Досије ФИНСКА

Аутор: Данило Копривица, политиколог

Пету годину заредом Финска је званично најсрећнија земља света. Земља је са најбољим светским образовним системом. Светски је лидер у дигитализацији државне управе. Можда најскромнији и најједноставнији људи данашње Европе, Финци, одувек су били склони иновацијама и експериментима, али и крупним и наглим друштвеним променама, неретко радећи у корист своје штете.

Притом, не мислимо само на донекле изнуђено савезништво са немачким нацистима током Другог светског рата, већ и на неке важне одлуке из друштвеног и привредног живота Земље хиљаду језера.

Ако је тотална дигитализација државне управе усрећила све финске грађане, а драстичан пад производње дрвне индустрије тек многе екологе, кога је усрећила одлука да се у перјаницу и понос финског развоја, компанију са највишом компанијском етиком, уведе амерички капитал једног америчког гиганта, да би Nokia убрзо капитулирала пред  супериорнијим производима другог америчког технолошког гиганта?

Може ли улазак Финске у НАТО званично најсрећнију нацију света учинити хиперсрећном? Има ли у будућој финској историји имало места за сагу о „срећнијој срећиˮ у ери у којој производња и извоз страха и стратешких уцена постају најкурентнији продукт наше цивилизације? Мислећи све време на нас, откривамо да ли ће се поновити историја погрешних финских одлука.

Време је за шездесет девету Зелену дебату, за нову сесију серијала Досије.

ДРУШТВО И ПРИРОДА

Финска је северноевропска, скандинавска и балтичка земља. Површине је 338.000 км² и у њој живи око пет и по милиона становника. У потпуности доминирају Финци, којих је 93%. Швеђана је 5,5%, а фински и шведски су службени језици. Лутерани су доминантна религијска скупина (86%).

Главни и највећи град земље је Хелсинки (650.000) који је 1550. г. основао шведски краљ Густав Васа. Већи градови су и Еспо (280.000), Тампере (250.000) и Турку (180.000).

Земља је низија, брдовитих равница, густих шума и умерених планинских узвишења (1324 метара надморске висине). Преко 2/3 површине земље заузимају шуме, а језера, којих је око 190.000, чине око 9% укупне површине. Финском тече око 2.000 река, које обилују брзацима и водопадима. Финска је и земља острва и острваца, којих је око 180.000, од тога 500 насељених и повезаних мостовима или трајектима.

Земља се протеже од севера према југу. Једна је од најсевернијих земаља света, која четвртином површине лежи иза Арктичког појаса, тако да период белих летњих ноћи траје око 70, а поларних ноћи око 50 дана, све у зависности од географске ширине. Ипак, због утицаја океана, клима је далеко блажа неголи то њен географски положај најављује.

ИСТОРИЈСКЕ НАПОМЕНЕ

Седам векова Финска је била део Шведске. Од 12. века до 1809. године Стокхолм је био главни град свих финских округа. Шведски је све време био доминантан језик широм Финске. Током верских сукоба у 17. веку Хакапелита, лака финска коњица, сејала је страх међу немачким католицима. Шведска доминација престаје током Великог северног рата (1700-1721), када отпочиње успон Русије на Балтику и у Европи.

Године 1809, након рата Русије и Шведске, Финска је потпуно припојена Руском царству са статусом аутономног великог војводства, што је поставило темеље данашње државе.  Александар Први, руски цар, постао је и први велики војвода, дајући земљи висок степен аутономије. Хелсинки постаје главни град 1812. Земља добија свој монетарни систем 1860, а војску 1878. Прва скупштина је заказана 1863.

На културном плану, значајни датуми су објава националног епа Калевала 1835. и декрет Александра Другог, који је омогућио установљење финског језика као званичног језика. Русија је у том периоду подстицала буђење националне свести Финаца са намером одвајања од, Финцима тада блиског, шведског културног идентитета.

ЈАН СИБЕЛИЈУС  (1865-1957)

На пољу концертне музике, Сибелијус је компоновао култно дело за виолину, његов најомиљенији инструмент – Концерт за виолину и оркестар, д-мол, опус 47 (1903–1905).

Био је велики мајстор симфонијске музике. Компоновао је укупно седам симфонија и тринаест симфонијских поема, инспирисаних националном историјом и митовима из Калевале, као и борбом за ослобођење од Царске Русије.

Док вам други могу нудити коктеле, ја вам могу понудити само чисту изворску воду.

Од 1881. па све до револуције из 1917. трајао је период русификације Финске и борбе против нараслог финског сепаратизма. У том периоду, након револуције у Русији из 1905, Финска радикално демократизује политички систем, уводећи једнодомни парламент и опште право гласа. Међу посланицима се, након избора, по први пут у свету нашло и деветнаест жена. Одмах након Октобарске револуције, Финска је прогласила независност, да би већ 1918. у земљи отпочео кратак али веома крвав грађански рат, чије ће последице дуго оптерећивати политичку атмосферу земље.

Две деценије касније, Финска улази у низ ратних сукоба, најпре као жртва руске агресије. Зимски рат (1939-1940) отпочиње нападом СССР са 450.000 војника и бомбардовањем Хелсинкија. Лига народа избацује СССР из чланства и даје отворену подршку Финској. Рат је завршен значајним уступцима у корист СССР, који је и поред изразите војне надмоћи претрпео изненађујуће губитке. Жељни освете, Финци брзоплето улазе у савез са нацистичком Немачком. Тај ратни сукоб се памти као Настављени рат (1941-1944), у ком је финска војска дала подршку опсади Лењинграда. Убрзо, погрешна одлука, долази на наплату. Неповољан развој догађаја натераће Финце да 1944. у Москви склопе примирје са СССР, које је подразумевало и операције протеривања Немаца у сукобима током 1944. и 1945, упамћено као Лапонски рат. Године 1947. Финска је потписала Мировни споразум са СССР којим је изгубила територију Карелије и Печенге, тј. 10% укупне површине и око 20% индустрије земље. Тада је прихватила исплату ратне одштете у корист СССР. Тај буран и крвав период историје Финске, од Грађанског рата из 1918. до окончања Другог светског рата и мира са СССР, 1947. обележиће донекле контроверзна личност Карла Манерхајма, председника републике и јединог финског маршала. Финска је морала споразумом о пријатељству са СССР из 1948. одбити Маршалов план и задржати војну неутралност по оснивању НАТО пакта, иако су САД тајно подржале финске социјалдемократе у напорима за очувањем државне независности. Такође, није могла приступити одбрамбеном савезу са Шведском и Норвешком. У земљи су плански брисани трагови сукоба и анимозитета са Совјетима.

Земља доживљава тешку економску кризу након распада Совјетског Савеза 1990. И тада се појављује Nokia која, захваљујући својој иновативности и посебној корпоративној етици, постаје доминантна привредна снага, учествује у БДП Финске са 4% и пуни државну касу са 1/3 свих корпоративних пореза. А онда се неко досетио, нико више не памти ко је то био, да у компанију са финском посвећеношћу уведе амерички капитал једног америчког гиганта (Microsoft), да би Nokia убрзо капитулирала пред супериорнијим производима другог америчког технолошког гиганта (Apple).

Финска се прикључила ЕУ 1995. одлуком парламента, након одржаног консултативног референдума (56,9% ЗА). Постала је део шенгенског простора 1996, а чланица еврозоне 1999. 18. маја 2022. Финска је упркос ранијим тврдњама својих највиших функционера поднела захтев за пријем у НАТО.

ОЛАНДСКА ОСТРВА

Оландски архипелаг, укупне површине 1512 км², састоји се од оквирно триста ненасељених острва и осамдесет насељених, са око 30.000 становника, као и око 6000 спрудова. Налазе се на стратешки важном положају, на северном улазу у стокхолмску луку, на улазу у Ботнијски залив, као и у непосредној близини Финског залива.

Крајем Великог рата избила је криза на релацији Шведска и Швеђани, становници острва са једне стране, и становници Финске, као земље којој Оланди формално припадају, са друге стране.

Упркос референдуму за независност Финска није окупирала острва, већ је случај предала Лиги народа која је оставила суверенитет Финској, али са јасно утврђеним обавезама.

Оланд је данас демилитаризована и потпуно неутрална територија. Суверенитет припада Финској која поставља гувернера и острва нису независна, иако су веома аутономна са скупштином и владом и имају загарантоване политичке представнике у финском парламенту. То им гарантује Закон о аутономији.

Необичан статус Оландских острва у једном тренутку, тачније 2007, био је инспирација и за српски предлог за могуће мирно решење косовског питања.

ЗАШТО БИ ФИНЦИ БИЛИ СРЕЋНИЈИ ОД ДРУГИХ НАРОДА?

Сва деца до своје седамнаесте године добијају дечји додатак од око 100 евра, с којим родитељи слободно располажу, али се новац углавном чува за период када ће се деца осамосталити.

Образовање у свим јавним установама и школама у Финској потпуно је бесплатно, а образовни систем Финске сматра се најбољим на свету. Бити просветни радник у Финској није нимало лако, јер се бирају само најбољи. Конкуренција је велика, као и примања и друштвени статус просветара.

Људи проводе у природи неуобичајено много времена, нарочито са децом. Очеви у просеку проводе више времена са својом децом него мајке. У Финској постоји тридесет и девет националних паркова, од тога девет у Лапонији.

Воде финских језера и река су невероватно чисте, готово директно питке.

Финска је земља са око три милиона сауна.

Финска је светски лидер у дигитализацији управе и у рециклажи отпада. Рециклира се девет од десет пластичних флаша.

Свим становницима законом је загарантовано право на интернет.

Грађани имају максимално поверење у државни апарат, нарочито у полицију која представља јединствену целину, чиме се избегава дистрибуција моћи. Нарочито оне тајне или прикривене.

Финци имају филозофију среће коју називају СИСУ, која подразумева низ принципа по којима се човек влада и самопобеђује.

Па ипак, чини се да се пре ради о задовољству квалитетом живота него о емотивној срећи, јер земља и даље има висок степен самоубистава, алкохолизма и депресије.

ПРЕПОРУКА

 Незаборавно колективно самоубиство, Арто Пасилина.

Један директор и један пуковник, оба са амбицијом да и један и други што пре постану покојник, непланирано, животом изазвани, дакле сасвим случајно, мада сви знамо да ништа није случајно, срећу се на месту које су изабрали за самоубиство.

Након што су схватили да у Финској постоји још много људи спремних да од самоубиства направе незабораван догађај, дају оглас и започињу суицидну авантуру.

А ви започните читање овог баш-баш финског романа.

***

Ови редови, као и предавање, заправо су посвећени пропуштеној шанси ове генерације, да се добри дух добре Финске прошири на највећи део Европе, од Балтика до Јадрана.

До нове приче и до нове шансе, ваља нам се образовати и радити, за себе и на себи, надати се и молити да крвопролиће недужних у Украјини, без обзира којем народу припадали, што пре стане. А да на границама Финске и Русије, као и на Балкану, никад не отпочне.

Будућност је тако неизвесна да је често прецењена. Ништа се не дешава без прошлости.

Учимо се читању знакова крај историјског пута.