Досије КУБА

Аутор: Данило Копривица, политиколог

Да ли ће руске ракетне инсталације ускоро избрисати Кубу са мапе најтраженје туристичке дестинације?

Да ли ће Кубанци успети да преживе синдемијске последице короне, додатних америчких санкција, несналажења своје владе и индустрије спонтаних протеста?

Ово је прича о народу и прича о држави, прича о народној држави која је, упркос свему, па и многим сопственим грешкама, остварила импресивне резултате на пољу образовања, здраства, науке и укупног хуманог развоја. Али и прича о империјалном кажњавању истрајног опредељења на властити избор.

Упознајемо најстраственије жене. Учимо забрањене плесове. Гледамо у очи афричких Јоруба божанстава, оживљених у католичким свецима. Откривамо Први град, први крст и последњу оазу Таино културе.

Трагамо за одговором, ко је био прави Ернесто Гевара – само Ел Локо или ел команданте Че, једна од 20 икона 20. века према магазину Тајм, личност чију је фотографију, начињену од стране Алберта Корде, академија у Мериленду прогласила најпознатијом фотографијом 20. века.

Причамо о земљи патње и осмеха, музике и плеса, атеизма и мистичне сантерије, оправдане револуције и претераног идеолошког уплитања у свакодневни живот појединца.

Потпуно планирано и сасвим очекивано, вођени актуелним догађајима, селимо се на Кубу. Причамо о праву на суверен избор и о империјалном кажњавању економским санкцијама а на глас и са добром зебњом, размишљамо о нама.

Време је за шездесет седму Зелену дебату, нову сесију серијала Досије.

ПРИРОДА И ДРУШТВО

Куба је највеће карипско острво, површине око 111.000 км², на којем данас живи око 11,5 милиона становника. Већим делом Куба је низијско острво, са планинама у централном и југоисточном делу, чији врхови досежу 2000 метара надморске висине. Клима је тропска са сушним и са кишним сезонама, током којих падне просечно 1300 милиметара кише.

Куба је мултирасна земља – белци чине 65%, црнци 10% а мулати 25% популације. Иако је званично земља атеистичка, Куба је мултирелигијско друштво којим доминира католицизам, уз све очигледнију присутност мистичне сантерије. Сантерија припада синкретичким религијама које имају дворелигијске или више религијске елементе, као што су Вуду и Кандобле на Хаитију, односно у Бразилу. У ранијим сесијама, причали смо о Бахаизму на Блиском истоку, о Као Даи религији у Вијетнаму чији су свеци Виктор Иго, Карл Маркс, Черчил и Че Гевара.

Шпански је службени и главни језик а енглески је обавезан језик у средњим школама.

КРАТКА НАПОМЕНА О ПОСТКОЛУМБОВСКОЈ ИСТОРИЈИ

Колумбо је открио Кубу 1492. године, да би Шпанци на крајњем истоку острва основали прву насеобину, градић Баракоа, већ 1511. године. До краја 19 века земља је била шпанска колонија којом је управљао гувернер у Хавани, основана 1515. године.

По истребљењу аутохтоних таинских народа, у 17. и 18 веку, острво је насељено десетинама хиљада робова из Африке. Током шпанске владавине, нарочито током 18. и 19. века, долазило је до више побуна и до више већих сукоба, захваљујући којима је 1868. године укинуто ропство. Тада је отпочела борба за независност. Борбе у периоду 1868–1878. година, познате су као Велики рат а у периоду 1878–1879. година као Мали рат. У борбама је учествовало више стотина хиљада Кубанаца.

Током сукоба 1895. године, нови гувернер Валеријано Вејлер отпочео је са затварањем цивила у концентрационе логоре. У логорима је убрзо избила жута грозница и глад, па је дошло до масовног умирања, што је запаљивим новинским чланцима Херста и Пулицера, узбуркало јавност САД и напослетку дошло до америчке оружане интервенције.

Тако je Шпанце са Кубе коначно протерала тек интервенција Америке у шпанско-америчком рату 1898. године. Након побуна и америчко-шпанског рата, Куба стиче пуну формалну независност 1902. године, остајући под изразито дубоким утицајем САД, све до револуције из 1959. године.

Падом олигархијске диктатуре Фуленсија Батисте, револуционари преузимају власт 1959. године и уводе социјалистичку диктатуру, постајући трн у оку америчким империјалним претензијама. Током 13 дана октобра 1962. године Куба је замало постала место почетка краја света. Ти дани се памте као Кубанска ракетна криза.

ДРУШТВО И ПРИРОДA

Уочи револуције, око 75% земље припадало је странцима, претежно Американцима. Земљом је владала олигархија, интересно организована од стране богатих појединаца и од заступника иностраних корпорација.

Власт је подржавана од стране мафије која је изворе прихода налазила у казинима, који су били машине за прављење новца, далеко уносније него Лас Вегас касније. Проституција, трговина и шверц дувана и алкохола цветали су на штету државе.

Беда је била део народног идентитета.

Године 1959. покрет 26. јул преузео је власт а почетком шездесетих покрет је озваничио социјалистичку диктатуру. Одмах су започели са револуционарним променама које су најављивали, док су молили за народну подршку. Извршена је тотална национализација латифундиста и страних и домаћих компанија и то без икакве накнаде. Одмах за национализацијом, извршена је аграрна реформа и омогућено је бесплатно школовање и лечење.

Захваљујући подршци СССР-а, пре свега у нафти и у оружју, Куба почиње да „извози револуцију“, па је тако својевремено у Анголи било стационирано око 50.000 њених војника.

КУБАНСКА РАКЕТНА КРИЗА

(или како је капетан Василиј спасао светски мир)

Када је изнад Русије оборен Локид У-2, чији је пилот на суђењу признао шпијунску делатност, отпочело је најхладније издање хладног рата.

САД су инсталирале ракете средњег домета у Великој Британији и Италији а потом 1959. и ракете Јупитер и Тор у Турској, на 10 минута лета од Москве.

СССР је узвратио операцојом Анадир, током које су се ракете СС-4 са нуклеарним бојевим главама, као и четири подморнице са нуклеарним торпедима, тајно обреле на Куби, до октобра 1962. године.

САД су увеле поморску блокаду припремајући инвазију. Совјети су опет оборили У-2, убивши пилота. Свет је био на ивици рата.

Тада се десио инцидент са руском нуклеарном подморницом Б-59, када је присебни капетан Василиј Архипов одлучио да не посегне први за употребом смртоносног оружја. На тај начин је избегнут почетак нуклеарног сукоба након чега је свет напокон одахнуо.

КУБА ДАНАС

Земља је са највећим бројем лекара. На 170 пацијената долази један лекар. У најбољим земљама запада, Француској и Немачкој тај број је око 300. Земља је са најмањим бројем смртности код новорођенчади. Кубанске терапије у лечењу болести савременог доба – дијабетес, карцином, ХИВ, мултипла склероза су међу најцењенијим и најиновативнијим на свету.

Куба располаже мобилним специјалистичким тимовима лекара, спремним на солидарну акцију широм света – Африка, Италија… Куба је извезла технологију припреме вакцина за корону, што је потпуно супротно свим западним компанијама.

Главни приходи долазе од извоза шећера, лимуна, дувана и руде никла. Туризам је до пандемије био све перспективнија привредна грана.

Распадом Совјетског Савеза, земља је доживела тешку економску кризу, из које је успела да изађе 2014. године, када је дошло до отписа 90% руских дугова, у износу од око 31,5 милијарду долара.

КУБАНСКА РАКЕТНА КРИЗА

(или како је Кенеди извео представу за домаћу публику)

„Америка није била у смртној опасности, али Кенедијева влада јесте“ проф. Шелдон М. Штерн, Кубанска криза у америчком памћењу.

„Морате да имате у виду да је председник Кенеди од самог почетка био тај који је рекао да је за нас политички неприхватљиво да руске ракете буду на Куби. Није рекао да је то неприхватљиво војно већ ПОЛИТИЧКИ“. Роберт Макнамара, секретар за одбрану у време кризе.

САД су тада имале седам пута више нуклеарних глава, упркос супротним тврдњама Кенедија у кампањи.

СССР је на Куби, према америчким изворима, инсталирао ракете које су биле потпуно одвојене од нуклеарних глава.

Просечна плата на Куби је свега 30-50 долара. Школство је у потпуности бесплатно, као и здравство. Сваки становник бесплатно добија веома скромне основне потрепштине.

Кубанци су сиромашан али образован, здрав и поносан народ.

Политички систем Кубе је све мекша социјалистичка диктатура. Чак и називима институција, Куба то не скрива. Тако је пун назив парламента – Национална скупштина народне силе. Једина партија која има слободу пуног вертикалног и хоризонталног деловања је КП Кубе.

Ствари се мењају. И за појединаце нпр. путовања, бизнис и на државном нивоу. У последњем периоду донет је низ модерних закона, попут закона о добробити животиња, закона о истополним браковима итд.

Куба је под деценијским, изразито тешким америчким санкцијама, које су појачане у време највеће пандемије. Многе земље света, као и појединци, се солидаришу са народом Кубе, који ту солидарност и те како заслужују.

ПРЕПОРУКА ЗА ЧИТАЊЕ :

Ернесто Че Гевара: Дневник мотоциклисте

Леонардо Падура: Човек који је волео псе

КУБАНСКО ИСКУСТВО

Индустрија демократије и спонтаних протеста је, баш као и индустрија геноцида, у служби колонијалних интереса.

Зато што индустрија демократије захтева и прети у име грађанских права али заправо тражи нагодбе у изворима воде, нафте или рума, пољима жита или шећерне трске, аеродромима, етру и другим ресурсима.

А кад их се једном домогне, у планираном обиму и са смешно малим обавезама, онда је индустрија демократије сидро корпоративних интереса, и врши притисак на усвајање закона и других правила игре по жељи корпорација.

Чик пробајмо да у предстојећим сушним годинама, повратимо наше изворе воде, да уведемо прецизну евиденцију њене експлоатације и да увећамо накнаде за експлоатацију у складу са растом цена свега и свачега данас.

Етнички, религијски и наизглед идеолошки сукоби су претежно параван, иза кога стоје економски интереси.

Подгревање међунационалних, међурелигијских и наизглед идеолошких тензија и са њима пратећа пљачка природних ресурса је кључ за разумевање политике колонизатора и њихових домаћих сарадника – економских квислинга.

Запамтите, епидемија короне је најбогатије учинила двоструко богатијима. И глобално и локално. И то према званичној статистици.

Само бесплатно и широко доступно образовање и исто такво здравство, граде сложну и солидарну друштвену заједницу.

Дуално образовани дипломци са кладионичарским и ријалити дипломама су исувише лак плен за индустрију корпоративне демократије.

Само темељно васпитане и образоване генерације, које не пристају на општу социјалну неједнакост, као природом дан друштвени модел, имају шансе да сачувају оно што су генерације наших предака сачувале за нас.

Будућност је тако неизвесна да је често прецењена.

Ништа се не дешава без прошлости. Учимо се читању знакова крај историјског пута.