Допринос религиозних гласача победи Трампа на изборима у Америци

Аутор: Жељко Ињац, новинар

У Сједињеним Америчким Државама, која се сматра једном од најрелигиознијих западних земаља,  религија има дубоке корене и значајан утицај на политички и друштвени живот. Сматра се да око 53% становништва религију перципира веома важном, стога је религијски фактор и даље кључан у свим друштвеним сферама, па и у политици и на изборима. Истраживања показују да 62% бирача који редовно иду у цркву гласа за Републиканску странку. Хришћани, најбројнији религијски блок, гласају у већем проценту него остатак популације, при чему је само 17% апстинената у односу на национални просек од 30%. Дакле, ревноснији су гласачи и више заинтересовани за политику од просечног нерелигиозног Американца. Иако је одвојеност цркве и државе у теорији јасно дефинисана Уставом, у пракси религијске групе и њихови лидери и даље активно, па и интензивно учествују у политичким кампањама. То се у Америци не види као проблем. Одвојеност цркве и државе Американци не доживљавају као обавезу цркве, односно верских заједница да ћуте по питању друштвених тема или политике. Такав наратив је више присутан у Европи, поготово у посткомунистичким земљама, где је црква репресивним државним методама потискивана на друштвену маргину, а њено оглашавање на друштвене теме третирало се као антидржавни чин. У источној Европи такав доживљај секуларизма је и даље присутан.

На претходним изборима у Америци значајан допринос победи Доналда Трампа дали су религиозни гласачи. На овогодишњим изборима број религиозних грађана који су гласали за Трампа се знатно повећао.

Ове године Трамп је постигао боље резултате и међу римокатоличким гласачима.  Према анкети AP VoteCast, Трамп је поново освојио подршку око 80% белих евангелистичких хришћана – протестаната. Ова група чини око 20% укупног бирачког тела и ту су проценти религиозних гласача опредељених за Трампа слични онима које је добио и 2020. године.

Године 2020. римокатоличко бирачко тело било је скоро равномерно подељено између Бајдена и Трампа. Трампа је подржавало око 50%, а Бајдена 49% римокатолика. Оваква опредељеност римокатоличких гласача је била можда и стога што је Бајден истицао да је ирског порекла и римокатоличке вере, иако је сам више пута признао да му вера није превише битна. Камала Харис је током кампање истицала да је религиозна, без обзира што је била фаворит глобалиста који потенцирају Воук културу, амерички кандидати се увек обраћају и религиозним гласачима, свесни њихове бројности и утицаја. Међутим, Камала Харис је одрасла у мултикултуралном и мултирелигијском окружењу. Њена мајка, Шамала Гопалан, индијског је порекла и хиндуистичке вероисповести, док је отац, Доналд Харис, родом са Јамајке и хришћанин је. Камала је као дете истовремено посећивала и хришћанска и хиндуистичка богослужења. Њен верски идентитет није јасан, иако заступа универзалне вредности и верску толеранцију, више се фокусирала на људска права, тако да је религиозни монотеисти у Америци нису доживели као особу која би могла заступати њихове интересе.

Папа Франциско је уочи избора дао изјаву у којој је нагласио да бирачи треба да гласају по својој савести, али тако да победи мање зло. Тиме је заправо својој пастви поручио да на оба кандидата гледа као на зло. Папина позиција није ни могла бити другачија јер би отвореном подршком једној или другој страни урушио свој ауторитет у свакако политички већ подељеном гласачком телу римокатолика у Америци. Стога су и утицајни римокатолици у Америци уочи избора имали подељена мишљења.

Кристен Хокинс, римокатолкиња и председница организације Students for Life of America, рекла је да је – као и многи противници абортуса – разочарана Трамповом подршком законима о абортусу на нивоу држава уместо националне забране. Ипак, подржала је његову кандидатуру. Као римокатолкиња, разумем да не гласам за свештеника, папу или пастора – гласам за политичког кандидата, рекла је за Асошијетед прес. Мој избор, у оба случаја, је глас за грешника… Гласате за особу која ће ограничити количину зла у свету, чиме је Хокинсонова остала на линији папе Франциска о избору мањег грешника, односно мањег зла.

Што се тиче кандидаткиње Камале Харис, која отворено подржава право на абортус, за АП Хокинс је рекла: Веома је јасно да она неће бити пријатељ америчких католика.

Ипак, поједини утицајни римокатолици у Америци се нису устручавали да критикују Трампа уочи избора, наглашавајући да је за њих неприхватљива његова антимиграциона политика, која се пре свега односи на депортацију Латиноамериканаца.

Римокаточички свештеник Сем Сојер, главни уредник језуитског магазина America, оценио је да ће Трампова победа донети много несреће широм земље јер како каже: Господин Трамп је водио кампању обећавајући масовне депортације, што би растурало породице и дестабилизовало заједнице широм земље. Нашој браћи мигрантима биће потребни гласови који ће се подићи у њихову одбрану, а Католичка црква посебно мора бити заступник солидарности с њима.

Надбискуп Томас Венски из Мајамија, који је дуго радио са мигрантским и избегличким заједницама у Јужној Флориди, потенцирао је оптимизам, али са опрезом у вези победе на изборима Доналда Трампа. Он верује да ће стварни доприноси миграната америчкој економији имати већу тежину од „хиперболе” о масовним депортацијама.

Ако жели да оствари ʼнајвећу економију икадаʼ, мораће да пронађе неки вид компромиса по питању имиграције, рекао је Венски за АП.

У суштини римокатолички свештеници и интелектуалци су се нашли у незгодној позицији да бирају између традиционалних вредности које заступа Трамп, а које се поклапају са њиховим религиозним погледима и одбране своје браће по вери Латиноамериканаца, којима је Трамп обећао депортацију и забрану насељавања у Америку.

 И поред свих ових опречних ставова ове године су се ствари код гласача римокатолика промениле. Иако су традиционално наклоњени демократама, према подацима VoteCast-а, 54% римокатоличких гласача подржало је Трампа, док је 44% гласало за Харис. Промена расположења римокатоличких гласача је нарочито уочљива у државама Северна Каролина, Флорида и Тексас.

Упркос антимиграционој политици коју заговара Трамп, чак и код латиноамеричких римокатолика је забележен пораст оних који су гласали за Трампа. Трамп такође има значајну подршку међу латиноамеричким евангелистима – протестантима. Утицајни амерички пастор Абрахам Ривера сматра да је Трампова популарност међу Латиноамериканцима резултат њихових конзервативних вредности. Као разлог за опредељење Латиноамериканаца за Трампа пастор наводи и то што су они традиционално противници политике левичара, нарочито око питања породичних вредности и родног идентитета.

Утицај римокатолика у Америци није занемарљив, иако је Америка доминантно протестантска земља. Поред утицаја на вернике из своје конфесије, римокатолички интелектуалци имају снажан утицај и на протестанте, а поготово на православне интелектуалце и клир.

Док је у Европи много јаснија разлика између римокатолицизма и православља, због историјског памћења, сукоба, па и међусобних ратова, у новој нацији, као што је америчка, тај историјски баласт не представља препреку за међусобну сарадњу две најстарије цркве. И не само да не представља препреку, него је за протестантски свет та разлика између римокатолика и православних скоро неуочљива. Стога су римокатолици и православни усмерени једни на друге, остављајући по страни своју европску прошлост или се то барем тако чини због добре сарадње коју имају у Америци.

Међутим, Ватикан као држава има своје дугорочне стратешке циљеве. Један од тих циљева је вековно настојање подређивања помесних православних цркава себи.

Занимљив текст о Трамповој победи доноси Центар за православне хришћанске студије са Фордам универзитета у Њујорку, који је иначе основан као римокатолички универзитет. На порталу Центра  Рublic orthodoxy објављен је чланак у којем се истиче потенцијална претња коју Доналд Трамп, у својој могућој улози председника, представља за Васељенску патријаршију у Цариграду и за православне цркве широм света.

Дакле, аутор текста који се обраћа православним верницима у Америци, отворено агитује против Трампа спинујући, најблаже речено, своје пројекције о могућим негативним последицама Трампове победе на целокупни православни свет.

У тексту се наводи како је патријарх Кирил, лидер Руске православне цркве (РПЦ), близак са Владимиром Путином и да промовише руску експанзионистичку политику. Даље се наводи да Руси користе религију као средство ширења руског утицаја и остваривања стратешких циљева Кремља, што укључује настојање да се смањи значај Васељенске патријаршије. Трамп је током кампање изјављивао да би, ради мира, Украјина могла да уступи део територије Русији, што се у овом тексту оцењује као негативно јер би могло да угрози „аутокефалност” Украјинске православне цркве, која заправо и није аутокефалност у пуном смислу, већ више нека врста уније са Фанаром. Ту наводну аутокефалност сем јелинских цркава, нико у православном свету није признао, али је послужила као основ државном апарату Украјине да спроводи репресивне методе према јединој канонској православној цркви на том простору и да је коначно законом забрани. Прогон православних верника и клира у Украјини је незапамћен још од бољшевичког доба.

Даље се у тексту изражава бојазан да би Трамп могао да подржи ставове Путина и патријарха Кирила, што би допринело јачању Руске православне цркве, а то би могло да угрози статус Васељенске патријаршије као „прве међу једнакима” у православном свету.

Ова забринутост универзитета основаног од стране римокатолика за положај Васељенског патријарха због победе Трампа, заправо више говори о умешаности римокатоличке цркве у унутрашње ствари Васељенске патријаршије, него што приказује реалне импликације Трампове победе на религијске токове у православном свету. Такође, показује и забринутост Фанара за свој положај под Трамповом администрацијом. Очигледно се римокатолички ставови по питању источног папизма и ставови Фанара поклапају, а и једна и друга страна Трампа то види као проблем.

Могуће је, наравно, да Трампова администрација донекле ублажи прогон Руске цркве у Украјини или да утиче на заустављање рата у тој земљи, али како су то римокатолици у Америци видели као претњу по Васељенску патријаршију, заиста је енигма. Зар је боље да се настави рат у Украјини како би Васељенском патријарху срце било на месту или да се расколи, рат, сукоби и поделе зауставе? Очигледно је универзитету у Фордаму и Фанару важнији положај Васељенског патријарха, него страдање стотина хиљада невиних људи у Украјини. Јасно је да су амерички православни хришћани подељени по питању политичког опредељења.

Руски и српски православци углавном подржавају Републиканску странку због традиционалних вредности и ставова о спољној политици према Русији и Србији. Грчки православци показују већу подршку демократским кандидатима, што је уједно и незванична политика високог клира Јелинских цркава. Припадници других православних народа углавном подржавају републиканце због подршке породичним и традиционалним вредностима, али ова опредељеност варира у зависности од политичке ситуације у њиховим матичним земљама. Примера ради, Украјинци су већином на протеклим изборима подржали Камалу Харис. Традиционална подељеност и неслога православних народа и цркава је просто пресликана и на политичку опредељеност у Америци.

Јеврејски гласачи су традиционално ближи демократама, али и ту постоје поделе: ционисти и религиозни Јевреји склонији су Трампу због његовог односа према Израелу, док су либерални Јевреји у великој мери наклоњени демократама. Јевреји чине 2% популације Америке, те се очекивало да на изборима масовно подрже Камалу Харис, међутим ортодоксне јеврејске заједнице, које брзо расту у Америци, више су наклоњене Трампу због његовог односа према традиционалним вредностима. Око 69% јеврејских бирача подржало је Харис, док је око 30% подржало Трампа.

Тед Дојч, извршни директор Америчког јеврејског комитета, једне од највећих јеврејских организација у земљи, оценио је победу Доналда Трампа као позитивну за Јевреје. Дојч сматра да ће сарадња са Трампом и његовом администрацијом изградити политику која ће оснажити безбедност Израела и борити се против антисемитизма, а самим тим побољшати односе Америке и Израела и положаја Јевреја у Америци.

Међутим, Ами Спиталник, извршна директорка левичарске адвокатске групе Jewish Council for Public Affairs, издала је саопштење у коме је оштро критиковала победу Доналда Трампа називајући је застрашујућом за многе заједнице које су константно биле угрожаване и демонизоване његовом кампањом.

Трампово прихватање антидемократских, антисемитских, ксенофобичних и расистичких теорија завере има за циљ да супротстави заједнице једну против друге и посеје неповерење у наше демократске институције, чинећи нас све мање безбедним, рекла је Спиталник.

Муслимани у Америци су више наклоњени демократама, имају мању наклоност према Трампу због његових ставова о миграцији и односу према муслиманским земљама. Ипак, на протеклим изборима око две трећине муслиманских гласача подржало је Харис, док је око једне трећине подржало Трампа, што није занемарљив проценат. То јасно говори да Трампово залагање за традиционалне вредности код религиозних гласача има одређене предности и привлачност.

Највећу подршку религиозних гласача Трамп је добио из редова белих протестаната. Око 80% белих евангелистичких хришћана је гласало за Трампа.

Доналд Трамп је током својих председничких кампања и мандата уживао значајну подршку белих евангелистичких хришћана у Сједињеним Америчким Државама. Према подацима из 2016. године, око 80% белих евангелистичких гласача подржало је Трампа на изборима. То исто се поновило и на изборима 2024. Уз додатну подршку и других религијских заједница, од којих је можда и пресудна била подршка римокатоличких гласача, ова подршка је била резултат његових ставова који су се поклапали са вредностима и уверењима ове заједнице, као и његових обећања о заштити верских слобода и традиционалних вредности.

Током свог мандата, Трамп је предузео кораке који су били у складу са интересима евангелистичке протестантске заједнице. На пример, 2017. године потписао је извршну наредбу која је омогућила верским организацијама већу слободу у политичком деловању, ублажавајући ограничења која су им раније наметана. Трамп је успео да задржи значајну подршку ове заједнице током свог политичког деловања и религиозни гласачи су били један од кључних фактора поновне победе Трампа на изборима 2024. године.

Религијски фактор одиграо је кључну улогу у победи Доналда Трампа на изборима. Религиозни гласачи, посебно бела евангелистичка и римокатоличка заједница, масовно су подржали Трампа због његовог става према традиционалним вредностима, породичним питањима и заштити верских слобода. Иако је римокатоличко бирачко тело било подељено и изложено различитим ставовима, већина је ипак подржала Трампа, што је представљало значајну промену у њиховом опредељењу. Подршка Трампу међу религиозним гласачима, укључујући и латиноамеричке евангелисте, делом је резултат њихове традиционалне конзервативне оријентације и незадовољства левичарским политичким програмима. Тиме се јасно илуструје како религијска опредељеност, чак и у земљи са уставно дефинисаном одвојеношћу цркве и државе, наставља да снажно утиче на изборне резултате у САД.