Аутор: мср Огњен Карановић, историчар
Конзервативна влада Ришија Сунака суочава се са страховитом социјално-политичком кризом у вези са статусом Националне здравствене службе (NHS), ниском зарадом (условљеном високом стопом инфлације) и уопште положајем здравствених делатника. Међутим, ови масовни протести открили су и многе слабости „кризног“ и „постбрегзитовског политичког система“ у Великој Британији. Конзервативци су брзо изгубили поверење финансијских тржишта када је Трас објавила ризичан план за позајмљивање милијарди фунти за финансирање највећих смањења пореза у земљи у последњих пет деценија, а све у настојању да подстакне економски раст. План, заједно са скупим енергетским субвенцијама за домаћинства показао се као превелик за инвеститоре са ризиком расхода од 70 милијарди фунти. Трошкови државног задуживања су нагло порасли, фунта је пала рекордно ниско у односу на долар, а Банка Енглеске интервенисала је да стабилизује тржиште државног дуга. Хипотекарне стопе су брзо расле у очекивању да ће централна банка морати додатно повећати каматне стопе како би смањила инфлацију.
Док инфлација бележи своје рекорде након краха тржишта обвезница услед најављеног, али неимплементираног смањења пореза за „Лондонски City“ у време владе „несрећне главице купуса“, Лиз Трас (која ће, поред ове „доскочице“ о будућности њене владе остати упамћена једино као премијер у току чијег мандата је преминула дугогодишња британска владарка, краљица Елизабета II), уследила је и криза на тржишту некретнина у Уједињеном Краљевству. Нагло и изненадно повећање хипотекарних стопа учинило је куповину некретнина много скупљом. Банка Енглеске повисила је своју кључну каматну стопу за 0,75% (подигавши је на 3%), што је било највеће повећање у последњих неколико деценија. Просечна вредност стамбених објеката пала је за 0,9% у октобру претходне године и наведени проценат није битније измењен ни на почетку 2023. године. Број одобрених хипотека од септембра прошле године опао је за 10%. Оба податка су јасни сигнали да виши трошкови отплате кредита смањују потражњу за некретнинама. Цене стамбених кредита порасле су на више од шест процената након краткотрајног фискалног плана бивше премијерке Лиз Трас.
Све је то био сигуран знак да грађевински сектор улази у период значајније кризе, а уз постојећу енергетску кризу, поред осталих аспеката условио је умањење вредности британске фунте у односу на амерички долар и високу стопу инфлације (за британски формат економског система). Који је био одговор британског политичког естабилишмента на ове изазове? Након одласка Трас (другог премијера Велике Британије у 2022. години), „фотељу у Даунинг стрит број 10“ добио је бивши министар финансија Риши Сунак. Пети премијер Уједињеног Краљевства од Брегзита најмлађи је британски шеф владе у последњих 200 година. Негдашњи сарадник „Голдман и Сакса“, те Фулбрајтов стипендиста, истовремено је и најбогатији премијер у британској историји, с обзиром на то да његова лична имовинска карта „говори“ да је „поносни“ власник имовине вредне 780 милиона фунти. Пореклом из Индије, такође, Сунак на чело британске владе није дошао на основу победе на изборима унутар Конзервативне странке, али је постао „прихватљив“ за „дезоријентисане кругове естаблишмента“ торијевских политичких снага. Добио је подршку Доминика Раба (некад блиског сарадника Бориса Џонсона), министра правде, а и Џеремија Ханта, министра финансија, иначе човека ког многи сматрају одговорним за катастрофално стање британског здравственог система.
Јасно је да везе премијера Сунака са Џеремијем Хантом, те његова ранија „пословна биографија“, указују на то да Велика Британија ни на који начин неће променити своју спољнополитичку оријентацију ослањања на Сједињене Америчке Државе, што је и доказала, чак и истицањем у политици изолације Русије након фебруара 2022. године. Међутим, које ефикасне мере је предузела како би „обуздала“ финансијску, економску, социјалну и политичку кризу у Уједињеном Краљевству? Осим одлуке да подржи намеру Англиканске цркве да „Бога у канонским и догматским питањима“ окарактерише као „родно неутрално“ или „небинарно биће“, те подршке Британској пошти да илустрација краља Чарлса III на новој едицији поштанских маркица буде публикована без симбола „круне“, влада Ришија Сунака није учинила буквално – ништа! Ах, да! Не бисмо смели да заборавимо и да су Стив Баркли, министар здравља и социјалних питања, као и Мел Страјд, министар рада и пензионог система најавили израду „сета законских решења, на основу којих ће штрајк здравствених радника убудуће бити забрањен“. „Небинарна влада“ усваја веома далекосежне законе, који представљају потврду да је Британија „добрано загазила“ у нову епоху трансформације њеног правно-политичког система, која није виђена још од прве половине XIX века.
У контексту ширења економске кризе и трансформације традиционалног политичко-правног система у Уједињеном Краљевству, према мишљењу аутора овог текста, сасвим очекивана оставка Николе Стурџен на положај првог министра Шкотске (након осам година) „освежила“ је кризом опхрвану британску политичку сцену. Стурџенова се суочавала са великим изазовима у вези са подршком шкотској влади, сада у техничком мандату, која није успела да обезбеди нову прилику за референдум о независности ове „горштачке“, често потцењене краљевине. Из тих разлога, владајућа Шкотска национална партија изгубила је поверење великог дела својих присталица, а самим тим цео покрет за независност запао је у озбиљне проблеме, који се пре свега односе на питање легитимитета његових досадашњих политичких субјеката и репрезената. Интересантно, криза шкотске владе Николе Стурџен досегла је свој врхунац пропашћу измена „закона о родној идентификацији“ из 2004. године, пошто се један део посланика ШНП, заједно са већином конзервативаца у Парламенту у Единбургу, уз подршку католичких организација, супротставио „наоко“ либералнијим могућностима „родне идентификације“, према одредбама предложених измена закона.
Уз ово преважно питање које генерално „царује“ британском политичком сценом, покрет за независност проценио је да опстанак кохерентности „индипендистички“ опредељеног бирачког тела (око 50 процената), а чији је број порастао након Брегзита, зависи од одласка шкотске премијерке с власти, што је на крају и „издејствовано“. Сунакова влада заузела је становиште да је питање шкотске независности сада отклоњено, те да у пуном капацитету може да се посвети трансформацији политичко-правног система Велике Британије. Постављамо питање, да ли се у тој мисли преварила?! Неспособна да се суочи са енормним социјалним и економским изазовима који стоје пред британском привредом, али и јавношћу, конзервативци покушавају да „преотму“ део бирачког тела који су код себе „привукле“ либералне демократе, зелени, па чак и лабуристи. То је један од разлога што Сунакова влада афирмише „идентитетска питања“, уз сазнање да је крајње конзервативно бирачко тело можда и заувек изгубила. Свакако, пред „лондонским кабинетом“ појавио се и „баук потенцијалног повратка небрушеног дијаманта конзервативне сцене“ у персоналном формату „разбарушеног Бориса Џонсона“, коме „расту политички апетити“, али и подршка код дела конзервативног бирачког тела из „пасивнијих и руралнијих изборних грофовија“.
Џонсон је „платио цену своје блискости“ са Доналдом Трампом, а након доласка Бајдена у Белу кућу, али остаје питање да ли ће му тешко стање социјалних и економских прилика „отворити пут“ за повратак у Даунинг стрит или је након деценијске торијевске владавине дошао тренутак за лабуристичку владу (како предвиђају многи аналитичари британске стварности, чему није склон и аутор ових редова)?! Оно што је сасвим сигурно, озбиљна политичка криза Велике Британије биће настављена, а Риши Сунак је само део проблема, а никако окончања те кризе. Заправо, Сунак је представник оног дела британског естаблишмента који зовемо „дубока држава“. Дакле, део је система који је условио економску, финансијску, а самим тим и политичку кризу, те изузев повећања пореза и смањења јавних трошкова, његова влада британској, све „порознијој“ нацији не може више ништа да понуди. Чак ни „сузе, крв и зној“. Уместо ових Черчилових бесмртних речи (у које верује и Џонсон), Сунак је Британији понудио „забаву“ у виду бескрајних и бесмислених расправа у вези са родноидентитетским питањима, наводном борбом против наводног расизма беле расе и, наравно, борбом против климатских промена. У току ових веома јавних расправа, паралелно се одвијају измене у духовном и политичком дискурсу британског колективитета.
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
„Budget 2021: Sunak promises new post-Covid economy“. BBC News. 27 October 2021. Retrieved 27 October 2021.
„Areas with weak education targeted for levelling up“. BBC News. 1 February 2022. Retrieved 2 February 2022.
„Budget 2021: Sunak promises new post-Covid economy“. BBC News. 27 October 2021. Retrieved 27 October 2021.
„Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader“. BBC News. 8 July 2022. Archived from the original on 8 July 2022. Retrieved 9 July 2022.
„Boris Johnson will not face a further Partygate fine, says No 10“. BBC News. 19 May 2022.
Cordon, Gavin (21 April 2022). „Rishi Sunak says he is ‘sincerely sorry’ for breach of lockdown rules“. Evening Standard.
Partington, Richard; Kirk, Ashley (3 February 2022). „In numbers: what is fuelling Britain’s cost of living crisis?“. The Guardian. Archived from the original on 3 February 2022. Retrieved 12 June 2022.
Остави коментар