које земље су највише помогле Украјини. У тексту се наглашава и да су 24. августа САД, које су до сада највећи донор са скоро 45 милијарди евра (25 милијарди у војној помоћи), објавиле да ће упутити нову помоћ од 3 милијарде долара за војну опрему и обуке. Земље Европске уније исплатиле су билатералну помоћ од 11,74 милијарде евра  и заједничку помоћ из фондова Европске уније од 11,54 милијарде евра, дакле укупно 23,28 милијарди евра. Кроз графички приказ обележене су све државе и њихова помоћ, a специјално је означено ко чини фронт против Путина и Русије. Наглашено је и колико су помоћи Украјини послали: Јапан (590 милиона), Аустралија (300 милиона), Јужна Кореја (90 милиона), Нови Зеланд (20 милиона) и Тајван (10 милиона).  Интересантно је да се на страницама листа појавила и ранг-листа земаља које су највише помогле Украјину, а према проценту БДП-а земље. Закључак је, да су у том смислу, Украјину највише финансијски помогле суседне земље Естонија и Летонија (допринеле су више од 0,8% свог БДП-а), а потом следе Летонија (0,8%), Пољска (0,49 %) и Норвешка (0,36%). САД су седме (0,24% БДП-а), док је Француска двадесета (0,044% БДП-а). У ову анализу нису укључене приватне донације, као ни помоћ коју пружају државе индиректно, финансирањем невладиних организација или прихватом избеглица, а што „представља значајан напор за земље које се граниче са Украјиномˮ. Реч је наравно о Пољској, која је примила 5,4 милиона избеглица из Украјине и Румунија, где сада живи нешто више од милион избеглих Украјинаца, што се наглашава у тексту.

Le Figaro, такође, објављује вести из Украјине из минута у минут на већ поменуте актуелне теме, али се уредништво определило да у неколико чланака детаљно сумира и анализира шест месеци рата. „Украјина: Нуклеарна електрана Запорожје „потпуно искљученаˮ са мреже, саопштио оператерˮ, „Рат у Украјини: шта треба да знате о „тоталном искључењуˮ запорошке нуклеарне електранеˮ, „Кључеви за разумевање чему служи Међународна агенција за атомску енергијуˮ, „Рат у Украјини: оштећење електране у Запорожју било би „самоубиствоˮ, упозоравају УНˮ, само су неки од ударних наслова текстова који су публиковани у штампаном и интернет издању дневних новина. Иако је у време, када се навршило шест месеци од почетка сукоба, Емануел Макрон, француски председник, у званичној посети Алжиру и фокус пажње медија се усмерава и на питања битна за историју и билатералне односе две земље, ипак француски дневни лист посвећује пажњу и анализи Макроновог деловања у контeксту рата у Украјини до августа 2022. године. Лист са посебном пажњом прати и реакције европских државника, стога је један од чланака посвећен и европским дипломатским иницијативама – „Шест месеци сукоба у Украјини: Европа изнова открива ратну дипломатијуˮ.

Поводом пола године од избијања рата Le Figaro је публиковао и специјално издање „Рат у Украјиниˮ, на чијој су најави фотографије руског и украјинског председника које прати кратак текст: „Каква је тренутна ситуација у Украјини? Како напредују дипломатски преговори? Зашто је Русија Владимира Путина одлучила да изврши инвазију на Украјину 24. фебруара? Најновије вести, мапе, извештаји, дешифровања, анализе, интервјуи… Сва наша објашњењаˮ.  Упоредо, доступни су и бројни текстови у редовном издању Le Figaro, у време када се анализира пола године рата, подсећа своје читаоце на догађај у Бучи који је значајно утицао на перцепцију рата и зараћених страна у западној јавности. Реч је о тексту „Шест месеци сукоба у Украјини: у Бучи, масакри цивила воде до употребе речи геноцидˮ. Шест месеци сукоба у Украјини подстицај је да се детаљно анализирају и ратни циљеви Русије, као на пример кроз чланак: „Фантазија Нове Русије пробудила је руски империјализамˮ. Десет дана пре поменутих чланака публикован је и један који је усмерен ка стварању слике Русије и руске перцепције рата у француској јавности. Под насловом „У Русији се патриотска индоктринација одвија у школиˮ претплатници листа Le Figaro, од специјалне дописнице из Москве, читају о часовима патриотског  образовања ученика у Русији и очекивањима да ће од јесени започети са часовима на којима ће им бити објашњаван рат у Украјини.

Два аналитичара листа Le Figaro анализирају како би се сукоб могао даље развијати и кроз „вежбу предвиђањаˮ читаоцима презентују „осам сценарија за наставак сукобаˮ.  Доносећи вест да је Владимир Путин, руски председник, потписао декрет којим се наређује повећање борбених снага од 137.000 људи, што је повећање за више од 10%, угледни дневни лист анализира да ли је та одлука реална у смислу спровођења и већ у наслову текста наглашава „Зашто повећање броја руске војске неће променити ток ратаˮ. Запажен је и чланак „Рат у Украјини: докле је дошао сукоб шест месеци након почетка руске инвазије?ˮ Резимирајући шест месеци рата поред промена на фронту, нових области које су захваћене борбеним операцијама, наглашава се између осталог и да борбе у Украјини „ремете економску равнотежуˮ и да „док западњаци оптужују Русију да користи енергетско оружје као одмазду за санкције против ње. Гаспром је такође зауставио испоруке неколико европских купаца који су одбили да плате у рубљама. Извоз руског гаса, кључног за Европу, стално опада, посебно у Немачкој и Италијиˮ. Упоредо, уредништво листа Le Figaro традиционално велику пажњу посвећују историји. Закључак да рат у Украјини означава и повратак одређених историјских појмова из великих конфронтација 20. века и периода Хладног рата, у тексту „Шест месеци сукоба у Украјини: Када се историја понављаˮ анализира се како се осим приче о биткама и пребројавањима наоружања, жртава и избеглица, дошло и до повратка појмова „за које шира јавност не би ни помислила да ће се поново користити од краја великих сукоба 20. века и Хладног ратаˮ а мисли се на термине: „нуклеарна претњаˮ, „злочини над цивилним становништвомˮ, „нацизамˮ и „фашизамˮ.

Поред бројних репортажа, мапа и графичких приказа, пажњу привлаче и текстови на порталу Le Figaro LIVE које прате и видео прилози. У оквиру овог сегмента читаоци који прате интернет издање су у прилици да виде омаж жртвама рата којима Володимир Зеленски, председник Украјине, одаје почаст или изјаве највиших европских и светских званичника. Обично су видео прилози праћени кратким текстом, као што је рецимо: „Шест месеци рата у Украјини: „тужна и трагична прекретницаˮ, за шефа УН – Генерални секретар УН осудио је, у среду 24. августа, пред Саветом безбедности рат у Украјини, шест месеци инвазије Русије на земљу, дан који представља „тужну и трагичну прекретницуˮ. Дакле, рат у Украјини се, кроз анализу видео материјала и дискурса, види као „тужанˮ и „трагичанˮ. Француски новинари посебно настоје да објасне разлике у употреби термина у Украјини и Русији ( на пример „специјална војна операцијаˮ), као и у посматрању рата на зараћеним странама. Фокус уредништва је посебно усмерен ка Француској позицији у сукобу и последицама сукоба. Током протеклих шест месеци анализирани су домети уведених санкција Русији, позиција Русије, енергетска криза и инфлација. Један од видео прилога стога је и „Питање дана: да ли треба да подржимо Украјину на дужи рок, као што обећава Емануел Макрон?ˮ Марго Бена, дугогодишњи спољнополитички новинар листа, анализира шест месеци рата, а посебно изјаве и акције Емануела Макрона у контексту француске подршке Украјини.

Le Monde и Le Figaro су у протеклих шест месеци детаљно пратили рат у Украјини. Нису се само определили да преносе вести и информације, изјаве званичника, већ су присутне репортаже, фотографије и анализе дипломата, новинара и стручњака за међународне односе. У фокусу интересовања поред питања финансирања рата, економске последице, положај и улога Француске и промене које је 24. фебруар 2022. године унео у међународне односе. Поред очекиваних фотографија, које су бројне и нису само усмерене на кључне актере догађаја, на лидере и политичаре, као и фотографије страдања, избеглица и рушевина, присутне су и кратке личне приче обичних људи у вртлогу рата. Ове фотографије, као и мапе, графикони и прикази војних снага, финансијске помоћи других држава у комбинацији са линковима као видео записима, остављају најдубље утиске и подстичу на размишљања и дискусије. Очито је жеља два листа да са различитих аспеката прикажу рат читаоцима у Француској и да веома успешно усмеравају главне теме и граде представе о рату, зараћеним странама, као и дометима француске дипломатије Емануела Макрона и последицама рата, не само за Француску, већ и на цео свет.