Дунавски регион као тачка сарадње земаља

Аутор: Богдан Кукић

Дунав је, након Волге, друга најдужа и друга водом најбогатија река. Дунав је најзначајнија европска река и представља европски саобраћајни Коридор 7. Дунав је, део трансевропског пловидбеног система Дунав-Рајна-Мајна, који спаја исток и крајњи запад Европе. Овај трансевропски пловидбени систем је дугачак чак 3504км, и својом дужином спаја Северно море са Црним морем. Дунав извире у Шварцвалду у Немачкој, дугачак 2850 км, протиче кроз неколико главних централноевропских градова, пре него што се улије у Црно море.

Данас протиче или чини границу између 10 држава, а то су редом од извора према ушћу: Немачка ( 7,5% ), Аустрија (10,3% ), Словачка ( 5,8% ), Хрватска ( 4,5% ), Србија (10,3%), Бугарска (5,2%), Румунија (28,9%), Молдавија (1,7%) и Украјина (3,8%).

Кроз Србију, Дунав тече у дужини од 588 километара, од Бездана до Прахова и карактеришу га енергетски потенцијали, близина универзитетских центара, предели недирнуте природе, путеви вина, судари империја и престоница кроз историју, пут римских императора, трагови из неолита и више срењовековних тврђава ( међу којима је Голубачка тврђава, која се сматра најлепшом на целом току Дунава).

Дунав је плован целим својим током кроз Србију, док му се у Србији уливају Драва, Тиса, Тамиш, Велика Морава и Тимок и Нера. Дунавски регион је хетерогена област у економском, религијском, културолошком и еколошком смислу. Регион се значајно променио, са проширењима ЕУ и то у три таласа, највећем 2004. , па 2007. и коначно 2013. године уласком Хрватске. Дунавски регион представља најинтернационалнији речни слив у свету и највећим својим делом је на простору ЕУ. Дунав је на овај начин ЕУ отворило према њеним блиском суседима, региону Црног Мора, Јужној Кавказији и Централној Азији.

Ово је створило потребу да се формира стратегија ЕУ за Дунавски регион, по узору на већ формирану стратегију за Регион Балтичког мора. Стратегија је била неопходна , јер Дунавски регион покрива једну петину простора ЕУ, а у њему живи преко 100 милиона људи, па је самим тим благостање људи који живе у Дунавском региону нераскидиво повезано са Унијом у целини. Многи проблеми који данас оптерећују државе не познају националне границе попут: поплава, транспортних веза, тренутно актуелне избегличке кризе, заштите животне средине, безбедност, борба против тероризма, енергетски проблеми, једноставно захтевају један наднационални одговор и заједнички приступ превазилажењу истих.

Стратегијом Дунавског региона обухваћене су земље кроз које Дунав тече и земље које имају прилаз њему, па се стратегија бави: Немачком ( Баден-Витемберг и Баварска), Аустријом, Чешком Републиком, Словачком Републиком, Мађарском, Словенијом, Хрватском, Бугарском, Румунијом у оквиру ЕУ и Републиком Србијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином, Репуликом Молдавијом и Украјном (али само регије уз Дунав).

У Дунавском региону постоји потреба за повезивањем људи, њихових потреба и идеја, слободним кретањем како људи, тако и капитала. Обезбеђивање јефтине енергије могуће је захваљујући природном богатству самог Дунава и његовог подунавља. Овде треба посебно нагласити зелену енергију у виду хидроелектрана, био-масе, енергије сунца и сл. Ово је поготово зачајно јер је на тај начин раст и одржив развој, у складу са захтевним прописима о заштити животне средине, у чему ЕУ има доминантну улогу у свету.

Заједнички рад међу државама Дунавског региона је неопходна како би се минимизирали ризици и катастрофе као што су индустриске незгоде, велесуше и поплаве ( као поплава библијских размера која је задесила Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину 2014 године). Саобраћајне везе које су у нашој земљи на жалост у доста лошем стању, што због санкција и дугогодишњег неулагања, па и велике корумпираности предходних година, што због бомбардовања Србије и уништења великог броја мостова, саобраћајне везе морају бити модернизоване а приступ интернету и комуникацијама значајно побољшан. Уколико би се стратегија успешно имплементирала, Дунавски регион би могао да постане сигурно подручје, где се сукоби, дискриминализација и криминал решавају на ефикасан демократски начин.

На тај начин до 2020. сви грађани Дунавског региона имају већу шансу за високо образовање, сигурно запослење и просперитет у сопственим домовинама. Тако би Дунавски регион постао прави модерни регион 21. века, који би био један од најактуелнијих за живљење, па самим тим и један од економски најпросперитнијих у Европи.

Учешћем у стратегији Србији се отварају велике шансе почев од економских, заштите животне средине, унапређења застареле транспортне инфраструктуре, као и унапређења билатералне и мултилатералне сарадње са свим земљама дунавског слива. Још од самог почетка, припреме стратегије, Република Србија је учествовала партнерски, потпуно равноправно и у изради саме стратегије, са другим чланицама Дунавског региона, односно појединим државама из ЕУ. Нови концепт макро-регионалне сарадње, који је остварен кроз израду Дунавске стратегије, Републици Србији у дужем периоду и нешто ширем контексту, помаже при јачању демократије, економском просперитету, владавини права и знатно бољим односима у региону.

Дунавска стратегија је описана у два документа и то;

1. Саопштење Европске комисије другим институцијама ЕУ и

2. Акциони план који представља допуну саоштења

Стратегија ЕУ за Дунавски регион има четири стуба (или циља) и 11 приоритетним области. Четири циља представљају саму суштину, шта се жели остварити кроз имплементацију стратегије на територији целог Дунавског региона.

Ти циљеви су следећи¹;

Повезивање Дунавског региона

Унапређење мобилности и комбинаторности

1. Унутрашњим пловним путевима

2. Друмским, железничким и ваздушним везама

Подстицање одрживе енергије
Промовисање културе и туризма, контаката међу људима

Заштита животне средине Дунавског региона

Рестаурација и одржавање квалитета вода
Управљање ризицима животне средине
Заштита биолошких врста, пејзажа и квалитета ваздуха и земљишта

Изградња просперитета у Дунавском региону

Развој друштва знања кроз научна истраживања, образовање и информационе технологије
Подршка конкурентности предузећа, укључујући и развој кластера
Улагане у људе и вештине

Јачање Дунавског региона

Јачање институционалних капацитета и сарадње
Заједнички рад на промовисању безбедности и борбе против организованог и озбиљног криминала

Повезивање Дунавског региона

Ова тачка нарочито се односи на неколико стратешки битних сегмената, а које подразумевају синергију у напорима, инвестицијама, системском приступу и синхронизованом деловању не само међународне заједнице и ЕУ, него и појединачних држава. Превасходно се ти напори односе на побошљање услова, протока, брзине, квалитета и безбедности транспорта уз поштовање еколошких одредби, јер се на тај начин долази до ефикаснијег и делотоворнијег превоза него што је то на друге „конвенционалне“ начине (железница, друмски саобраћај, ваздушни саобраћај). Повезивање се такође односи и на културу, туризам и друге неслућене потенцијале.

Заштита животне средине Дунавског региона

Бројни акциони планови и званичне стратегије, између осталог, подвлаче неколико битних еколошких аспеката: заштиту биљне и животињске разноврсности, имајући у виду да појачани притисак на флору и фауну у околностима данашњег пословања и повећаног присуства индустрије и пратећих деривата, негативно утиче на општи живот и здравље становништва, пре свега. Такође, циљ је заједничком стратегијом минимализовати опасносте од ризика и природних катастрофа (попут поплава) и утаначити јасно и прецизно дефинисану, а делотворну тактику одбране од стране ЕУ. Посебно место у свим документима стратегијског типа и наддржавним концептима заузима и квалитет воде, као једно од питања које постаје све актуелније и које по својој проблематици, имајући у виду динамичне околности производње и одсуство јасне контроле, од акутног, постаје хронично.

Изградња просперитета у Дунавском региону

У свим документима, подједнак значај, приортет и пажња, као еколошким питањима, посвећује се и питању изградња амбијента поверења у Дунавском региону, где се као кључне речи истичу подстицање, неговање и стимулисање иновативности, културе знања и улагања. Такође, истиче се потреба да се кроз кластере, разна еснафска удружења и формалне, неформалне или полуформалне пословне алијансе побољшају перформансе пословања, али и да се побољша и унапреди сарадња са, у појединим државама, традиционално инертним и незаинтересованим институцијама и јавним сектором, чија би обавеза морала бити да препозна потенцијале Дунавског региона и пословања у истом.

Јачање Дунавског региона

Посебан проблем представља што је у периоду после пада Берлинског зида, дошло и до драматичних политичких и социолошких потреса и у Дунавском региону, а већина чланица која се ослања на ову реку налази се у Европској унији. Међутим, у ЕУ су улазили у различитим фазама и тренуцима, а њихова унутрашња питања, проблеми и ситуације су разнолике и варирају од веома уређених до веома нестабилних и несигурних. Зато је неопходно успоставити заједничка правила, синхронизовано деловање у борби против корупције, инертне и споре власти, недостатка правних регулатива, непоштовања истих или других околности које стопирају и успоравају развој тржишта и функционисање читавог региона. Као неке од мера које се намећу као логичне у стратегијским документима, између осталог се наводи и увођење обавезе да је потребно највише четири недеље за рад и регистрацију фирми, успостављање мера за смањење прекомерне бирократије, успостављање ефикасније размене информација између релевантних фактора и борба против организованог криминала као пошасти која успева на плодном Дунавском тлу.

Како би се што боље реализовали наведени циљеви, дефинисано је 11 приоритетних области и то²:

Приоритетна област 1а . дунавске стратегије -Унапређење мобилности и интермодалности: унутрашњи пловни путеви. Ова приоритетна област је кординирана од стране Аустријe и Румуније.
Приоритетна област 1б дунавске стратегије – Унапређење мобилности

и интермодалности – железничког, друмског и ваздушног саобраћаја. Ова приоритетна област је координирана од стране Словеније и Србије.

Приоритетна област 2 дунавске стратегије – Промовисање одрживе енергије. Ова приоритетна област је координирана од стране Мађарске и Чешке.

Приоритетна област 3 дунавске стратегије – Промоција културе и туризма, и контакт међу људима. Ова приоритетна област је координирана од стране Бугарске и Румуније.

Приоритетна област 4 дунавске стратегије -обнављање и одржавање квалитета вода. Ова приоритетна област је координирана од стране Мађарске и Словачке.

Приоритетна област 5 дунавске стратегије – Управљање еколошким ризицима Ова приоритетна област је координирана од стране Мађарске и Румуније.

Приоритетна област 6 дунавске стратегије – очување биодиверзитета, пејзажа и квалитета ваздуха и земљишта. Ова приоритетнаобласт је координирана од стране Баварске (Немачка) и Хрватске.

Приоритетна област 7 дунавске стратегије – Развој друштва знања (истраживања, образовање и ИКТ).Ова приоритетна област је координирана од стране Словачке и Србије.

Приоритетна област 8 дунавске стратегије – Подршка конкурентности предузећа. Ова приоритетна област је координирана од стране Баден-Виртемберга (Немачка) и Хрватске.

Приоритетна област 9 дунавске стратегије – Улагање у људе и вештине. Ова приоритетна област је координирана од стране Аустрије и Молдавије.

Приоритетна област 10 дунавске стратегије – Побољшање институционалних капацитета и сарадње. Ова приоритетна област је координиран од стране Аустрије и Словеније.

Приоритетна област 11 дунавске стратегије – Заједнички рад у циљу безбедности и борби против организованог криминала. Ова приоритетна област је координирана од стране Немачке и Бугарске.

Литература