Досије МАЂАРСКА

Аутор: Данило Копривица, политиколог

https://www.youtube.com/watch?v=UygcXH7j9ow

————————————————–

Зашто баш САД?

Зато што је април месец наших великих историјских преиспитивања. Месец свих наших бомбардовања – како злочиначких немачких, тако и оних „савезничких“, „милосрдних“.

Зато што је у априлу 1941. Мађарска извршила агресију на нашу земљу.

Зато што је ових дана Мађарска уценама и санкцијама притиснута тако, да нас све подсећа на атмосферу уочи последњег светског рата.

Зато што је 3. априла 1941. један према нама частан човек, извршио самоубиство јер није могао да се суочи са издајом Југославије.

Право је време за априлску причу – Досије МАЂАРСКА.

————————————————–

Мађари су населили Панонију 896, под вођством Арпада а већ 1001. примили су хришћанство, када је Свети Стефан Мађарски крунисан за краља. Династија Арпадовића је владала до 1301. Следи период Анжујске династије, а потом и нединастички владари Жигмунд Луксембуршки и Матија Корвин.

У Мохачкој бици 1526. Мађарска је поражена од Османлија и један део земље са Трансилванијом пада под власт Османског царства, док други део улази у састав Хабзбуршке монархије. Хабзбурговци ће крајем 17. века, под своју круну објединити све територије.

Током реформације, Мађари се окрећу лутеранству и калвинизму.

Године 1848. дошло је револуције током које се показало да оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису били спремни да дају немађарском становништву тадашње Угарске. Тако су се Мађари истовремено сукобљавали и са Аустријом и са немађарским становништвом Угарске. Упркос пропасти револуције, Хабзбуршка политика се према Мађарима ипак мења, па је 1867. монархија трансформисана у Аустроугарску, чиме је Угарска добила велики степен аутономије. Дана 8. јуна 1867. Франц Јозеф (1830–1916), аустријски цар, крунисан је у Будиму круном Светог Стефана. Последњи владар Аустрије и Угарске био је Карл Први Аустријски, који је владао од 1916. до 1918. када ће Аустрија постати република. Тријанонским споразумом највеће губитке је претрпела управо Угарска, која је сведена на границе данашње Мађарске, чиме је остала без 71% своје територије, без 58% свог становништва и без 31% својих етничких сународника. Преко три милиона етничких Мађара остало је ван граница тријанонске Мађарске.

АДМИРАЛ БЕЗ МОРНАРИЦЕ

Након низа социјалних револуција и страних војних интервенција које су потресале Мађарску у којима су учешће узеле Румунија, Чехословачка и Краљевина СХС, аустроугарски адмирал Миклош Хорти се вратио у Будимпешту са Националном војском, поставши регент Мађарске 1. марта 1920. Предводио је национално-конзервативни режим. Забранио је Комунистичку партију али у два наврата и екстремно националистичку Партију стреластог крста тзв. њилаше. Упркос Тријанонском споразуму, никад није одустао од идеје повратка изгубљених територија, чекајући да до тога дође у повољним историјским околностима. Са почетком другог светског рата, историјске околности су се отвориле за Хортијеве амбиције.

————————————————–

ПАЛ ТЕЛЕКИ – доследан пријатељ Југославије

„Ваша Висости: Погазили смо нашу ријеч, из кукавичлука, у погледу Споразума о вечном пријатељству са Југославијом о којем сте причали у свом говору на Мохачу. Нација то осећа, и ми смо изгубили своју част. Ушли смо у савез са нитковима јер ниједна њихова реч није тачна о наводним злочинима. Не само против Мађара, чак ни против Немаца.

Постаћемо крадљивци и лешева и душа. Нација смећа. Ја вас нисам обуздао.

Крив сам.”

Ово су писане речи које су остале иза грофа Пала Телекија, тадашњег председника мађарске владе у ноћи 3. априла 1941. када му је јављено да су немачке нацистичке трупе уз Хортијеву сагласност, упркос његовом противљењу и упркос противљењу његове владе, прешле мађарску границу у походу на Југославију.

Пал Телеки, племић и универзитетски професор оптуживан је за антисемитизам, што је неспорна чињеница имајући у виду доношење предратних антисемитских закона и поступање по њима.

Велика је неправда према српско-мађарским односима, да се име овог човека и његова доследност у покушају да заштити Југославију и част своје владе, не учи у школама нити довољно често спомиње у нашој јавности.

————————————————–

Дана 3. априла 1941. Мађарска попушта Хитлеровом притиску и дозвољава пролаз немачким јединицама. Међутим, мађарска војска не учествује у нападу на Југославију од првог дана. Дана 11. априла 1941. Хорти издаје прокламацију, поводом распада краљевине Југославије, која је по њему престала да постоји дан раније, проглашењем НДХ. По Хортију се Југославија распала „на своје саставне делов“, те се јавила дужност да се осигурају судбина и положај оног дела Мађарске који је „отргнут“ 1918.

И мађарске трупе су почеле са преласком границе, продирући уз тек спорадичан отпор изолованих југословенских јединица. Чинећи при томе нехумане и непотребне злочине. Тако је 13. априла 1941, стрељано 111 мештана Сирига. У Сомбору је током преузимања града, које се одвијало без оружаног отпора, мучки ликвидирано 116 грађана. По сценарију, у сваком већем месту бивају исценирани напади на мађарску војску иза којих следе одмазде и одвођења у логоре. Потом следе мрачни догађаји, попут рација у Чуругу 4. јануара 1942. и у Новом Саду 21–23. јануара 1942. Током рација широм Јужне Бачке мучки је убијено око 4.000 људи. Историјска је истина да су у у злочинима на тлу Бачке предњачили тзв. њилаши. Као и то, да је током рата накнадно у Мађарској одржано фарсично суђење организаторима и виновницима тих злочина.

Хорти је одговоран за депортацију и смрт око 100.000 грађана претежно Бачке. Такође је одговоран и за доношење и спровођење антисемитских закона. Али је истина, да је до депортације и смрти преко 400.000 мађарских Јевреја дошло углавном након што су га Немци свргли са власти. И након што су на политичку позорницу вратили најекстремнију мађарску политичку а показаће се и злочиначку организацију – Партију Стреластог крста тзв. њилаше.

Рат је завршио у немачком притвору, након што је припремао капитулацију 1944. Као сведок је учествовао на Нинбершком процесу. Умро је у Португалији где је неометано живео све до смрти 1957.

Почетком века у Мађарској је отпочео процес рехабилитације Миклоша Хортија. У оквиру реформаторске богословије у Дебрецину 2012. откривена му је спомен-плоча коју је осветио главни бискуп Мађарске. По њему се називају улице и тргови а 2022. откривена је његова биста у Парламенту Мађарске.

СРБИ У МАЂАРСКОЈ – ДАНАС

Његова светост патријарх српски Порфирије је током посете Мађарској и током сусрета са највишим мађарским званичницима истакао, да је Мађарска простор на којем Срби вековима постоје, још од времена Светог Саве, да су се српске и црквене и народне заједнице интензивно организовале након сеобе под Арсенијем Чарнојевићем и у Сент Андреји изградили пусту обалу Дунава и подигли осам православних храмова.

Срби имају и предшколске установе и основне школе, имају и гимназију. У српској школи у Будимпешти има 800 ђака. Наши Срби овде имају могућност да се образују на свом језику и наше институције воде рачуна о просвети Срба у Мађарској.

Такође је рекао је да је Српска православна црква најважнија институција за Србе у Мађарској, где има пуну слободу да проповеда православну веру, а Срби су равноправни грађани те земље.

У Мађарској данас живи око 10.000 Срба.

ДОБА ВИКТОРА ОРБАНА

Током посете Мађарској 2022. Патријарх Српски се састао са председником парламента Ласлом Ковером и председницом Мађарске Каталин Новак. Тада је мађарском премијеру Виктору Орбану уручено највише одличје Српске православне цркве – Орден Светог Саве првог степена за заслуге.

Патријарх Порфирије је том приликом нагласио да је премијер Орбан један од ретких политичара у сазвежђу европске политике, који у својим говорима користи речи Бог, црква, духовност, али и реч душа Европе, односно залаже се за хришћанске вредности на којима је заправо и стварана цивилизација Европе

Да ли је Орбан заиста, како га пренаглашено прозивају што у земљи, што широм ЕУ, посвећени ултранационалиста, притајени иредентиста, доказани антисемита и изабрани дикататор у ЕУ рукавицама? Или Мађарска има и много опасније играче на Тријанонском трапезу? Да ли је Орбанова Мађарска заиста неумерена у критикама према Кијеву а превише блага у ставу према Москви? Или је тек историјски свесна, реална, одмерена и одговорна према нацији и народу?

И какве све то реалне везе има са нама и са нашом ситуацијом?

Да ли би нашим интернационалистима и Тороцкај био прихватљивији ако би допустио транспорт оружја преко земље и прекинуо гасне аранжмане у корист ледене зиме у Мађарској а тиме и код нас?

Рекох вам на почетку: причамо о Мађарској, недовољно упућени, колико заправо причамо и о нама. О нашој прошлости али и о нашој будућности.

Треба ли нам споменик свим невиним жртвама? Рекао бих да, наравно да нам треба. Требали нам подршка земље која је истина признала тзв. независност Косова и Метохије али која нас тренутно безусловно подржава у спољнополитичкој оријентацији, делећи са нама колективно сећање о ратним страхотама? Требају ли нам историјски добри односи Срба и Мађара и у Мађарској и у Србији? Или се данас све своди на „оружану“ подршку у борби против Русије?

Мађарска је најбољи пример, да данас није довољно да једна земља буде чланица ЕУ, што је Мађарска постала 2004. Ништа данас није довољно, сем потпуног одрицања од сопственог националног суверенитета и од сопственог колективног идентитета.

Није довољно да данас једна земља буде само чланица НАТО пакта, коме је Мађарска приступила још 1999. Нити је довољно да нека суверена земља уведе делимичне санкције Русији и да се залаже за заустављање рата. Ништа данас није довољно, сем срљања у рат против својих националних а за туђе економске интересе.

Данас као да није довољно што и Срби и Мађари, покушавају да забораве старе ране и да доследно покушавају да постигну складан суживот. Ништа данас није довољно до потпуног испуњења узвишених интернационалних циљева – презирања Русије и преконзервативног Орбана и безусловног веровања у непогрешивост власти Украјине и Атлантске империје.

Априла друге ратне године, моја породица је од мађарских окупатора протерана са свог огњишта из села Његошева поред Бачке Тополе. И мени је и због тога, сасвим довољно и нешто што великом западном свету данас изгледа безначајно мало.

Будућност је тако неизвесна да је често прецењена.

Ништа се не дешава без прошлости.

Учимо се читању знакова крај историјског пута.