Аутор: мср Маријана Јелисавчић Карановић, књижевни критичар

За Матицу српску и за Културни центар Новог Сада ова година представља период великих јубилеја. Уколико говоримо о Матици српској, али и о српској култури, српском духовном идентитету, свакако, два века Летописа Матице српске јесте велики фундамент у детерминисању наше националне књижевности, науке и духовне вертикале од 1824. године, па, ево, све до данашњег времена. Са друге стране, Културни центар Новог Сада, кровна установа културе у граду Новом Саду, обележава четири деценије од свог настанка. Пре неколико дана у Матици српској одржан је скуп о Александру Тишми и постављена је изложба „Сећај се заувек: Александар Тишма“ ауторки Мирјане Фрау Гардиновачки и Милене Граовац, чија је матична установа Културни центар. Последњи у низу сусрета о Бранку Ћопићу у децембру 2024. „Оштро перо меког срца“ (са пратећом изложбом) у Културном центру Новог Сада представља још један од примера преплетаја и сарадње, које ове две институције негују у својим релацијама (учесници у трибини били су Љиљана Пешикан-Љуштановић, Маријана Јелисавчић Карановић, Ленка Настасић, а модератор Јелена Марићевић Балаћ). Пре њега одржани су следећи програми: о Ћопићу и колонизацији (Милан Мицић, Јелена Веселинов и Павле Орбовић), о прози Бранка Ћопића (Светлана Милашиновић, Владимир Папић, Растко Лончар и Јелена Марићевић Балаћ – модератор) и о Ћопићевој поезији (Милена Кулић, Милица Шпадијер, Сања Перић и Јелена Марићевић Балаћ – модератор).

Ови разговори у Културном центру не представљају само спону између две установе, већ и прилику да очувамо још једну нит у комплексном везу разлога нашег постојања. Финални циклус излагања о Бранку Ћопићу поводом једне и уочи друге годишњице – четрдесет година од смрти и сто десет година од рођења, једна је у низу овогодишњих манифестација којом славимо једног од наших највећих и најзначајнијих, и – према речима Љиљане Пешикан-Љуштановић – највољенијих књижевника.

Када говоримо о јубилејима, важно је да се подсетимо и да часопис Детињство, једини часопис о књижевности за децу на нашим просторима, слави пола века од свог покретања – што је такође обележено бројним програмима у Новом Саду и Београду. Када бисмо на једно место поставили све текстове који су о Бранку Ћопићу у Детињству објављени у последњих педесет година, добили бисмо озбиљну и обимну монографију. Ускоро ће се на сајту Змајевих дечјих игара појавити свеобухватна библиографија радова из часописа Детињство, па ће у то моћи да се увере сви – само за њену припрему у електронској форми било је потребно готово годину дана. Међутим, на сајту се могу наћи онлајн издања 1975–1987. и 2008–2024. За ову прилику, разматраћемо други део, распона од 17 година из ког је могуће издвојити и више од побројана двадесет три рада о Бранку Ћопићу.

Навешћемо само ауторе и наслове текстова, по опадајућем редоследу:

Снежана Шаранчић Чутура, Више од савременика: Бранко Ћопић – Душан Радовић – Стеван Пешић (запис поводом годишњица смрти), 3/2024
Саша Кнежевић, Наивно читање Ћопићеве партизанске лирике, 1/2023
Наташа Кљајић, Наставно тумачење наративних токова романа Магареће године Бранка Ћопића, 1/2021
Кристина Топић, Жанровске особине бајке у стиху на примјеру збирке Чаробна шума Бранка Ћопића, 2/2019
Растко Лончар, Ерос и танатос у романима Орлови рано лете и Магареће године Бранка Ћопића, 3/2019
Тамара Грујић, Идеолошка карактеризација ликова и колектива у Ћопићевом роману Орлови рано лете, 1/2018
Миланка Бабић Вукадинов, Слика света у очима деце (Пионирска трилогија Бранка Ћопића), 3/2018
Наташа Кљајић, Бранко Ћопић – Зуко Џумхур – Николетина Бурсаћ: књижевност и карикатура, 3/2015
100 година од рођења Бранка Ћопића: Снежана Шаранчић Чутура, Раблеовски ехо под Грмечом, 4/2015
100 година од рођења Бранка Ћопића: Тамара Пилетић, Питање простора у Ћопићевим дјелима, 4/2015
Годишњице: Воја Марјановић, Ћопић и детињство као литерарна метафора, 3/2014
Снежана Шаранчић Чутура, Представе о другом и другачијем у Ћопићевим делима за децу, 1/2013
Јелена Панић Мараш, Деконструкција приповедног субјекта у Раним јадима Данила Киша и Башти сљезове боје Бранка Ћопића, 1/2013
Љиљана Пешикан Љуштановић, Ново читање Ћопића (приказ књиге Снежане Шаранчић Чутуре Бранко Ћопић – дијалог с традицијом), 4/2013
Јелена Стефановић, Родни стереотипи у романима о дружинама из лектире за основну школу, 1/2012
Предраг Јашовић, Дечаци и девојчице у роману Орлови рано лете, 1/2012
Цвијетин Ристановић, Лик оца и лик мајке у приповијеткама аутора из Босне и Херцеговине, 2/2012
Мина Ђурић, Девојчице у дружини? (Међу Ћопићевим орловима, Селишкаревим галебовима, Ловраковом дружбом и осталим дружинама дечака и хајдука), 2/2012
Василије Радикић, Инвертовани исказ у Ћопићевом стварању за децу, 2/2011
Цвијетин Ристановић, Анимални свијет као општа тема у књижевности за дјецу (приче о животињама у дјелима писаца из Босне и Херцеговине), 3/2010
Миомир Милинковић & Драгана Гавриловић, Ђачке дружине у књижевности за децу као један вид социјализације детета, 3/2010
Снежана Шаранчић Чутура, О ограничењима неких методолошких полазишта у тумачењу књижевности за децу – критичка рецепција Ћопићевих дела, 2/2008
Снежана Шаранчић Чутура, Ритам детињства (још једно читање Ћопићевих Магарећих година), 4/2008

Осим што можемо приметити како је Детињство у претходној деценији са по једним, односно, два текста обележило годишњице рођења и смрти Бранка Ћопића, важно је да уочимо и како је читалачка пажња и наклоност готово подједнако распоређена на читав његов опус за децу. Уочљиво је и то да је Ћопић некима од њих непресушан извор инспирације за истраживање, на првом месту то можемо рећи за вишегодишњу уредницу Детињства Снежану Шаранчић Чутуру, чији есеји уоквирују овај избор, и која је од 2008. па до данас у овом часопису објавила пет текстова о Бранку Ћопићу – у међувремену и књигу Бранко Ћопић – дијалог с традицијом (2013), о којој је за Детињство писала Љиљана Пешикан-Љуштановић, истакавши да су анализом, „поред дела примарно намењених деци и омладини, обухваћена и она дела која су, у деловима или у целини, приступачна и привлачна млађем читаоцу иако су првобитно била намењена старијим узрастима“ (Пешикан-Љуштановић 2013: 114), а да у контексту српске књижевности 20. века Ћопићево дело за децу и омладину успоставља плодотворан дијалог с другим текстовима, као интертекстуалност и полифоничност, а тиме остварује и особену модерност.

У тексту под насловом Ритам детињства (још једно читање Ћопићевих Магарећих година) – објављеном 2008. године, ауторка истражује улогу усмених предања, причања из живота и анегдота у обликовању Ћопићевих Магарећих година и по питању стилизације казивања и по одабиру тематике. С обзиром на то да ово дело није аутобиографија у теоријским оквирима жанровског разматрања, на одређен начин садржи истоветно надахнуће, односно, „стваралачки, па према томе фикционални порив да се одаберу само они догађаји и доживљаји у пишчевом животу који могу саздати целовит образац“ (Шаранчић Чутура 2008: 44). Удео искуственог не може се занемарити, али ауторка примећује да оно ипак не преовладава у поређењу са имагинативним које свако причање приче подразумева као суштинску и основну претпоставку. Ћопићево анегдотско казивање о интернатским данима један је од парадигматичних примера тзв. школског фолклора, у коме се као и код Нушића, како професор Јован Љуштановић наводи, „препричавају, мистификују и претварају у особену топику, у форму, разне догодовштине и згоде са школских часова“ (према Шаранчић Чутура 2008: 45). Као најважнију и ненадмашну Ћопићеву способност Снежана Шаранчић Чутура издваја хумор, тачније равнотежу у којој „смех затомљује носталгију, а она, опет, зауздава раскалашност комике“ (Шаранчић Чутура 2008: 46), јер „,магарчења“ су једна од највиталнијих потреба које обележавају посебно животно раздобље Ћопићевих јунака, а кључно начело у обликовању карактера и фабуле у овом делу јесте смех. Истичући подељеност критике по питању Магарећих година као и аргументе за и против, ауторка указује на истинску и непролазну вредност овог дела управо због замерене жице непосредности, нестрпљивости, распојасаности, уопште аутентичности једне животне доби.

У тексту који је у другој свесци публиковала исте године, О ограничењима неких методолошких полазишта у тумачењу књижевности за децу – критичка рецепција Ћопићевих дела, Снежана Шаранчић Чутура најпре критикује приступе засноване на биографизму и везивању анализе за пишчеве успомене и сећања на детињство, уопште за феномен личне „митологије“ као привидног упоришта за тумачење књижевног дела, што у коначници доводи до тога да се приватност нуди као замена за тумачење. Ауторка наводи да је то последица опредељења многих тумача Ћопићевих остварења за децу да се биографским испомажу по потреби, упадајући у замку да изнова доказују Ћопићеву верност детињству и завичају, што никако не доноси помак у разумевању слојевитости његовог дела. Као друго ограничење, Шаранчић Чутура препознаје методолошки оквир који критику књижевности за децу поима као добронамерну делатност која увек трага за позитивним аспектима у смислу дејства које има на читаоца, што даље доприноси бављењу само садржинским, тематским и идејним слојевима по принципу опаске додате на подробно препричано дело, уз указивање на пуке очигледности. Осим наведеног, замка се крије и у тумачењу дела у духу тенденције и поуке, нарочито када дело нуди обиље изазовнијих значењских слојева, као у причи „Страшни змај“, којом је Ћопић показао како је једном змају досадно у новим условима када се земља и људи богате новим садржајима, а не, како нека тумачења наводе, да се савремено друштво не плаши змајева.

ЛИТЕРАТУРА:

Шаранчић Чутура, Снежана (2008). О ограничењима неких методолошких полазишта у тумачењу књижевности за децу – критичка рецепција Ћопићевих дела. Детињство. 2/2008: 93–101.

Шаранчић Чутура, Снежана (2008). Ритам детињства (још једно читање Ћопићевих „Магарећих година“). Детињство. 4/2008: 43–51.

Шаранчић Чутура, Снежана (2013). Представе о другом и другачијем у Ћопићевим делима за децу. Детињство. 1/2013: 25–33.

Шаранчић Чутура, Снежана (2015). 100 година од рођења Бранка Ћопића: Раблеовски ехо под Грмечом. Детињство. 4/2015: 61–75.

Шаранчић Чутура, Снежана (2024). Више од савременика: Бранко Ћопић – Душан Радовић – Стеван Пешић (запис поводом годишњица смрти). Детињство. 3/2024: 85–96.

Пешикан Љуштановић, Љиљана (2013). Ново читање Ћопића (приказ књиге Снежане Шаранчић Чутуре Бранко Ћопић – дијалог с традицијом). Детињство. 4/2013: 114–118.

БРАНКО ЋОПИЋ У ЧАСОПИСУ ДЕТИЊСТВО (2008–2024) (1)

Остави коментар