Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Почев од 1973. године, развој и координација политике животне средине на нивоу, тада Европских заједница, а од 1993. Европске уније, био је у складу са Акционим програмима за животну средину. Ови програми су обезбедили оквир за еколошку и климатску акцију ЕУ и њених држава чланица. До сада их је било седам, тренутно је на снази осми такав програм за животну средину на нивоу ЕУ. Осми Акциони програм за животну средину (Environment action programme – EAP) има за циљ да убрза зелену транзицију и обезбеди одлучну акцију за заштиту и обнову животне средине. Он се заснива на циљевима Европског зеленог договора (European green deal), који представља стратегију раста ЕУ за постизање климатски неутралне, ресурсно ефикасне, отпорне и конкурентне кружне економије на праведан и инклузиван начин. Поменути програм је, такође, од суштинског значаја за постизање еколошких и климатских циљева у оквиру Агенде УН 2030, њених циљева одрживог развоја, као и мултилатералних споразума о животној средини и клими.
Осми Акциони програм за животну средину ступио је на снагу 2. маја 2022, као законски договорена заједничка агенда ЕУ за политику животне средине до 2030. године. Акциони програм понавља дугорочну визију коју је дефинисала ЕУ до 2050, а то је да се живи добро унутар планетарних граница. Осми ЕАП утврђује приоритетне циљеве до 2030. и услове потребне за њихово постизање. Надовезујући се на Европски зелени договор, Акциони програм има за циљ да убрза транзицију на климатски неутралну економију која користи ресурсе, наглашавајући да људско благостање и просперитет зависе од здравих екосистема.
Осми ЕАП позива на активно ангажовање свих заинтересованих страна на свим нивоима управљања, како би се осигурало да се закони ЕУ о клими и животној средини ефикасно примењују. Он чини основу ЕУ за реализацију Агенде Уједињених нација до 2030. и њених циљева одрживог развоја. Дугорочни приоритетни циљ је да, најкасније до 2050. године, Европљани живе добро, унутар планетарних граница, у економији благостања у којој се ресурси не расипају. У тој визији, раст треба да буде регенеративан, климатска неутралност реалност, а неједнакости значајно смањене.
Осми ЕАП дефинише шест приоритетних циљева до 2030. године:
1. смањење емисије гасова стаклене баште до 2030. и климатска неутралност до 2050. године,
2. побољшање капацитета прилагођавања, јачање отпорности и смањење рањивости на климатске промене,
3. напредовање ка моделу регенеративног раста, раздвајање економског раста од употребе ресурса и деградације животне средине и
убрзавање транзиције на кружну економију,
4. остваривање амбиције нулте загађености, укључујући ваздух, воду и земљиште и заштиту здравља и благостања Европљана,
5. заштита, очување и обнављање биодиверзитета,
6. смањење еколошких и климатских притисака везаних за производњу и потрошњу (нарочито у областима енергетике, индустрије,
зграда и инфраструктуре, мобилности, туризма, међународне трговине и прехрамбеног система).
У складу са једним од принципа Европског зеленог договора који каже „не чините штету екосистему”, осми ЕАП подржава интегрисани приступ развоју и примени политике заштите животне средине. У члану 3 поменутог Акционог програма, утврђују се услови потребни за постизање приоритетних циљева. Између осталог, наглашава се потреба за: потпуном имплементацијом постојећег законодавства, значајно смањење материјала и потрошње Уније, постизање еколошке правичности, јачање одрживог финансирања, коришћење економских и пореских подстицаја како би се олакшала транзиција одрживости, постепено укидање субвенција за фосилна горива, прихватање и сарадња на свим нивоима креирања политике између различитих актера, искоришћавање потенцијала дигитализације, oва политика мора да буде чврсто укорењена у најновија достигнућа и знања из домена науке.
У складу са чланом 4 осмог ЕАП-а, Комисија, уз подршку Европске агенције за животну средину (ЕЕА) и Европске агенције за хемикалије, прати, процењује и годишње извештава о напретку у остваривању приоритетних циљева. Средњорочна евалуација ће бити објављена до 31. марта 2024, а потпуна евалуација до 31. марта 2029. године. Након тога ће, ако је потребно, уследити предлог за наредни Акциони програм заштите животне средине и то најкасније до 31. децембра 2029. године. Европски парламент, Савет министара Европске уније и Комисија, сваке године размењују мишљења на основу Извештаја, о предузетим радњама и могућим будућим акцијама.
Европска комисија је 26. јула 2022. усвојила листу главних индикатора за праћење напретка ка еколошким и климатским циљевима ЕУ. Комисија је убрзо након тога представила листу индикатора за праћење напретка ка еколошким и климатским циљевима ЕУ до 2030, као и дугорочну визију до 2050. године. Као резултат интензивних консултација са заинтересованим странама и државама чланицама, нови оквир за праћење у оквиру осмог Акционог програма за животну средину има за циљ да подстакне транспарентност и информише Европљане о утицају климатске и еколошке политике на нивоу Европске уније.
Поменути индикатори подразумевају напредак ка еколошком благостању, укључујући и економске и социјалне аспекте. Као такви, они би могли да отворе пут за мерење „здравља” наших економија и друштава на основу благостања, одвојено од најпознатијег економског индикатора – бруто друштвеног производа (БДП).
Главни индикатори прате структуру осмог Акционог програма за животну средину и укључују 2-3 најрелевантнија и статистички најснажнија индикатора за сваки од тематских приоритетних циљева до 2030. године – покривају ублажавање климатских промена, прилагођавање клими, кружну економију, нулто загађење и биодиверзитет.
Поред тога, листа укључује 5 индикатора за мерење напретка ка решавању главних еколошких и климатских притисака. У складу са циљевима Европског зеленог договора, ово покрива транзицију коју треба да спроведемо у наредним годинама ка одрживим системима за енергију, индустрију, мобилност и храну.
Према извештају Европске агенције за животну средину под називом „Решења заснована на природи у Европи: Политика, знање и пракса за прилагођавање климатским променама и смањење ризика од катастрофа”, решења заснована на природи за прилагођавање климатским променама и смањење ризика од катастрофа су, заправо, акције којима се унапређује природа, обнављају и штите екосистеми и помаже друштву да се прилагоди утицајима климатских промена и успори даље загревање, истовремено пружајући вишеструке додатне користи. Имплементација ових решења заснованих на природи треба да буде кохерентна са приоритетним циљевима осмог ЕАП-а.
Један од индикатора који помиње Комисија је мерење природног капитала. То је алат који има за циљ да измери промене у залихама природног капитала у различитим размерама и да интегрише вредност услуга екосистема у системе мерења и извештавања. Он би требало да подржи мерење напретка ка амбициозним циљевима и мерама за смањење гасова са ефектом стаклене баште, заштиту и обнову биодиверзитета који не може да се замени новим.
Морски и обални екосистеми, као што су корални гребени, слане мочваре и поља морске траве, деградирају се и негативно се утиче на њих штетним поступцима, загађењем и процесима као што су еутрофикација и ацидификација. Потребна је хитна акција да би се заштитили и обновили морски и обални екосистеми, укључујући и дно океана. Заштита и очување океана је глобални изазов и колективна одговорност те постоји потреба за подизањем свести како би се подстакло усвајање и спровођење ефикасних мера на свим нивоима у друштву.
Очекује се да ће се деградација животне средине и штетни ефекти климатских промена додатно повећати у годинама које долазе, што ће најтеже утицати на земље у развоју и њихово угрожено становништво. Како би се помогло у изградњи отпорности и подржале ове земље у напорима да ублаже климатске промене, да се прилагоде њима, али и да заштите биодиверзитет, финансијска помоћ Уније и држава чланица треба да буде у складу са Агендом УН 2030, Париским споразумом и Глобалним оквиром УН о биолошкој разноврсности након 2020. године. Штавише, Унија и државе чланице, треба да обезбеде да се Париски споразум и други међународни споразуми о клими и животној средини примењују на начине који одражавају принципе правичности, али и принципе диференциране одговорности и одговарајућих способности, како је наведено у члану 2 Париског споразума о климатским променама.
Зелена дипломатија и побољшана сарадња са трећим земљама, укључујући земље у развоју, подршка добром глобалном управљању животном средином, промоција приступа информацијама, учешћа јавности у доношењу одлука и приступ правди у питањима животне средине, кључни су за постизање циљева одрживог развоја, као и еколошких и климатских циљева Уније. Осигурање синергије и кохерентности између свих унутрашњих и екстерних политика Уније, укључујући трговинску политику и трговинске споразуме, као и одржавање кохерентности политика за одрживи развој има подједнак значај.
Будући да је политика животне средине веома децентрализована, акције за постизање приоритетних циљева осмог ЕАП-а треба да се предузимају на различитим нивоима управљања, односно на нивоу Уније, на националном нивоу, регионалном и локалном нивоу, уз заједнички приступ управљању на више нивоа. Ефикасно праћење, имплементација и спровођење од суштинског су значаја, а потребно је и ефикасно управљање како би се осигурала кохерентност између различитих политика. Интегрисани приступ развоју и имплементацији политика требало би да буде ојачан у циљу максимизирања синергије између еколошких, друштвених и економских циљева. Ово би било пожељно урадити кроз константну и систематску процену потреба рањивих и маргинализованих група.
Овај интегрисани приступ треба да задовољи специфичне потребе свих региона, укључујући урбана и рурална подручја и најудаљеније регионе. Штавише, приступ информацијама о животној средини, учешће јавности у одлучивању о животној средини и приступ правди, укључујући транспарентно ангажовање између власти на свим нивоима одлучивања, невладиних актера и шире јавности, у складу са Конвенцијом о приступу информацијама, учешћу јавности у доношењу одлука и приступу правди у питањима животне средине („Архуска конвенција”), важни су за осигурање успеха осмог Акционог програма за животну средину и напретку Уније ка климатској неутралности 2050. године.
Остави коментар