Француски институт у Србији: поводом 70 година постојања

Аутор: др Александра Колаковић 

Француски институт у Србији 2021. године обележава 70 година постојања. Баштиник је традиције Друштва пријатеља Француске – Француског клуба, основаног 1921. године у Београду, као организације која је под окриљем Француске окупљала франкофону елиту Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Краљевине Југославије) и Француског културног центра, основаног 1951. године. Иначе, француско – српска удружења, која је у већој или мањој мери подржавала Француска, постојала су и у Краљевини Србији од краја 19. века и почетком 20. века, стога је и организација овог удружења, на које се позива данашњи Француски институт, имала своје дубље корене. Основу су изградиле генерације српских интелектуалаца, које су се од 1841. године школовале на Сорбони и другим француским универзитетима. Након повратка у Србију, поред места у државној служби и школама, на факултетима и министарствима, заједно са представницима француског дипломатског кора у Србији и пословним људима, а неретко подржани и од стране владара, посебно краља Петра Карађорђевића, покретали су и удружења у оквиру којих се учио француски језик и ширила свест о Француској. Након Великог рата, у коме је на ратиштима и кроз дипломатске активности и прихват српских ђака и избеглица у Француској изграђена идеја о француско-српском пријатељству, Француска је наставила своје присуство у новој држави. Друштво пријатеља Француске је окупљало франкофону елиту нове државе и постало је један од начина на које је продирала француска култура, а упоредо економски и културни утицаји у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Стога, делатност француске кулурне дипломатије, на овим просторима, има традицију дужу од поменутих 70 година.

Након Другог светског рата, и поред промене политичког система и стварања нове Југославије, у којој Француска није имала политички ни економски утицај какав је уживала у ранијем периоду, култура је била први начин поновног повезивања Француза и Срба. Већ маја 1945. године, користећи књижни фонд, који је сачуван у вихору Другог светског рата у просторијама градске библиотеке, отворена је читаоница у Кнез Михаиловој 20. На основу њених активности и постојања, 1951. године у згради Униона, почиње са радом Француски културни центар. О француско-српским везама сведочи и зграда у којој су смештене просторије Француског културног центра. Била је средиште осигуравајућег удружења Унион, а пројектована је од стране групе француских архитеката, чиме је Француска, и у време Титове Југославије, тежиште својих културних активности уоквирила у историјско исксуство и повезаност две средине. Интересантно је поменути да се почетак активност Француског културног центра поклапа са повећаном жељом и нове државе да се представи и приближи Француској. У овом контексту је и Марко Ристић постао први послератни амбасадор Титове Југославије у Паризу и започела су настојања да се реализује прва званична посета Јосипа Броза Тита Француској. Упоредо, Француски културни центар је курсевима језика и књижним фондом настојао да реанимира стару заинтересованост Београђана за француску културу. Како су француско-југословенски односи били променљивог карактера и оптерећени бројним политичким питањима, а посебно у време Де Гола и Алжирског рата, када је дошло и до прекида дипломатских односа, јасно је да је културна активност Француског културног центра имала круцијални значај.

Француски институт је у периоду до распада Југославије био један од главних носилаца идеје „вечитог пријатељства“ Француза и Срба, односно Југословена. Ратови на простору бивше Југославије били су велики изазов за француско – српске односе, што се одразило и на рад Француског културног центра. У првим данима НАТО бомбардовања (1999) Француски културни центар је демолиран, разбијени су излози и један део фонда је уништен, док је други део фонда, захваљујући студентима и професорима Филолошког факултета, пренет у подруме Филолошког факултета, што је и сведочанство колико је Француски институт био битна установа у очима студената и професора. Након демократских промена 2000. године, један од првих симбола обнове француско – српских односа било је реновирање и званично отварање Француског културног центра 8. децембра 2001. године у присуству Жака Ширака, тадашњег председника Француске.

Почетак 21. века означава и нови оквир деловања Француског културног центра, који је од 1. јануара 2011. године добио назив Француски институт. Пре тога, поред Београда, отворени су огранци у Нишу 2003. године и Новом Саду 2004. године, чиме су се активности усмериле и на унутрашњост Србије. Француски институт у Србији је данас део мреже од преко сто Француских института у свету и важна карика у културној дипломатији Француске. Уметност, књижевност, настава и промовисање француског језика, историје и културе, посредовање у бројним културним и научним пројектима, организовање дебата о битним савременим питањима као што су заштита животне средине, родна равноправност, дигитализација, савремена уметност и демократија део су активности Француског института не само у Београду, већ и у Нишу и Новом Саду. Било је више програма које је Француски институт покретао, а посебну пажњу привлачили су интерактивни пројекти популаризације науке, који подразумевају активно учешће посетилаца.  Један од таквих програма јесте Руке у тесту, који је 2001. године у Београду покренуо Стеван Јокић, а део је програма La main à la pâte покренутог 1996. године  на инисијативу Жоржа Шарпака, француског академика и добитника Нобелове награде за физику (1992).

Француски институт сарађује са бројним културним и научним установама, као и факултетима што је резултирало заједничким пројектима. Ипак, потребно је обратити пажњу на које се то установе Француски институт у Србији ослања. Као партнери, поред Амбасаде Републике Француске у Србији и Француске школе у Београду препознате су установе Campus France Serbie, France Alumni Serbie, TV5Monde, Eunic Serbie, FrankofoNI и Agence de promotion du FLE. Упоредо, Француски институт је наставио добру праксу сарадње са универзитетима у Србији, посебно преко програма Erasmus+ и Horizon 2020. Доступни подаци о обиму поменуте универзитетске сарадње сведоче о томе да је 274 студената дипломирало од оснивања Мастер 2 програма (2002) Management et politiques culturelles dans les Balkans (Универзитет Ументоности и Универзитет Лион 2) и 265 студената (од 2005) у оквиру Мастер 2 Etudes européennes, spécialité Droit de la Construction européenne (Универзитет у Лорени и Правни факултет Београд).

Велики успех у другој деценији 21. века, Француски институт имао је са пројектом турнеје филмова. Од 2012. године организоване су пројекције француских филмова у 36 градова у Србији. Упоредо, у сарадњи са ACID (Удружење за промоцију независног филма у Француској), доприносило се промоцији ауторског филма, финансирало се превођење филмова, плаћана су и ауторска права и помагано је представљање српског филма у Француској. Један од видљивих и успешних облика стручне сарадње јесу организовање Француско-српских филмских сусрета у оквиру Фестивала ауторског филма, као и потписивање конвенције о сарадњи између Француског националног центра за филм и анимирану слику и Филмског центра Србије.

Француски институт пружа подршку за усавршавање преводилаца у виду стипендија, као и објављивање превода, како француских аутора на српски језик (програм Данило Киш и конкурси Француског националног центра за књигу), и обратан процес, који подразумева и уступање ауторских права и приступ фондовима који финансирају превођење. Од 2009. године додељивана је и награда за најбоље преводе са француског на српски језик (Награда Бранко Јелић, Француски институт у Србији, Удружење књижевних преводилаца и Међународни центар за књижевне преводиоце у Сремским Карловцима). Једна од посебно запажених манифестација поред Дана Франкофоније, у марту месецу, јесте и организовање Молијерових дана, фестивала франкофоне књижевности у више градова у Србији. Посебно је интересантно да се Француски институт обрађа младима – студентима француског језика у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, при чему се додељује Гонкурова  награда студената Србије.

Уз бројне програме, гостовања књижевника, уметника и научника, наставу француског језика, која је у последњој деценији посебно прилагођена најмлађем узрасту, Медијатека Француског института је битан оквир деловања Института. Медијатека има фонд од 19 хиљада докумената, који су претраживи и електоронски, као и дигитални фонд. Ово показује да Француски институт од почетка новог миленијума прати навике становништва, посебно младих, коришћење рачунара, интернета и нових технологија. Од времена пандемије корона вируса (март 2020. године) дигитализација и доступност садржаја у електронском формату постали су посебно присутни у деловању Француског института. Истовремено, Француски институт је и посредник у расписивању конкурса и додељивању стипендија за редовне, мастер и докторске студије, усавршавања, као и за научне пројекте и/или пројекте за организацију цивилног друштва. У циљу остваривања мисије јачања веза између Француске и Србије, посебна пажња посвећена је научним пројектима у области билатералне сарадње у области науке и технолошког развоја, које финансирају француско Министарство за спољне послове и Европу и српско Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Овим је Француски институт наставио стару традицију повезивања француске и српске научне, уметничке и културне средине, такође је омогућио финансирање културне размене и мобилности уметника, научника и младих, што су предуслови даљег развоја односа две државе.

Да је „култура француски заштитни знак у Србији“, како је то формулисао Жан-Луј Фалкони, актуелни амбасадор Француске у Србији, потврђено је и на свечаности поводом 70 година рада Француског института у Србији. Осмишљена као неформални перформанс који посебно комуницира са младима и грађанима, на углу Змај Јовине и Кнез Михаилове, симболизовала је француско-српску сарадњу у области културе. Поред подсећања на кључне институције и њихову сарадњу, акценат је био и на искуствима младих који су уз посредовање Француског института учили француски језик и (или) започели (и завршили) своје школовање у Француској, као добитници стипендија владе Француске. Развој наставе француског језика, академска и научна сарадња, изложбе и фестивали филма, музике и позоришта, остаће и у будућем периоду начини на који ће се градити француско-српски односи, а у оквиру којих Француски институт има посебно место.