Аутор: др Александра Колаковић
Билатерални односи Француске и Кине данас се морају посматрати кроз призму европског оквира из марта 2019. године – партнери, конкуренти и ривали – као и кроз промене архитектуре међународних односа које су последица пандемије Ковида 19 и рата у Украјини. Позиције Француске према САД, НАТО савезу, као и инсистирање на посебностима, нису новине у француској спољној политици и такође детерминишу француско-кинеске односе. Оне су биле присутне кроз активности, али и политичко наслеђе Шарла де Гола и Франсоа Митерана. Упоредо је и Емануел Макрон од 2017. године покушавао да тежиште својих активности преусмери на спољну политику и што боље позиционира Француску у међународним односима. Стога и недавну посету Емануела Макрона Кини, као и изјаве које је дао тим поводом, потребно је тумачити и разумети у овим оквирима, као и у контексту рата у Украјини.
Француско-кинески односи имају и своју богату историју, која је започела 27. јануара 1964. године, када је Француска признала Народну Републику Кину. Већ 1958. године, речи генерала Де Гола јасно су дале до знања да Француска намерава да води независну политику. Стога је с јесени 1963. године, у јеку кинеско-совјетског сукоба, Едгар Фор дошао у специјалну дипломатску мисију у Пекинг. Де Гол је тако поставио темеље француско-кинеским односима, а први ослобођени затвореник Жан Паскуалини ће написати чувену књигу Маов затвореник о седам година проведених у радном логору у Кини. Успостављање дипломатских односа утицало је да традиционално неповерљиве кинеске власти ипак одржавају специфичне везе са Француском. Из историје француско-кинеских односа издваја се сусрет два председника – Жоржа Помпидуа и Мао Цедунга у септембру 1973. године. Џоу Енлај, тадашњи кинески премијер и некадашњи француски студент, овом приликом је одржао чувени говор о међусобном поштовању између два народа. Од овог периода започела је сарадња у ваздухопловној и одбрамбеној индустрији. Француска је, између осталог, испоручила кинеској морнарици сонаре и хеликоптере 1974. године. Ипак, односи између Француске и Кине нису увек ишли узлазном линијом, а област поштовања људских права била је једна од битних тачака спорења. Након демонстрација на Тјенанмену 1989. године, Француска је учествовала у операцији Жута птица којом се 150 дисидената пребацило преко Хонгконга у Француску.
Пред почетак новог миленијума, Француска и Кина су успоставиле глобално стратешко партнерство (1997) у правцу јачања културне, економске и дипломатске размене. Анализе француских политиколога специјализованих за Кину говоре у прилог да је Кина почетком 21. века усмерила своју политику према Европској унији преко Француске. Поводом 50. годишњице од успостављања дипломатских односа Ху Ђинтао је боравио у званичној посети Француској, која је те 2004. године прогласила „Годину Кине у Француској”. Већ од тада је било јасно да се односи у сфери економије убрзано развијају, а Француска је постала трећи европски партнер Кине. У време Николе Саркозија дошло је до захлађења односа када је заказан састанак француског председника и Далај Ламе, а Кина је одложила и самит са Европском унијом. Односе су погоршали и протибетански протести у Паризу 2008. године, као и чињеница да је Француска бележила трговински дефицит од 26 милијарди евра (40% њеног укупног дефицита). Значајан знак поправљања кинеско-француских односа поклапа се са доласком на власт Си Ђипинга. Први француски председник и први шеф неке европске државе који је примљен у званичну посету код Си Ђинпинга био је Франсоа Оланд 2013. године. Ипак, први председнички мандат Емануела Макрона био је одлучујући. Марта 2019. године Си Ђинпинг је био у званичној посети Француској током које је дошло до закључивања великог уговора (у вредности од 30 милијарди евра) између кинеске авиокомпаније и Ербаса. Већ тада су пројекције новог светског економског поретка до 2050. године ишле у прилог пресудном утицају Кине. Отуда и посебна пажња Макронове администрације према Кини, као сили у успону и односу снага у Јужном кинеском мору, где се одвија трећина светског поморског саобраћаја и где Француска има своје традиционалне интересе.
Данас, Француска поред амабасаде у Пекингу има и 6 конзулата на територији Кине, док Кина поред амбасаде у Паризу има 5 конзулата, од тога по један у Полинезији и Реуниону. Поред овог оквира званичне посете државника говоре у прилог развоју односа између две државе. За развој актуелних француско-кинеских односа значајан је сусрет француског и кинеског председника новембра 2019. године. Тада се посебно инсистирало на већем отварању кинеског тржишта и одбрани мултилатералног система трговине. Као значајне компоненте билатералних односа Француска препознаје објављивање „Пекиншког позива” за климу и биодиверзитет, као и инаугурација музејског пројекта у Центру Помпиду у Шангају, која је по оцени француске дипломатије „означила важан корак у развоју француског културног присуства у Кини, упркос контексту све већег затварања земље”. У време пандемије француски и кинески државници су одржавали телефонске везе, што је било од значаја за суочавање са околностима пандемије и њеним последицама. Министарка за Европу и спољне послове састала се са кинеским колегом на маргинама министарског састанка Г20 на Балију и на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација у септембру 2022. године. На Самиту Г20 на Балију, 15. и 16. новембра 2022. године, сусрели су се и председници држава.
У 21. веку значајно је нагласити да су француско-кинески односи подигнути на ранг „глобалног стратешког партнерства” почев од 2004. године. Од 2001. године две државе кроз стратешки дијалог се консултују у свим областима билатералних односа и глобалних питања. У фокусу је пре свега до сада била економска сарадња, али је дискутовано и о глобалном економском управљању, климатским променама и регионалним кризама. Значајна етапа у развоју француско-кинеских односа од 2013. године јесте и Економски и финансијски дијалог на високом нивоу. Дијалог на високом нивоу о мобилности људи започео је од 2014. године, а обухвата области академске, научне, културне размене и промоције женских права и родне равноправности. Уколико се посматрају последње седнице ова три оквира кроз које се спроводи „глобално стратешко партнерство” Француске и Кине, може се приметити да су последње седнице биле одржане крајем 2019, 2021. и почетком 2022. године. Дакле, постојао је и један период затишја у развоју односа, али се он може повезати са пандемијом, а не само са другим околностима међународних односа, као што су веома важни односи Кине и Русије и Кине и САД.
Од јануара 2020. године одржано је 11 разговора између шефова држава, три француско-немачко-кинеска трилатерална састанка, један састанак са председницима Комисије и Европског савета. Такође, одржано је и 12 разговора између министара спољних послова. У контексту савремених француско-кинеских односа битни су сусрети Емануела Бона, дипломатског саветника председника Француске са Ванг Ђишаном, потпредседником Кине и Ванг Јием, министром спољних послова Кине 13. јануара 2022. године, као и министара спољних послова на маргинама министарских састанака Г20 у Риму (октобар 2021) и на Балију (јул 2022) и на Генералној скупштини Уједињених нација (септембар 2022). На састанку Си Ђинпинга и Емануелеа Макрона на маргинама Самита шефова држава Г20, 15. новембра 2022. године на Балију, постигнута је сагласност да Француска и Кина консолидују стратешко партнерство, посебно у аеро-наутичком, пољопривредно-прехрамбеном и нуклеарном сектору. У контексту рата у Украјини ово је била важна прилика да кинески и француски председник утврде и заједничке ставове који укључују противљење употребе нуклеарног наоружања.
Важан сегмент француско-кинеских односа су економија, образовање, културна и научна сарадња. У Кини је присутно више од две хиљаде француских компанија (пољопривредно-прехрамбени сектор, индустрија, транспорт, урбани развој, малопродаја, финансијске услуге) што је око 480 хиљада радних места. Кинеске инвестиције у Француској доживеле су снажан раст последњих година. Основано је 800 филијала кинеских компанија које су запослиле око 30 хиљада људи. Француска страна инсистира на дугорочној сарадњи у секторима цивилне нуклеарне енергије и аеро-наутике, као и проширивању на поља одрживог развоја, здравства и финансијских услуга. Француска и Кина сарађују и у области животне средине и одрживог развоја што обухвата борбу против климатских промена, очување животне средине и биодиверзитета и промоцију одрживог урбаног развоја.
Наука, иновације и технолошки развој су приоритети франуцско-кинеске сарадње. Фебруара 2019. године, идентификовано је седам приоритетних сектора за сарадњу науке и технологије: здравство, пољопривреда, вештачка интелигенција, напредни материјали, животна средина, свемир и физика честица. Већ пре овога француско-кинеска сарадња у области истраживања свемира резултирала је лансирањем сателита, октобра 2018. године. Мобилност студената је препозната као битан сегмент даљег унапређења односа. Стога је пре пандемије ковида 19 било 37 хиљада кинеских студената на француским универзитетима. Упоредо је 10 хиљада француских било у Кини, што је највећи број студената из неке европске земље у Кини. Француски и кинески уметници већ сарађују на више пројеката, а такође је план да се ојача сарадња на пољу мобилности уметника и стога су они, поред дипломата и политичара, пословних људи и универзитетских професора, чинили део званичне делегације Емануела Макрона приликом посете Кини априла 2023. године.
Иако приликом сусрета француског и кинеског председника априла 2023. године фокус није био на стању људских права у Кини, на чему је инсистирала америчка и британска штампа приликом својих критика на рачун Емануела Макрона, ипак активности Француске у претходном периоду демантују ове натписе. Између осталог, Француска је 2018. године позвала на затварање логора за интернирање у Синђангу и усмерила пажњу јавности на милион Ујгура и муслимана. Француска подржава наставак дијалога ЕУ и Кине о људским правима (последње заседање одржано у априлу 2019. године, али Кина је једнострано одлучила да га суспендује у марту 2020. године). Такође, Француска је 21. октобра 2021. у име 43 државе предала заједничку трансрегионалну изјаву о стању људских права у Синђангу у Трећем комитету Генералне скупштине Уједињених нација.
Залагања Емануела Макрона, француског председника за стратешку независност Француске и ЕУ од САД нису новог датума. Од почетка његовог председничког мандата, у више наврата и током Трампове администрације, Макрон је наглашавао потребу да Француска и Европа имају своје интересе, који су независни од интереса САД, као и потребу да самостално делују у разним аспектима, па и у онима која обухватају осетљиве области као што је безбедност. Рат у Украјини јесте ујединио и ојачао стара савезништва и партнерства, али пре свега у контексту односа према Русији. Упоредо, рат је довео и до великих промена у међународним односима и потребу да се све државе више окрену појединачним, односно националним интересима, убрзаном развоју сарадње са одређеним државама и одржавању баланса моћи. Макроново држање и говори у Кини су делом очекивани, ако се посматрају активности и идеје европске војске која се у више наврата помињала у јавности, потом текст нове француске војне стратегије за период до 2030. године, која је настала 2021. године, као и Стратешки компас ЕУ, донет марта 2022. године, криза изазвана пандемијом Ковида 19, формирање савеза АУКУС септембра 2021. године и пољуљаних америчко-француских односа око продаје подморница Аустралији, актуелних промена у међународним односима, као последице рата у Украјини и промењене позиције Русије у контексту САД – Русија, ЕУ – Русија, САД – Кина и Кина – Русија.
Од како је дошло до енергетске и гасне кризе изазване ратом у Украјини Француска је, као и Немачка, упозоравала на могућу зависност од САД и наглашавале да се то мора спречити. Стизале су и информације о економском напретку и бржем опоравку америчке привреде од европских, док су расле цене и опадао животни стандард у Европи. Други битан поглед на актуелне америчко-француске односе, који се прелама и на односе Француске и са другима, а не само са Кином, јесте и Макронова посета САД током које је настојао да утиче да амерички пакет помоћи привреди због кризе не угрози француску и немачку привреду и њен раст. Упоредо, Макрон је био против изградње безбедносног штита Европе у коме би у значајној мери био присутан амерички војни капитал. Све изјаве Емануела Макрона од фебруара 2022. године биле су знатно блаже и помирљивије од оних које су стизале са друге стране Атлантика, посебно када је реч и о Путину лично. Након неуспешних америчко-кинеских сусрета и више инцидената око Тајвана, као и сусрета кинеског и руског председника у Москви, Макрон, који је настојао да очува све линије комуникације и улогу Француске као арбитра у међународним односима, а посебно у контексту руско-украјинског рата, додатно је заинтересован за Кину, у правцу стратешке сарадње, мултиполарности и доласка до мира.
Логично је да су Макронове изјаве негативно дочекане од стране америчких политичара, који су поред америчких интереса, имали у виду и већ активну кампању за изборе. Посебно су присутне изјаве да Макрон подилази кинеском председнику Си Ђинпингу, као и да тиме „подрива западне покушаје одвраћања Кине од инвазије на Тајван”. Са друге стране, постоје критике и у Европи, потекле већином од стране проамеричких политичара и држава, као што су на пример Велика Британија и Пољска, које имају ближу сарадњу са САД, као и неке несугласице у билатералним односима са Француском. Интересантно је запазити и да су приметне разлике између Француске и ових држава, као и САД, у оштријим оценама Русије и рата у Украјини. Различитих погледа и ставова је дакле више, не само по питању Кине, стога и ове Макронове изјаве су далеко од прекида развоја америчко-француских односа или неког наглог заокрета. Ипак, оне јесу показатељ да Француска у спољним односима наставља традиционални образац деловања, као и да се француска дипломатија позиционира у новим међународним односима тако да сачува битну улогу у будућности. Такође, Макрон је у свом другом мандату и вероватно, као и већина председника, размишља шта ће оставити као траг у историји. Да ли ће стратешку аутономију Француске и/или Европе развијати кроз Европску политичку заједницу и који ће бити наредни потези у овом правцу тешко је са сигурношћу рећи, али ће у овом контексту и развој француско-кинеских односа бити од значаја.
Остави коментар