Аутор: проф. др Растислав Стојсављевић
Данакилска пустиња лежи на југозападним обалама Црвеног мора, обухватајући готово цело етиопско приморје. Како се крене према унутрашњости Африке, она се надовезује на простране висоравни: етиопску према западу и сомалијску према југу.
Ово је тропска пустиња. На то указује и њен географски положај. Налази се у жарком климатском појасу, између 11о и 17о СГШ. Наставља се на северу у Нубијску пустињу. Пустиња има облик равнокраког троугла, чије су дуже стране на западу и истоку, док је основица према југу. Она је део раседне долине која се протеже од Мртвог мора на северу до језера Малави на југу. Од западне обале Црвеног мора, тачније од залива Зулу, овај ров узима правац север-југ. Површина пустиње износи 53.000 km2.
Њен педолошки покривач је специфичан. Ова пустиња је серир (шљунковита пустиња), хамада (каменита пустиња) и ерг (песковита пустиња). Вулканска активност је недавно престала. Доказ за то је очувана стена туф у вулканским купама.
Средишњи део пустиње представљен је низијом Афар у којој је спуштено неколико котлина. Са етиопске висоравни спушта се неколико река, од којих су најпознатије Хаваш и Омо. Оне се упијају у песак па су њихови токови адореичног карактера. Неке од њих се разливају по малим сланим језерима, па су њихови токови ендореичног карактера. Пространи предели око Асаба и Масауе су типични вулкански терени. Овај терен је углавном сушан који изненаде плаховите кише које изазивају снажне бујице. И даље су видљиви трагови окамењене лаве која се приликом ерупције вулкана кретала низ падине и при томе хладила. Из тог разлога површина овог терена благо је заталасана.
С обзиром да је већи део пустиње покривен црним туфом и одсуством вегетације, ово је један од најтоплијих терена на Земљи. Црни туфови имају јако мали индекс албеда (способност површине да одбија Сунчеве зраке). Самим тим облачност над Данакилском пустињом је мања па су ови терени изразито сушни. Монсунски ветрови дувају сомалијском обалом и по правилу не залазе ни у ову пустињу, ни на сомалијску висораван. Североисточни пасат дува са Арабијског полуострва, али изнад уског Црвеног мора не може апсорбовати велике количине водене паре. Када наиђе на ужарено данакилско копно, он се брзо загреје и удаљи од тачке засићености. Једино у зимском делу године се излучи нешто више падавина. Та количина износи испод 200 mm. Поређења ради, у Новом Саду се годишње просечно излучи око 600 mm падавинског талога.
Масауа је по средњој годишњој температури најтоплији град на Земљи. Најхладнији месеци су јануар и фебруар са средњом температуром ваздуха од 26оС. Средња температура јула месеца износи невероватних 35оС. Подсећања ради, овде се не ради о максималним измереним температурама, већ просечним који се добијају када се саберу измерене температуре у 7 сати, 14 сати и дупла температура у 21 сат и поделе са бројем 4. Из свега неведеног види се да је годишња температура амплитуда око 9оС. Разлог за то је незнатна географска ширина и приморски положај пустиње. Маритимни ублажавају температурне екстреме у свим климатима. Како се приближавамо ободима пустиње, разлике у температурама су све мање.
Интересантна је и чињеница да ни дневна колебања температуре нису велика као у другим пустињама. У јулу се често температуре пењу до 50оС у хладу. То је често смртоносно за људе на улицама Масауе. За неаклиматизоване Европљане су климатске прилике још несношљивије на обали пустиње. При обалској линији је велико испаравње морске воде и велика релативна влажност. Ова „оморина” отежава дисање и изазива исцрпљеност. Ненавикнут човек се једва креће, тром је и мрзовољан, нема апетит и не може лако да заспи.
За нијансу бољу ситуацију доноси ветар који се назива „хамсин”. Име је добио од арапске речи која означава „педесет”. Најчешће дува у Египту из сахаре на западу и према долини реке Нил на истоку. Може да направи праве пешчане олује. У Данакилској пустињи по правилу дува од јуна до септембра. То је јак, сув и прохладан ветар који пустињи доноси облаке песка које могу и да замраче хоризонт. Некада донесе мутну и прљаву кишу, од које остају мрље на оделима и прозорским окнима. Најчешће дува из северног правца. Услед тога, у Данакилској пустињи је неупоредиво интензивније исправање. Високе температуре донекле ублажава роса која се обилније јавља у унутрашњости пустиње где је хладније током ноћи.
Овакве климатске прилике одређују и антропогеографске појаве. Становништво носи белу, платнену и лаку одећу облика тоге. У исхрани се током врућина смањује употреба масних намирница, а повећава употреба поврћа, воћа и освежавајућих напитака. При градњи кућа мора се водити рачуна о омогућавању што веће циркулације ваздуха. Те куће се називају „ари”. Више оваквих кућа чини логор који се назива „бура”.
У пустињи се и налазе сићушне оазе који настају филтрацијом морске воде кроз песак. Потом та вода капиларним подземним путем се јављама у долинама. То су најчешће појила за камиле и козе. Оскудна вегетација су трновите акације висине од 2 до 4 m.
Данакилски градови изграђени су на обали и представљају значајне транспортне луке. Уз Масауу, значајан град и лука је Асаб. До 1870. године, на подручје где је садашњи Асаб, искрцала се италијанска мисија. Италијански трговци купили су земљиште од данакилских поглавица. Изградили су луку која је представљала одскочну даску за даља колонијална освајања. Из Италије стижу сиромашни сељаци и ситни трговци који у своје руке преузимају увоз кафе, коже, уљарица и осталих производа. Између два светска рата, у околини Асаба, је подигнут и велики војни аеродром. Приликом протеривања Италијана, Енглези су уништили аеродром 1941. године. Уједињавањем Еритреје и Етиопије, 1952. године, Асаб постаје важна лука. После отцепљења Еритреје, 1994. године, Асаб губи своју трговачку функцију, а Етиопија губи свој излаз на море. Доминантни језици у граду су афарски, тигриња и арапски. У њему живи око 20.000 становника.
Масауа лежи нешто северније од Асаба. У близини града постојала је велика античка лука Адулис, одакле је водио пут ка етиопском царству Аксум. Током низа векова преко овог града извожени су робови из источне Африке у Арабију и стале земље Блиског Истока. У време италијанског колонијализма, Масауа је представљала најјачу ратну луку на Црвеном мору. У овим водама налази се и највеће налазиште бисера.
Читав простор око Данакилске пустиње назива се „Рог Африке”. Сама обала Данакилске пустиње је ниска, равна и слабо разуђена. Она је праволинијска, песковита или муљевита. Услед рада таласа и морских струја често се испред обалске линије простиру пешчани спрудови у виду дугих баријера. Ређе се јављају високе и стрме камените обале у виду клифова.
С обзиром да је простор пустиње један од најдубљих и најтоплијих места, носи са правом и назив „паклом на Земљи”. Ова велика Афарска депресија најниже је место у Африци (155 m испод нивоа Светског мора). Ова тачка се налази у близини језера Асал. Иако су услови сурови, на овом поднебљу живи око 130.000 људи, углавном номадских сточара. Они живе на прелепим пејзажима који су комбинација соли и магме. Већином су то припадници народа Афари и Тиграње који се уз номадско сточарство баве и копањем и вађењем белог злата – соли које се затим караванима одвози на продају. Са правом се може рећи да поједине рељефне целине подсећају на Месечеву површину. Често се могу овде срести отровни плинови који избијају из земље, сумпорна језера, а може се осетити и подрхтавање тла.
Овде је афричка тектонска плоча подељена на два дела, због чега лава константно излази из дубине на површину. Уз стално подрхтавање тла, вулкан Ерта Але (613 m) континуирано еруптира. На врху вулкана налази се Лавино, језеро које је једно од најстаријих на свету. Сумпор испуњава зрак и уопште није необично видети ватрене фонтане како се дижу из земљине површине. Недостатак ресурса доводи до честих сукоба племена око воде и земље, а они иду тако далеко да заштите своју територију, да су деца –војници овде сасвим нормална појава.
Сумпор и алге претварају вруће изворе у млаке, живих боја. Када вода испари, соли и минерали обликују живописну кору. На локалном језику име Данакил значи „планина која се дими”.
Овај пресушени рукавац Црвеног мора не престаје да фасцинира.
Остави коментар