Аутор: др Александра Колаковић
Пандемија covid-19 изменила је све аспекте живота и рада људи. Одлазак на посао или у музеј, посета позоришту или биоскопској сали, у тренутку проглашавања пандемије, за милионе људи на планети постали су сан. Ипак, показало се већ на почетку још увек неизвесне борбе против вируса да нам нове технологије, чију смо (зло)употребу критиковали, могу помоћи да се превазиђу баријере социјалне дистанце. Солидарност је постала веома битна у борби против невидљивог непријатеља како је вирус назван у широј јавности. У овим специфичним околностима појам солидарности проширен је и посебно је почео да се односи на поље културе. Било је потребно милионима људи понудити решење и доказ да се свакодневни живот може наставити. Пандемија covid-19 дефинитивно је утицала да се живот људи, а у склопу истог и потреба за културним садржајима, пресели у виртуелни простор. Иако је у 21. веку виртуелни простор већ коришћен у сврху промовисања и доступности културних садржаја, пандемија covid-19 је донела нови оквир и могућности да култура остане део наших живота.
Француска је одувек била синоним за уметност, науку, писану реч, музику, музеје и библиотеке. Од Париза до градова у унутрашњости, културни живот је пре пандемије нудио бројне могућности избора култрних садржаја. Око 1200 музеја у Француској годишње посети преко 50 милиона људи, док је 41 локалитет на УНЕСКО листи светске баштине. Центар за националне споменике, под патронатом државе, одговоран је за 86 националних историјских споменика, док је преко 43 хиљаде зграда (резиденције, дворци, цркве, базилике, катедрале, вртови, статуе и сл.) заштићено. Лувр, Орсеј и други велики музеји нису једини који имају најбоље уметничке колекције. Лион, Лил, Дижон, Гренобл и други градови, такође имају богате Музеје ликовних уметности. Од браће Лимијер, Француска је и важан филмски центар, стога је улога биоскопа у културном животу веома битна. Упоредо, златног доба музике у Француској које је почело још у доба Луја XIV у 17. веку као да никада није престало. Најпрестижније институције: Државна национална опера у Паризу, Национална опера Лион, уз бројне фестивале и концерте у велелепним дворанама, као што су Олимпија, Берси и друге, наставиле су трдицију културних тачака музичких представа и концерата. Сви ови културни садржаји постали су недоступни избијањем пандемије covid-19 и захтевали су излазак у виртуелни простор како би биле доступне грађанима који су се нашли у изолацији и карантину.
У Француској, као вишевековном центру западног културног развоја, бројни политички режими, од монархистичких до републикански левих, десних и центра подржавали су уметнике, писце, песнике, музичаре и посебно неговале култ француског језика, заштиту и промоцију француске културе. Организовање Министарства културе Републике Француске 1959. године помогло је очувању културне баштине земље и њене доступности јавности. Заштита историјских споменика и локалитета, субвенције уметницима, подршка развоју нових културних установа, савременог стваралаштва и фестивала део су годишњих планова који се успешно спроводе годинама. Такође, Француска је успела да одржи тзв. „принцип културног изузетака“, који се односи на обрану аудио-визуелне производње у земљи (прихваћен прво унутар ЕУ, а пoтом и гласањем у УНЕСКО-у 2005. године). У 2020. години предвиђено је 2,74% буџета буде издвојено за културу, при чему је значајан део културних садржаја финансиран и из других извора као што је туризам, високо образовање или спољни послови (културна дипломатија).
Проглашавањем пандемије covid-19 Министарство културе Републике Француске настојало је да делује у духу Макроновог позива да се сви Французи мобилишу у борби против вируса. Криза која је изазвана вирусом посебно је погодила сектор културе и утицала на мобилизацију у циљу стварања акционих планова и солидарности унутар професија. Низ донетих мера, како су власти у Француској истакле, има за циљ „да се омогући уједињено деловање свих креативних актера“, уз уважавање свих специфичности и потреба културних актера и установа. Прве информације по проглашавању пандемије и ванредне санитарне ситуације (12. март) ресорног министарства су се односиле на институције културе и запослене у сектору културе. Прве информације Министарства су биле да ће један део финансијске помоћи који је влада планирала (25. марта) бити доступан и културном сектору, који је „тешко погођен затварањем књижара, концертних дворана и биоскопа“. Поред пореских олакшица и амортизација, правила за помоћ из фонда солидарности, предвиђено је да се професионалци из сектора културе могу пријавити до краја године за кредите чији би гарант била држава. Министарства рада и културе најавили су „изузетне мере за подршку“ фестивалима, креативним индустријама и појединцима – ауторима, као и професионалцима из сфере извођачке и визуелне уметности и повременим радницима и запосленима у сектору културе, чије је даље ангажовање упитно у контексту здравствене кризе.
Министарство културе Републике Француске покренуло је посебан сајт www.culturecheznous.gouv.fr на коме је објединило све културне садржаје француске културе у јединствен виртуелни простор речима: „Министарство културе нуди вам уметничко путовање кроз сва богатства културе, обједињујући на једном месту интернетску понуду од скоро 500 културних стваралаца“. Платформа је осмишљена тако да има интерактивни карактер, а не само као преносилац информација. Јасно су назначене актуелности, као и приступ класичним вредностима француске културе. Кампања #CultureChezNous окупља не само културне установе, већ и појединачне актере и уметнике, који стварају и предлажу online садржаје. Кључни циљ стварања платформе био је одржавање динамизма француске културне сцене током пандемије. Садржај платформе је лако претражив и подељен по областима и темама (деца, уметност и културно наслеђе, филм и видео, спектакли, звук, књиге и знање и игре). Упоредо, на почетној страни су издвојени нови садржаји и посебно они који се препоручују, као и део платформе culturecheznous, који је посвећен садржајима намењеним деци. Посетилац се упућује на садржаје институција културе или дела појединаца са територије целе Француске, не само на музеје, галерије или театре у Паризу. Поред могућности да се посети изложба, стекну нова знања и виде фотографије неких уметничких дела, веома су иновативни интерактивни садржаји који кроз забаву омогућавају едукацију и промоцију културних садржаја. Део посвећен уметности и наслеђу омогућава приступ виртуелним посетама архивима, музејима, анализи појединачних слика или уметничких предмета, линковима који објашњавају историјски контекст настанка дела, предмета и изложби. У овом сегменту приказани су садржаји из сфера декоративних уметности и дизајна, уметничке фотографије и дигиталне уметности. Део посвећен видео и филмским садржајима, поред приступа играним, анимираним и документарним филмовима, омогућава и стицање знања о историји филмске уметности и француске телевизије. Позориште, концерти, опере, плес, циркуске представе и улична уметност доступни су корисницима у Француској и широм света путем платформе culturecheznous. Музика, звучни записи, трајне музичке колекције, радио драме и звучне књиге, такође су обухваћене овом платформом, што омогућава приступ културним садржајима и слепим и слабовидим људима. Платформа culturecheznous садржи линкове који омогућавају читање књига и стрипова, чланака и критика угледних часописа и новина.
Министарство културе Републике Француске од 11. маја, у складу са одлуком државе о попуштању мера и настојањима да се Француска постепено у етапама врати у редовно стање саставило је и листу препорука. Оне обухватају списак предвиђених помоћи за обнављање активности и поновно отварање за јавност институција културе. Такође, на сајту су доступна и документа (скуп препорука без обавезе спровођења), која су осмишљена у циљу промовисања постепеног поновног отварања за јавност библиотека, књижара, музеја, концертних, позоришних и филмских дворана, споменичких комплекса, археолошких налазишта, архива, као и наставак планираних културно-уметничких активности и едукација. На изради докумената радили су експерти за културну политику, представници удружења библиотекара, музичара, књижара, издавача, кустоса, позоришних и филмских радника. Израђена су посебна упутства (за библиотеке, музеје, архиве, археолошка налазишта, књижаре, организације за културне акције и едукацију уметника, концертне дворане, изложбене просторе, сајмове, уметничке резиденције и установе за образовање уметника) о поштовању здравствених мера и отварању најчешће у четири фазе.
Културни центри других држава у Паризу, којих има преко 50, избијањем пандемије covid-19, такође су део планираних активности пренели у виртуелни простор. Српски култрни центар у Паризу путем друштвених мрежа и званичног сајта промовише српску културу. Посебан акценат је на делима српске музике, сликарства, позоришта, филма и књижевности. Наглашава се све оно што у културном смислу повезује две географски удаљене средине. На пример, Културни центар Србије у Паризу омогућава линкове до изложбе „Сава Шумановић и тајна под куполом“, којом је представљен је део опуса Саве Шумановића који се односи на осликавање једног од стубова у познатом париском локалу La Coupolle на Монпарнасу 1927. године (изложбу чини и избор слика Саве Шумановића из колекције Галерије Матице српске) или указује на могућност гледања српског театра преко интерента, као што су комади Викторијена Сардуа у Народном позоришту у Београду. Посебну пажњу привукао је и позив да се бесплатно погледају српски дугометражни и краткометражни филмови преко YouTube канала Филмског центра Србије. Овим сажетим прегледом активности Српског култрног центра у Паризу уочава се да се успешно следио француски пример #restechezvous, #CultureChezNous и #culturechezvous, као и општи светски тренд у укључивању бројних култрних садржаја у виртуелни простор, који се јавио као потреба борбе против вируса.
Активности и француских културних центара у иностранству такође су организовале рад у виртуелном простору. Француски институт у Србији је због увођења ванредног стања и мера борбе против пандемије covid-19 такође део активности до 19. маја (отварање Медијатеке) организовао тако да буду доступни корисницима друштвених мрежа и интернета. Већ од 22. марта курсеви француског језика за све нивое започели су да се одвијају у виртуелним учионицама. Француски институт у Србији уз обавезане #restechezvous, #CultureChezNous и #culturechezvous омогућио је приступ културним садржајима. Виртуелна посета и изложба Версају, Орсеју и Лувру, као великим музејима или мање, али веома актуелне изложбе, као што је једна посвећена Марији Кири (одличан пример доприноса жена у науци) биле су доступне и из Србије. Један од могућих садржаја доступних и из Србије, као и целог света, јесте платформа #Culturethèque, која за све пријављене до 15. априла, важи до 30. маја. Поменута платформа омогућила је приступ француским филмовима за целу породицу, документарним филмовима, књижевним делима, штампи, часописима и стриповима, као и материјалима који су корисни у процесу савладавања или обнављања познавања француског језика. Запослени у Француском институту и Амбасади, као и пријатељи (глумци, уметници, запослени у српским установама културе и науци) предлагали су по свом избору садржаје које су француске култрне установе учиниле доступним у време пандемије. Уз отварање новог виртуелног културног хоризотна, Француски институт у Србији је наставио са својим планираним активностима промоције важности климатских промена (Караван за климу), загађивања, дана планете Земље, ЛГБТ права, обележавања важних датума (Светски дан слободе медија и слично). Истовремено, у виртуелном простору ширења француске културе у Србији биле су присутне фотографије и снимци празних улица Париза и Француске, као и подршка евроинтеграцијама Србије и подсећања на донације и кредите које је обезбедила ЕУ од 2000. године до сада за Србију (вредности 450 милиона евра за болнице, Институт Торлак, возила хитне помоћи са репираторима, опрема и др).
Француска је одмах након проглашавања пандемије показала и интересовање да финансијски помогне културном сектору независно да ли је реч о државном и/или приватном власништву или слободним уметницима. У изради препорука и смерница деловања консултовани су експерти за културне политике, а поред плана активности и препорука за рад установа културе током трајања пандемије, предвиђене су и оне које се односе на период постепеног поновног отварања за јавност институција културе. Пандемија covid-19 унела је нови поглед на поље културе и изменила однос човека и према употреби интерента, и створила нове могућност за самостално учење, истраживање и продубљивање знања. Иако је од почетка новог миленијума истицано колико су дигитализација и окренутост употреби интерента важне у установама културе, ипак је критикована (пре)велика употреба интерента и виртуелних контаката, који су довели до отуђености и заменили социјалне контакте у традиционалном смислу овог појма. Отуђеност од емоција, људи, идеја, као и културних садржаја образлагала се животом у виртуелном простору. Пандемија covid-19 је унела нови поглед на виртуелни простор и омогућила милионима људи широм планете, не могућност комуникације, већ и да „изађу“ из својих домова и „прошетају“ до музеја, погледају изложбу или представу, одслушају концерт најбољих светских уметника. Француско Министарство културе је препознало ове потребе и омогућило не само својим грађанима, већ и онима у другим државама да спознају сву раскош француске културне сцене. Ово је истовремено била и прилика да се удаљени народи или они који не познају довољно француску културу упознају са актуелним трендовима у филму, сликарству, књижевности и другим областима, као и са класичним вредностима једне од најплоднијих култура. Као што смо видели у тексту и културна дипломатија је успела у време пандемије да пронађе свој начин деловања. О дометима ових утицаја у наредном периоду биће вршене анализе, но сигурно се може закључити да је Француска спремно понудила културне садржаје свету показавши солидарност и потврдивши да је држава која на систематичан начин брине о развоју културе, положају запослених у културним институцијама и сектору културе у целини, као и културној дипломатији.
Остави коментар