Еколошки утицај туризма

Аутор: др Дуња Демировић

Један од кључних елемената у развоју туризма је животна средина са којом туризам има врло сложене односе. Када је туризам почео да се развија, са животном средином успостављао се однос коегзистенције, што је значило да се туризам развија у простору, мењајући га, али не у негативном смислу. Од седамдесетих година XX века и са појавом масовног туризма, туризам се идентификује као једна од активности која у простору оставља значајне негативне последице и доводи до деструкције туристичких ресурса. У том смислу, однос између туризма и животне средине се све више означавао кроз однос конфликтности. Познато је да туризам није хомогена активност и да је однос између њега и животне средине променљив од места до места, те треба имати на уму да туризам и животна средина могу остварити и однос симбиозе када обе стране имају користи од тог односа.

Негативни утицај туризма на животну средину

Развој туризма на некој дестинацији подразумева постојање (и изградњу) потребне инфраструктуре (саобраћајнице, аеродроми, снабдевање електричном енергијом, хотели, ресторани и друго), а развој оваквих система врло често утиче и на животну средину. Са завршетком градње неопходне инфраструктуре, утицај не престаје, већ се наставља кроз организацију туризма. Туризам утиче на животну средину у којој се развија на следеће начине (Томка, 2012):

– загађење ваздуха које се везује првенствено за издувне гасове аутомобила, којима највећи број туриста путује, а издувни гасови аутомобила штетно делују на људско здравље, али и на вегетацију у непосредној близини путева. Осим аутомобила, загађење ваздуха проузрокују и авиони, који довозе или одвозе туристе и загађују ваздух издувним гасовима које прате непријатни мирис керозина и бука. Ипак, утицај авиона на аерозагађење је знатно мањи од утицаја аутомобила. Оно што треба напоменути је да туризам не доприноси толико загађењу ваздуха колико то чине неке друге привредне активности („прљаве индустрије”);

– загађење воде (мора, језера, река) последица је индустријализације и урбанизације обала, међутим, понекад је врло тешко разабрати да ли је за загађење одговоран туризам или нека друга индустрија. Туризам врло често заузима обални простор због његове атрактивности и постаје значајан загађивач воде због изливања канализације, тј. фекалних и отпадних вода, бацања чврстих отпадака, чамци, јахте и други пловни објекти испуштају свесно или случајно гориво и уље у воду и слично. Загађење воде не изазива само негативне економске ефекте, већ може имати и катастрофалне еколошке и здравствене последице (нпр. може озбиљно да угрози здравље купача излажући их опасностима од алергија и кожних обољења, а смањење кисеоника у води доводи до изумирања појединих врста флоре и фауне);

– звучно загађење, тј. стварање буке која долази првенствено из саобраћаја, али и од возила рекреативне намене (снежне санке, моторни чамци, туристички авиони, итд.). Извор буке је на пример и сама маса туриста, као и разне рекреативне активности на плажи или на планини;

– смањењe природних и пољопривредних површина. Врло често је за потребе развоја туризма неопходна нова и већа површина, те се изградња и уређење туристичких објеката одвијају на рачун смањења пољопривредних и природних површина. Поједине вредне природне зоне (плаже, шуме) често постају неприступачне, јер их приватизују власници вила и викендица, или хотели који одређене зоне резервишу само за своје госте (на пример, хотелска плажа);

– уништењe флоре и фауне. Различите врсте загађења, па чак и понашање туриста (немарност, вандализам, итд.) утичу на смањење и нестанак појединих биљних и животињских врста. Иако велики број туриста (па чак и експерата) сматра да посматрање животиња у сафари парковима нема негативне ефекте, истраживања су показала потпуно супротно. Туристи се, на пример, крећу парком џиповима и мини аутобусима, а то може имати негативне ефекте нарочито на исхрану и размножавање животиња. Туристи воле да посматрају и фотографишу тренутак када животиње убијају и једу свој плен, а да би видели овај призор, својим возилима окупљају се око места лова и тако ометају животиње у исхрани, па се дешава и да животиње умиру од глади, јер им плен побегне упозорен присуством туриста. Просецање путева кроз зоне лова и размножавања утиче на сељење животиња на друга места. Можда најекстремнији пример уништавања фауне је потреба да се животиње повређују и убијају ради израде туристичких сувенира (рогови, кожа, крзно, слонова кост, репови, главе, пуњене птице и мали крокодили). Познато је да је вегетација важан елемент естетске вредности пејзажа, али и она може бити угрожена развојем туризма на следеће начине: претерано брање и сакупљање цвећа, печурака и других биљака може довести до смањења или нестанка појединих врста, неопрезно руковање ватром може довести до пожара и уништења шума, сеча младог дрвећа за ложење ватре; постављање кампова и туристичка градња доводе до уклањања биљног покривача, итд.;

– геолошки облици деградације који подразумевају последице које се јављају због сакупљања минерала, стена, фосила, крађе и уништавања пећинског накита и слично. Нису ретки ни случајеви писања графита и гребања по пећинским зидовима. У појединим планинским пределима због популарности планинарења долази до деградације површине стена, стварања абразије, пукотина и рупа у камену. Ова врста деградације простора по свом обиму и интензитету није попримила забрињавајуће размере, али свакако да не треба ништа препустити случају.

Примери утицаја туризма на поједине типове дестинација

Приобална подручја, градски центри и планинска подручја најзначајније су и најпопуларније туристичке дестинације, те ће у наставку текста бити детаљније објашњен утицај туризма на њих. 

Обалске линије које представљају најзначајније туристичке дестинације су на подручју Медитерана, Кариба, Мексичког залива, острва Индијског океана, Аустрало-Азије и Пацифичких острва, а под највећим притиском туристичких активности су пешчане плаже и приобалне дине. Значајан проблем који се јавља на обалама је недостатак песка. Тако на пример, само у периоду између 1900. и 1990. године, дошло је до губитка 75% пешчаних дина у Француској и Шпанији услед губитка песка, а познато је да летњи туризам („сунце, море, песак“) зависи од квалитета плажа.  

Флорида је једна од бројних земаља која је имала тенденцију да туристичке објекте гради што ближе линији обале. То се негативно одразило на животну средину, јер је дошло до уништења дина, мочвара и плажа које су уједно биле и заштитна баријера од олуја и поплава. Како би се омогућио лепши и бољи поглед на море, пешчане дине у близини мора су снижаване или отклањане. Власници кућа које су се налазиле у близини осетили су врло брзо последице ових догађаја и упућен је апел за помоћ. Флорида је тако постала природна лабораторија у којој су подизане направе како би се заштитила обала, те су грађени затонске заобилазнице, различити насипи, лукобрани и бране. Од укупно 870 км обале Флориде, чак 40% обале на којој су биле пешчане дине било је угрожено непланским и неадекватним активностима у циљу развоја туристичке делатности. 

Значајну штету од развоја туризма трпе и корални гребени, који су, након тропских шума, по степену разноликости биодиверзитета најбогатији екосистеми. Под утицајем неконтролисаних туристичких активности (градња туристичких објеката, неадекватан систем канализације, непримерено понашање туриста и локалног становништва) врло лако могу нестати читаве колоније коралних гребена. Познати су примери смањења коралних гребена на Шри Ланки, Индији, Малдивима, Источној Африци, Тонги, Самои, Египту и Аустралији (Holden, 2000; Hall, Page, 2002). У Кенији, на пример, корали су угрожени због испуштања загађујућих материја из хотела, али и због несавесног понашања туриста који ходају по њима, док локално становништво ломи корале и прави сувенире. Уништавање коралних гребена не подразумева само губитак биодиверзитета, већ прети и осталим ресурсима животне средине од којих туризам зависи. Они не само да поседују обиље хране за рибе него штите обале океана и мора од ерозије, посебно у пределима где су стабла палме уклоњена да би се створио простор за изградњу хотела. 

Велики градови су важан тип туристичких дестинација широм света, јер поседују читав низ ресурса који туристима обезбеђују задовољење туристичких потреба. Пораст туризма у градовима је довео до такозване „туристичке урбанизације“ која доприноси развоју градова због нарастања услужних и туристичких делатности. То може утицати на промену окружења градова, али и на бројне географске и социолошке преображаје (архитектонска деградација, загађивање ваздуха и воде, оптерећење инфраструктуре и промене навика становника). Туризам може позитивно и негативно да утиче на градска насеља, што се види у Табели 1, док се на примеру Венеције може видети на који начин се негативни ефекти развоја туризма могу ублажити и којим акцијама се може утицати на одрживи и одговорнији будући развој туризма (Пример 1).

Табела 1. Позитивни и негативни утицаји туризма на градове

Извор: Стојановић, 2006, стр. 59.

Пример 1. Утицај туризма на Венецију

Извор: Хаџић, О. (2005). Културни туризам. Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.

Венеција је градска туристичка дестинација која је глобално позната по својим културним ренесансним знаменитостима из XV века. Међутим, Венеција је данас угрожена из више разлога: због тога што тоне, због пораста нивоа мора и његовог загађивања, као и због загађеног ваздуха, те развоја туризма.

Број смештајних капацитета у градским хотелима се константно повећава, али проблем туризма Венеције је у кратком боравку посетилаца који овде долазе из других италијанских дестинација и других ближих европских центара. Велики број туриста борави у Венецији само један дан (преко 7 милиона годишње) угрожавајући на тај начин носећи капацитет града, а негативно се одражава и на финансијске ефекте, инфраструктуру града, оптерећујући саобраћај и санитарије, уз веома малу потрошњу туриста. Овакав притисак довео је до исељавања локалног становништва, а град, с друге стране, дневно прима из дугих градова 47.000 људи који долазе због посла.

Да би се зауставио овакав неодрживи развој туризма, ангажован је Оливијеро Тоскани, познати фотограф, како би водио негативну кампању у циљу смањења броја туриста који се кратко задржавају у граду и ради одрживог развоја града. Паралелно са негативном кампањом предузимале су се мере да се оним туристима који се дуже задржавају пруже детаљна обавештења о културним дешавањима. Њима се нудила „венецијанска картица“, која је омогућавала многе погодности: попуст на улазнице у музеје и за коришћење транспорта, попусте у ресторанима и продавницама. Они туристи који бораве у хотелу добијали су бесплатно картицу.

Велику популарност међу туристима имају и планине. Њихова животна средина је врло осетљива и подложна променама. Планине одликују кратак вегетациони период, ниске температуре и специфични типови земљишта, те се регенерација нарушених вредности креће веома споро. Планине су посебно интересантне због алпског скијања, сноубординга, планинског бициклизма, параглајдинга, сплаварења на брзим рекама и пешачења. Међу свим активностима које је могуће реализовати на планинама, најпопуларнији су зимски спортови. Економска исплативост зимских спортова као туристичког производа допринела је да владе многих земаља улажу у њихов развој, што се одразило и на развој руралних подручја. Док с једне стране зимски туризам на планинама доноси позитивне економске ефекте, с друге стране он доноси многобројне негативне последице и деградацију планинских подручја (Табела 2).

Табела 2. Утицаји скијалишног туризма на животну средину

Извор: Holden, 2000.

Уклањање стабала због изградње скијалишних стаза, поред тога што подразумева губитак изворних станишта, утиче и на немогућност упијања атмосферских падавина од стране планинских косина, утиче и на губитак кохезије и стабилност планинског земљишта и постепено оно постаје све више склоно одрону. Последице тога, на пример, биле су видљиве током лета 1987. године када се лавина блата сурвала у пределу дела северне Италије и јужне Швајцарске, одневши 60 људских живота, док је 7.000 људи остало без крова над главом, а 50 градова, села и туристичких центара је порушено. Узрок трагедије је сеча планинских шума због потреба инфраструктуре скијалишног туризма (Стојановић, 2006).

Коришћена литература:

1. Hadžić, O. (2005). Kulturni turizam. Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.
2. Hall, Page, (2002). The geography of tourism and recreation – environment, place and space. Routledge, Taylor and Francis Group, London and New York.
3. Holden, (2000). Environment and Tourism. Routledge, Taylor and Francis Group, London and New York.
4. Stojanović, V. (2006). Održivi razvoj turizma i životne sredine. Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.
5. Tomka, D. (2012). Osnove turizma. Univerzitet Educons, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad.