Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник
Пре пет година, након више од три деценије, дошло је до покретања унапређења билатералних односа Француске и Србије, иако је после пада Слободана Милошевића и након тога, децембра 2001. године, посете Жака Ширака, постојао један кратак период где се од суштинског развоја односа између Француске и Србије више очекивало. Од француске Стратегије за Западни Балкан (април 2019), француско-српски односи су у сталном развоју и умножавању различитих области сарадње између две државе, које имају дугу и специфичну историју. Иако се наглашава идеја „француско-српског пријатељства”, као и период важних преплитања идеја, културе и савезништава, посебно крајем 19. и почетком 20. века, француско-српски односи, који ове године навршавају 185 година од успостављања, прошли су кроз велике изазове. Било је значајних размимоилажења, па и прекида у време Алжирског рата и трауматичног доба ратова и распада Југославије крајем 20. века, бомбардовања и признавања независности Косова*. Када је обележавана стогодишњица потписивања примирја у Великом рату 2018. године, поставило се питање и да ли је „братство по оружју” заборављено и ко су нови савезници. Мање од годину дана касније, Стратегија, а потом и посета Емануела Макрона Србији, јула 2019. године показали су да се Француска „враћа” политички и економски, поред перманентног културног присуства, на Балкан, при чему Србија заузима важно место.
Отварање канцеларије Француске агенције за развој у Београду која је од 2019. године омогућила да 570 милиона евра буде инвестирано у различите пројекте, посебно у оне у области зелене транзиције и контекста евроинтеграција. Низ потписаних споразума, од куповине мистрала до споразума у култури, аргументи су који потврђују континуитет нове француске политике према Западном Балкану. Француска је 2018. године била међу десет највећих инвеститора у Србији, а тренд њених инвестиција, као и доласка нових компанија и креирања партнерстава са српским је приметан. Најпознатије у јавности јесу: концесија за управљање београдским аеродромом од стране Вансија (од 2019. године), спалионица у Винчи и пројекат изградње београдског метроа (од 2023. године). Подаци говоре да у Србији послујe 120 француских фирми, које запошљавају нешто мање од 12.000 људи, као и да се број француских економских пројеката увећава, уз активности Француско-српске привредне коморе. Неке од француских фирми усмерене су ка новим технологијама, науци и вештачкој интелигенцији, што је значајно и са аспекта француске подршке Србији да председава Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију. Потписани Меморандум између Владе Србије и ЕДФ – Француске електропривреде, која је највећи европски и други светски произвођач електричне енергије, нова је област сарадње која се отвара пет година након првих значајних инфраструктурних пројеката. Зелена транзиција је један од приоритета у процесима чланства у ЕУ и стога је диверсификација српских извора енергије битна област у којој је корисна француска експертиза.
У оквиру посете француског председника Емануела Макрона Републици Србији, 15. јула 2019. године, потписано је пет споразума у области наоружања и војне опреме (наруџбенице за набавку ПВО система Мистрал 3 и заједничку интеграцију истог на систем Пасарс, предвиђена је војна сарадња која обухвата: Технички споразум између Министарства одбране Републике Србије и Министарства одбране Републике Француске у вези са набавком ПВО система кратког домета од компаније MBDA, Меморандум о разумевању између Министарства одбране Републике Србије и компаније Талес, Меморандум о разумевању између Министарства одбране Републике Србије и компаније Сафран и Меморандум о разумевању између привредног друштва Прва петолетка наменска – Трстеник и компаније Iksblu. Међу важним корацима у француско-српској војној сарадњи препознајемо и званичну посету Флоранс Парли, француске министарке одбране, средином децембра 2019. године. Она је у ауторском тексту у Политици истакла да Србија представља део одбране Европе, а да војске две земље треба више да сарађују. Теме тадашњих разговора биле су анализе српске улоге за будућност на континенту и у региону, као и о будућности НАТО-а, Косова и Метохије, тероризма и организованог криминала. Након овога, сада је актуелна набавка 12 „рафалa” и друге опреме, као и развој сарадње у области наменске индустрије, као битних тема француско-српских односа. Ово је потребно посматрати и кроз оквир нове Стратегије француске војске, која посебно наглашава развој наменске индустрије и потребу за новим партнерствима, као и промена које су настале у међународним односима и потребама репозиционирања држава.
Фокус Француске је током претходних пет година био на подршци евроинтеграцијама Србије и земаља региона, што је у захтевним годинама кризе изазване ковид вирусом, растом евроскептицизма, рата Русије и Украјине, као и сукоба у Гази, који су значајно изменили међународне односе, реализовање овог циља учинило сложеним. Иако су велика геополитичка питања и евроскептицизам уз промене методологије проширивања мењали перцепције српског пута ка ЕУ у јавности, ипак је између држава развијана сарадња у овом погледу. Постојање француских екперата у српским министарствима (за евроинтеграције, јавну управу, екологију…), обуке запослених у јавној управи и делатност Академије за јавну управу која је настала по узору на l’ENA, чувену француску установу за школовање кадрова потребних јавној управи и која са њом интензивно сарађује у простору где уочавамо улогу коју Француска има у процесу евроинтеграција. Западни Балкан је био у фокусу и француског председавања Саветом министара ЕУ. У оквиру бројних активности од јануара до јуна 2022. године одржана је и конференција Ка заједничкој европској будућности Балкана.
Култура и наука су важна поља сарадње, која су традиционално важна, али се од 2019. године, као плод потписаних споразума број пројеката у овим областима увећао. Прошле године Француска је била почасни гост Сајма књига и богатим програмом је представила не само француске књижевнике, песнике и писце, као и богату издавачку делатност у Француској, већ је омогућила размену искустава и представљање француских универзитета, као и доделу награда за студенте из Француске и Србије, који су написали најбољи есеј на тему евроинтеграција. Такође, важно је нагласити да се ове године навршава и 20 година од пројеката билатералне сарадње у науци, који носе име Павла Савића. Преко 167 пројеката ове сарадње, стипендије за мастер и докторске студије, као и кратке истраживачке боравке, Француска је ојачала и додељивањем пројекта у оквиру ES-Balk фонда. Поред поменутих, важно је нагласити да и поред одређених иницијатива ипак је, као један од још недовољно искоришћених оквира француско-српске сарадње, остала Франкофонија.
Француска и Србија имају 185 година дугу историју дипломатских односа, а од 2019. године, иако је било покушаја и раније, али су они били мање систематски и континуирани, Француска показује ново интересовање за Србију и државе Балкана. У међувремену, дошло је до рата у Украјини, који је сада у трећој години, и отварања жаришта у Гази, што додатно компликује односе у свету. У овом контексту, евроинтегративни процеси су у фокусу интересовања Француске, што се поново потврдило и приликом разговора два председника у Паризу. Иако су становишта Француске и Србије у погледу Косова и Метохије различита, ипак је за Србију битна заинтересованост и активност која долази из Париза. Поред подршке евроинтеграцијама Србије, битно је и наглашавање њеног значаја за стратешку аутономију безбедности ЕУ. Геополитички значај Балкана у свету ривалстава и неразумевања, где се убрзано мењају односи, поред економског интереса, као и наглашене спољнополитичке и европске агенде Емануела Макрона, оквир су кроз који је потребно посматрати интересе Француске да ојача сарадњу са Србијом у једном широком спектру нових пројеката од куповине „рафала” и сарадње у војној индустрији, вештачке интелигенције, трансфера знања и иновација, транспорта и нуклеарне енергије, као и инвестиција које су значајне јер прате постојеће. Интересантно је напоменути и да је у Француској обележена 120- годишњица Срдачне антанте – савезништва Француске и Велике Британије, као и да обнављање овог савезништва, након Брегзита и неспоразума, можемо видети у економско-политичком савезништву. Оно се прелива и у Србију, кроз сарадњу Вансија и британске компаније Мензес, а видећемо да ли ће се наставити.
Да је и поред великих глобалних питања, присуство Француске на Балкану и у Србији део имплементације Стратегије за Западни Балкан сведочи и ангажовање Емануела Макрона да дође до наставка и развоја дијалога између Београда и Приштине, као и именовање Рене Троказа као специјалног изасланика Француске за Западни Балкан. Поменуто, уз постојање тзв. Француско-немачког плана (од краја 2022. године), показатељи су појачаног интересовања и дугорочних планова које Француска има на Балкану. Ипак, улазак Косова* у Савет Европе и Резолуција о Сребреници где се осликавају различити ставови Француске и Србије, међутим и ту постоји извесна разлика у односу на друге државе ЕУ. Стога је важно да су након пет година два председника 8. априла 2024. године разговарала у Паризу о политичким темама које су битне и у контексту економских и стратешких пројеката и даљег развоја сарадње две државе. Као области које су посебно важне за јачање билатералних односа препознате су одбрана, енергетика, иновације и вештачка интелигенција. Помиње се и даљи развој сарадње у сфери образовања, науке и културе, што су традиционално историјски присутне у француско-српским односима и дају најдубљи утицај и повезаност две средине. Ово је битно и као предуслов трансфера знања, технологија и прихватања успешних француских модела у сфери индустрије, као и у обучавању српских кадрова, посебно ако дође до споразума у области нуклеарне енергије. У време обележавања 185 година од успостављања дипломатских односа и пет година од прокламовања француске Стратегије за Западни Балкан, а имајући у виду комплексност међународних односа, као и потребу за економским развојем Србије, разговори у Паризу могу бити важни за даљи развој не само француско-српских односа и економског развоја Србије, већ и позиционирања Србије у новој ери међународних односа. Ова нова фаза политичко-економског продубљивања француско-српске сарадње потребна је Србији економски, инфраструктурно, развојно и као оријентир европске будућности.
Остави коментар