Предавање Данила Копривице „Досије ИТАЛИЈАˮ (18. 10. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Настављајући увелико традиционалан циклус предавања Зелена дебата у Културном центру Новог Сада, Данило Копривица окреће своје друштвено-историјске, културолошке и путописне странице на причу о Италији, једној од најлепших медитеранских земаља. На самом почетку трибине Копривица поставља питање којим контекстуализује потребу да се проговори о Италији, њеној прошлости и садашњости баш у овој прилици: „Када сте последњи пут били у Венецији? Прави је тренутак да се уочи нуклеарног смака света посети Лагуна Венета, где се, за разлику од стварности, умире од лепоте и од узбуђења.ˮ
Срж трибине, поред устаљених „рубрикаˮ, јесте кратак преглед жаришних тачака италијанске историје, међу којима је свакако било речи о стварању Краљевине Италије, присаједињењу Венеције и осталих делова папске државе, моменту када Рим постаје престоница и др. Копривица напомиње да је „цео револуционарни процес и покрет за уједињење земље трајао од 1815. до 1870. годинеˮ. На трагу хронолошког низања епизода из прошлости Италије, даље је било речи о крају Првог светског рата, успону фашизма, Мусолинију и Другом светском рату, као и о бројним другим сукобима и окупацијама у којима је Италија била кључни актер.
Мрачним историјским одељцима о рату, страдању и жртвама насупрот стоји сегмент трибине који се бави ведријим темама, као што су филм, славне жене, гастрономија. Гледаоци предавања „Досије Италијаˮ уживаће у непосредним сведочењима са путовања диљем Италије самог предавача, слушајући о њеној раскошној култури, лепоти предела, те аутентичном уметничком изразу. Незаобилазан је био помен Софије Лорен, Монике Белучи, пасте аутентичног укуса, најбољег вина, као и великих филмова које би ваљало поново погледати (Novecento, L’uomo delle stelle). На концу, трибина се ипак удаљава од древне пароле panem et circenses, па се Копривица враћа питањима актуелне италијанске политике, акцентујући потенцијалне погубне последице уколико ми, као друштво, пригрлимо деполитизовано мишљење и престанемо да тумачимо дух нашег времена.
Остави коментар