Аутор: др Александра Колаковић
Када је Светска здравствена организација 11. марта 2020. године прогласила пандемију коронавируса (Covid-19), 114 држава у свету већ је приступило спровођењу мера како би се сузбило ширење вируса о коме се за сада мало зна, а вакцина не постоји. Из искуства Кине било је јасно да ће се и остале државе убрзо наћи пред великим изазовима. Определили смо се да, на основу до сада познатих података, анализирамо како се једна од кључних држава Европе суочила са пандемијом и које је мере предузела да заштити грађене, као и да омогући нормално функционисање, живот и рад. Посебну специфичност ситуације у Француској чини и одржавање локалних избора марта 2020. године, као и све последице недавног периода штрајкова и захтева за пензионом реформом. Они су захватили и сектор здравства и социјалне заштите, а прекинути су појавом вируса и проглашавањем пандемије. Искуство Француске је интересантно и са аспекта односа ЕУ и пандемије коронавируса. Како државе чланице немају заједничке политике, које би примениле у оваквим околностима, важно је указати и на досадашња искуства појединих држава чланица.
Прва три случаја оболелих од вируса појавила су се у Француској 24. јанаура 2020. године. Реч је о кинеским држављанима који су дошли у Француску из жаришта емпидемије – Вухана. Ово су уједно и први случајеви у Европи, а данас је Француска седма земља извора коронавируса у свету. Први смртни случај у Француској забележен је 15. фебруара, када је у болници у Паризу, која је одређена за прихват и збрињавање оболелих, преминуо осамдесетогодишњи кинески туриста, који је дошао у Француску три недеље раније. Први смртни случај француског држављанина забележен је 23. фебруара 2020. године, а од краја фебруара почео је да се увећава број заражених и преминулих, након чега је француска држава донела план и започела да предузима озбиљне мере у циљу сузбијања вируса.
Пре анализе борбе Француске против пандемије коронавируса потребно је истаћи неколико специфичности здравственог система Француске и улоге државе. Француска је 2017. године потрошила 11,3% БДП-а на здравствену заштиту или 5.370 америчких долара по глави становника, што је број већи од просека који су потрошили богате земље, на пример Немачка (10,6%) или Канада (10%), али мање него у САД-у (17,1%). Систем болница је сложен, а чине га јавне болнице, непрофитне болнице (повезане са јавним системом) и приватне болнице. Влада утврђује стопу у којој се преговара о медицинским трошковима и врши надзор над фондовима здравственог осигурања, као и надзор над мрежом јавних болница.
Када је дошло до епидемије коронавируса у Кини, Француска је крајем јануара започела припреме за евакуацију својих држављана из подручја захваћеног вирусом. Први авион са 220 француских грађана слетео је на војни аеродром 31. јануара 2020. године. Укупно су организоване четири авио евакуације (друга 1. фебруара, трећа 8. фебруара, у сарадњи са Великом Британијом обезбеђен је повратак 38 Француза). Четврта евекуација организована је 21. фебруара директно из Вухана, при чему су евакуисани изоловани у граду Бранвил. Француска је поред евакуације својих држављана из Кине евакуисала и држављане других држава и сви су смештани у двонедељни карантин. Држављани Србије који су живели и радили у Кини у тренутну избијања епидемије, такође су дошли до Београда преко Француске.
Поред поменутих евакуација, припреме болница и других здравствених установа, дезинфекције и препоруке грађанима како да се понашају, француска влада је упоредо радила на стварању плана да би успорила ширење вируса. План обухвата четири степена, а почео је да се примењује од 23. фебруара, када је забележен први смртни случај француског држављанина. Први степен „вирус није детектован у широј популацији“ био је усмерен на предузимање почетних мера да се вирус рашири и био је на снази до 29. фебруара, када је у Француској забележено 2 преминулих и 86 нових случајева заразе. Све акције у овом периоду биле су усмерене да се умањи могућност да се вирус територијално прошири. Стога су и препоруке државе и француског председника биле да се контакти и путовања умање, забрањене су посете старачким домовима, али ове мере показале су се као благе и нису дале видљиве резултате, а већина Француза је наставила да одржава социјалне контакте. Ситуација се погоршала и већ 12. марта Француска је имала 61 смртни случај и 2803 заражену особу, а 13. марта 79 мртвих и 3570 заражених.
Две недеље након уласка у други степен Плана, Француска је 13. марта активирала и трећи степен – „вирус циркулише активно на територији целе земље“. Овај степен подразумева и највеће ангажовање државе и доношење строгих мера у циљу борбе против вируса. Затворене су школе, факултети и вртићи. Препорука је рад у кућним условима и уз помоћ интернета, наравно, за све професије где је овакав рад могућ. Док је Министарство рада Француске на основу одлука владе 15. марта прецизирало начине организације рада у условима коронавируса, било је већ 129 мртвих и 5.284 заражених. Француске власти су се 17. марта 2020. године определиле за мере спречавања ширења вируса које обухватају: ограничено кретање и карантин, односно боравак у стану, редовно одржавање хигијене руку, без руковања и традиционалног француског љубљења приликом сусрета, ограничени излазак у куповину основних намирница, куповина у локалним продавницама, излазак из здравствених разлога, излазак из породичних разлога као што су помоћ осетљивим особама, чување деце и сл, индивидуално вежбање без окупљања и излазак у близини стана за потребе кућних љубимаца. За излазак из куће попуњава се посебан документ на коме се пише и разлог изласка. За надгледање ограниченог кретања ангажовани су припадници снага безбедности (око 100.000 људи), а за непоштовање правила и кретање без документа на коме је јасно уписан разлог кретања, предвиђена је казна од 135 евра.
Два дана пре одлуке о ограничавању кретања и спровођења тешких мера, у Француској се 15. марта у јеку епидемије одржао први круг локалних избора. Порука власти било је да се строго поштују санитарне мере, бирачи су добијали влажне марамице, гелове за дезинфекцију и оловке које су се чистиле након употребе. Француски председник је био мишљења да је од суштинског значаја да се избори одрже и демократски систем настави да функционише. Ипак, ескалација корона вируса утицала је да дође до предлога да се други круг избора (заказан за 22. март) одложи за јун 2020. године. Поред великог изазова за очување здравља становништва и функционисање здравственог система Француске, пандемија корона вируса мења и политички календар Француске привремено зауставља изборне процесе и протесте, отварајући нове проблеме са којима се суочава држава. Сигурно је да ће се у француском друштву, када се заврши пандемија, приликом сумирања резултата и улоге државе, водити и расправе око ризика одржавања локалних избора и спровођења кампање.
Три дана након наведених мера, Жером Саломон, директор Здравствене агенције Француске, истакао је да је број случајева порастао на 10.995, у односу на 9.134 у уторак (17. марта), што је пораст од 20% у 24 сата. Француска је у четвртак 19. марта 2020. године објавила 108 нових смртних случајева од коронавируса, што је укупно 372. Ове бројке говоре да је дошло до пораста смртних случајева од скоро 41%. Од укупног броја заражених 1.122 људи је у озбиљном стању, у смислу да им је потребна животна подршка, што је 20,5% више у односу на среду (18. март). Процене и доступни подаци указују да Француска има око 7.000 кревета опремљених потребном опремом (респираторима), што је више него што располажу Италија, Шпанија и Велика Британија, али четири пута мање него Немачка. Додатни проблем борбе државе против коронавируса јесте и неравномерна распоређеност респиратора широм земље. Француски председник Емануел Макрон 20. марта 2020. године упозорио је да је Француска тек „на почетку кризе“, односно да је у току први талас. У међувремену значајан део становника Париза је отишао у провинцију, или ради од куће, док су радници супермаркета, апотека и производних профила потребних за функционисање државе наставили рад, а предвиђено је и да војска помаже у пребацивању оболелих у болнице.
Велики изазов за француску државу, поред очувања здравља и живота становника, биће и одржавање баланса између ограничења и одржавања економије. Бруно ле Мер, министар финансија обећао је више милијарди евра као помоћ компанијама да преброде губитке и проблеме. Дражава је већ одобрила одлагање обавезе плаћања пореза, накнаде компанијама које раде смањеним капацитетом, као и гаранције код банака за позајмице. Нека предвиђања говоре да ће укупна годишња производња француске привреде пасти за 1,0 одсто због коронавируса, као и да ће се јавни дефицит повећати на 3,9 процената БДП-а. План, који је за сада познат, јесте да ће се француска економија ојачати тако што ће се у оквиру кризних мера у предузећа „убризгати“ око 45 милијарди евра, при чему су процене да ће ово утицати да јавни дуг земље досегне преко 100 одсто бруто домаћег производа. Француски саветодавни одбор за јавне финансије изразио је сумњу према владиним пројекцијама буџета због пандемије коронавируса, које су настале на основу става да ће мере ограничења уведене ради спречавања ширења вируса трајати месец дана. Да претпоставке владе нису реалне, као аргумент се могу навести нови подаци о оболелима и жртвама. У недељу (22. марта) број заражених попео се за 1.559 особа и прешао 16.000, 7.240 особа је у болницама, док се број жртва попео на 674 (други дан за редом преминуло је више од 100 особа). Овако велики број заражених представља велику претњу за колапс здравственог система, као и огромне финансијске трошкове. Стога ће француске власти након пандемије бити суочене и са великим изазовима финансијске природе, привредом која је доживела губитак, радницима који су изгубили посао, недовршеним процесом реформи, уз проблеме даљег функционисања Европе и глобалним променама у међународним односима.
Француска је после Италије и Шпаније највеће жариште пандемије у Европи, и стога је државни врх принуђен да пооштри казне за непоштовање карантина, тако што ће казна од 135 евра износити 1.500 евра ако се поново прекрше мере, а 3.700 евра и до шест месеци затворске казне за неколико узастопних прекршаја током месеца. Француски парламент је у недељу (22. март) усвојио Закон о увођењу ванредне санитарне ситуације због пандемије коронавируса, која ће трајати два месеца. Није, дакле, уведен полицијски час, али Едуар Филип, премијер Француске, у недавним обраћањима јавности није искључио и ову могућност. Предлог Закона је већ добио сагласност Сената. Овај Закон омогућава влади да издаје декрете којима се привремено ограничавају грађанске слободе, укључујући ограничења кретања, окупљања и трговине, а има и шира овлашћења. Омогућено је да влада присваја неопходна добра и услуге у борби против коронавируса и предвиђен је сет економских мера за подршку радницима и компанијама.
Данас се у француској јавности, пре свега на друштвеним мрежама, воде полемике да ли се закаснило са доношењем и спровођењем плана. Наглашава се да је француски председник са супругом, само неколико дана пре него што се број заражених и преминулих значајно увећао, што га је и подстакло да предложи нове оштрије мере, посећивао разне политичке и културне догађаје, позориште, отворио ресторан у коме раде деца која болују од аутизма, Дауновог синдрома и других болести, у средиште интересовања стављао климатске промене, екологију, безбедност, борбу против исламизма и реформу ЕУ. На ово питање још неће бити одговора док не прође пандемија. Извесно је да вирус представља велику непознаницу за епидемиологе, вирусологе и друге стручњаке, што приморава и политичаре да у ходу мењају планове државе и акције у циљу предузимања мера које нису само у циљу заштите здравља, већи и опоравка економије, као и безбедности. Друго питање, које је присутно у јавности након што је уведен трећи степен државног плана и након што се врше тестирања на вирус и на улицама француских градова јесте да ли Француска и даље премало тестира грађане на присуство вируса, иако је то препорука Светске здравствене организације? Како још није крај пандемије, мораћемо са сачекамо и одговоре на ова питања и комплетне анализе и процене. Ипак је корисно већ сада указати како се држава која има једну од водећих улога у Европи и свету, а посебно држава, која је по оцени Светске здравствене организација од 2000. године пружала „најбољу укупну здравствену заштиту“ у свету, суочила са пандемијом и нагласити недоумице присутне међу грађанима, који се суочавају са страхом, паником, измењеним животним навикама и економском неизвесношћу која ће неумитно доћи након краја пандемије.
Посебно је важно указати да се у Француској већ анализирају последице пандемије и праве стратешки кораци у периоду који ће сигурно донети једну измењену слику света и новине у међународне односе. Пандемија је као тест европског јединства показала и проблеме у функционисању ЕУ, односно, проблеме који могу настати услед непостојање заједничких одлука и мера, које би се примењивале на нивоу ЕУ у случајевима као што је пандемија. Здравствени систем је традиционално национална одговорност у оквиру земаља чланица ЕУ. Пандемија је указала на потребу да европске институције имају шира овлашћења у области здравства. Такође, опстанак европске монетарне уније захтева координисане одлуке свих влада ЕУ и ЕУ институција. Мера суспензије путовања између земаља ЕУ и других држава на 30 дана, која је донета 17. марта, можда може утицати на спречавање ширења пандемије, али је потребан сет економских мера и нових политичких одлука, не само у Француској и другим појединачним државама, већ и на нивоу ЕУ, које ће ублажити последице пандемије. Емануел Макрон увиђа да ЕУ ризикује да буде окривљена за недостатке у борби против пандемије коронавируса, стога је на првим кризним преговорима 27 лидера земаља ЕУ путем видеоконференције предлагао да ЕУ добије већа овлашћења у одговору на хитне ситуације у здравственом систему. Као један од могућих начина јесте организовање научног панела који би саставио јединствене препоруке на нивоу ЕУ за државе чланице у здравственој кризи. Иначе, Макрон и за фискалну солидарност како би ЕУ могла да се задужује, што је у складу са његовим залагањем о дубљој интеграцији еврозоне и паролом „ЕУ која штити“. Поред наведеног, док ММФ предвиђа рецесију гору него 2008. године, значајно је да је Европска комисија 21. марта одобрила план Француске о додели до 300 милијарди евра зајма које су банке додељивале предузећима погођеним пандемијом коронавируса. Поред улоге релације ЕУ – Француска у борби против пандемије, за Француску су значајни и односи са великим државама изван ЕУ – Кином, Великом Британијом, САД и Русијом. Док француска и светска штампа пише о размимоилажењима Макрона и Џонсона, британског премијера, око мера које Велика Британија (не)предузима да би сузбила ширење коронавируса, као и да је још пре уласка у трећи степен постигнута начелна спремност Макрона и Трампа да координишу научни, здравствени и економски одговор у оквиру америчког председавања Г7, 23. марта дошло је до телефонског разговора француског и кинеског председника. Макрон и Си Ђинпинг су се сложили о одржавању ванредног (видеоконференцијског) састанка Г20 о санитарним и економским аспектима кризе коронавируса. Као кључне теме овог састанка препознате су заједнички рад са Светском здравственом организацијом у циљу проналажења вакцине и лекова, и усаглашавање буџетских и монетарних мера у циљу стабилизације светске привреде, уз подршку најосетљивијим земљама.
Историја нас учи да су сва велика царства и сви системи, појаве и процеси имали свој успон, врхунац и пад, као и да су одређени догађаји знали да промене ток историје. Пандемија чији смо сведоци и савременици, има потенцијал да буде једна од преломних тачака историје. Међународни односи, процеси и појаве које је изнедрио крвави и технолошки револуционаран 20. век, са врхунцем које су донеле дигитализација и глобализација, као и са свим својим трансформацијама од којих неке и нису довршене, или прецизније за све становнике планете нису довршене, доживеће кључну промену. Можемо ли рећи да се 20. век тек сада завршава или да је 21. век кратко трајао? Да ли наступа ново доба? Одговоре на ова питања даће наредни догађаји. Извесно је да су први кораци ка трансформацијама кроз дипломатију и прегруписавање снага и блокова, као и унутар блокова, започели. Незахвално је прогнозирати да ли ће доћи до промена и тзв. „убрзавања историје“, чији смо сведоци били у протекле две деценије, или ће промене бити они „тектонски“ процеси дугог трајања. Историчари, политиколози, социолози, културолози, антрополози и остали научници друштвено-хуманистичког поља науке имаће још један феномен који ће проучавати и о коме ће писати, док ће се савременици суочити са великим изазовима на личном, националном и светском плану.
Остави коментар