Аутор: Лазар Слепчев, политички аналитичар
Кључни моменат у односима Европе и Америке наступа завршетком Другог светског рата. Америка тада практично окупира Западну Европу и намеће своју доминацију у свим сегментима европских друштава (економија, безбедност, политика, култура).
После безмало 80 година од Другог светског рата, амерички утицај је достигао толике размере, да Западна Европа (у првом реду водеће земље, Немачка и Француска), није више ни способна да се о себи брине и стара у пуном капацитету.
А све је почело 1947. године Маршаловим планом, али званично, Планом европске обнове. У питању је био службени план САД о обнови послератне Европе и сузбијању утицаја комунизма након Другог светског рата. Задатак израде плана је добио Џорџ Маршал са екипом из Стејт департмента. За четири године, уложено је 13 милијарди тадашњих америчких долара.
Кључна последица Маршаловог плана је видна американизација привреде и технике у Европи и начин управљања и контроле над привредом. Тиме су створени кључни предуслови за стављање Европе у вазални положај када су финансије и економија у питању.
Други стратешки потез Америке у Европи био је формирање Северноатлантског пакта (НАТО) 1949. године. После финансијске, САД овим чином у Европи успостављају и војну моћ и тиме практично заокружују контролу над Западном Европом.
Занимљиво је напоменути да је Шарл де Гол био велики противник оваквог облика војне интеграције, међутим, послератне околности и нејак утицај Француске, нису ни могли да дају неки велики резултат.
Исте 1949. године, спајањем три савезничке окупационе зоне, настаје Западна (СР) Немачка.
Током времена, САД успевају да све западне земље ставе под своју обавештајну контролу.
Паралелно, САД у сагласју са европским елитама интензивно подстичу сваки вид интеграција, од заједнице за угаљ и челик 1951, па до ЕУ.
Међутим, Америка перманентно негује и подстиче ривалитет између водећих држава Уније, Немачке, Француске и В. Британије, да би падом Варшавског пакта акценат ставила на проширење Уније источним земљама, пре свих Пољске и Балтичких република, као „тампон зоне” између Немачке и Русије. У основи, циљ и јесте спречавање стварања сваког вида осовине Берлин – Москва. Актуелни догађаји око украјинско- руског конфликта само потврђују ову тезу, а нарочито пример диверзије на „Северном току 2”. Реч је дакле, о наставку Британске политичке и стратешке доктрине од пре 1,5 века.
Како би што чвршће контролисали европске земље, Американци инсистирају на заједничкој спољној политици као и „политици санкција” као инструменту притиска.
Такође, земље европског запада су приморане да своје златне резерве „чувају” у америчким трезорима.
Чињеница да су западноевропске земље окупиране и десуверенизоване од стране Америке, дуго је прикривана и маскирана „чарима” и „идилом” Европске уније. Међутим, рат у Украјини је оголио ствари до краја и показао да су односи Европе према Америци вазални и ништа више од тога.
Остави коментар