Предавање др Јелене Тодоровић Лазић „ЕУ и Западни Балкан у 21. векуˮ (29. 9. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
У трибини која тематизује однос Европске уније и подручја које је сама назвала Западним Балканом, др Јелена Тодоровић Лазић говори о политици проширења као једном од најмоћнијих алата у рукама ЕУ захваљујући ком су се 2004. државе Централне и Источне Европе трансформисале из комунистичких режима у модерне тржишне економије, што није примењено и на Западни Балкан. Др Тодоровић Лазић истиче како је након Хладног рата политика Европске уније према Западном Балкану двосмислена, и да је ситуација у БиХ „открила неспособност ЕУ да управља сукобом у свом дворишту због недостатка политичког јединства“. Прилике на Западном Балкану нормализоване су тек након одлучног ангажмана САД и почетка имплементације Дејтонског споразума. Недостатак способности ЕУ да се бави безбедносним питањима на Западном Балкану показао се и при сукобу на Косову и Метохији јер су државе чланице ЕУ испољиле резервисаност у погледу заједничке спољне и безбедносне политике.
Тек након лекција научених у балканским кризама ЕУ је „почела да развија свеобухватнију стратегију која је била у складу са циљевима ЕУ да извози мир и просперитет са коначним циљем пуноправног чланства кроз успостављање Процеса стабилизације и придруживања“. Због неуспеха при управљању босанским конфликтом и интервенције САД, ЕУ је под притиском да развије нову политику према Западном Балкану усвојила „регионални приступ“ који је означио нови почетак формулисања политике ЕУ према региону. Др Тодоровић Лазић истиче како је такав приступ имао за циљ следеће параметре: 1) подршка миру у бившој СРЈ који би послужио као полазна тачка за обезбеђивање стабилности и добросуседских односа у региону; 2) реконструкција и складан економски развој; 3) сарадња ЕК са УНХЦР-ом како би избеглице и расељена лица могла да се врате у своју земљу порекла. Она наводи како поменута двосмисленост стратегије ЕУ према Западном Балкану излаже регион другим актерима као што су Русија, Турска, Кина и неколико држава Персијског залива које врше већи економски, политички и религијски утицај на Западном Балкану и како би ЕУ требало да следи кредибилан приступ према Западном Балкану и, што је најважније, да пружи осећај извесности будућег приступања на основу јасних критеријума.
Остави коментар