Аутор: др Александра Колаковић
Када се историчари и научници не појављују у јавности и не пишу текстове за ширу јавност, њихово место, посебно у данашњем времену, када се људи изражавају у духу „140 карактераˮ, а непоуздане информације се шире брзином светлости, заузимају они жељни забаве, сензационализма или са намером злоупотребе историје зарад нечијих интереса. Прилично инспиративни француско-српски односи тема је која може да заинтересује не само историчаре, већ и новинаре и ширу јавност. Стога се о бројним политичким, економским и културним везама између Француске и Србије 19. и почетком 20. века, може пронаћи значајан број информација у штампи, на телевизији, радију и друштвеним мрежама. Један од закључака, који је несумњив, јесте и да су француско-српски односи имали и имају своје континуирано и битно присуство у српској историографији. Стога је и циљ овог есеја да укаже на доступну и релевантну литературу на српском и француском језику, а која може бити интересантна и читалачкој публици заинтересованој за историју, међународне односе и културу на прелазу два века.
Како би се разумео контекст међународних односа у периоду краја 19. и почетка 20. века, а који је изузетно комплексан, посебно ако имамо у виду нарасле амбиције великих сила, поделу на блокове и кризе које су водиле светском рату, препорука је да се заинтересовани читаоци за француско-српске односе упуте и у ову литературу. У оквиру историографске литературе о међународним односима Србије на српском језику написан је значајан број књига.
Наглашавамо важност књига академика Михаила Војводића: Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20. века, потом Путеви српске дипломатије, као и књигу Изазови српске спољне политике (1791–1918): огледи и расправе.
Димитрије Ђорђевић је написао Царински рат Србије и Аустроугарске (1906–1911) и Националне револуције балканских народа 1804–1914, дела која омогућавају разумевање српске историје у овом периоду у конктексту односа изградње и очувања српске независности и економско-политичке еманципације.
Од књига које су посвећене биографијама српских владара на прелазу између 19. у 20. век издвајамо две монографије. Драгољуб Р. Живојиновић је написао детаљну биографију краља Петра: Краљ Петар I Карађорђевић (Краљ Петар I Карађорђевић: живот и дело; Краљ Петар I Карађорђевић: у изгнанству: 1844–1903. године и Краљ Петар I Карађорђевић: у отаџбини: 1903–1914. године), док је професорка Сузана Рајић осветлила живот последњег Обреновића у књизи Александар Обреновић, владар на прелазу векова: сукобљени светови.
Допуну богатој литератури историје Србије, њене спољне политике и историје француско-српских односа у периоду краја 19. и почетка 20. века, за оне који се више интересују омогућава се и коришћење објављених извора Документи о спољној политици Краљевине Србије и Documents diplomatiques français (1871–1914) (DDF). Зборник Два века модерне српске дипломатије (уредници Чедомир Попов, Драгољуб Р. Живојиновић и Драгољуб Марковић) изузетно је користан у разумевању појединих сложених тема у настанку и развоју српске дипломатије.
За разумевање путева деловања француске дипломатије у годинама пред Први светски рат, поред незаобилазних књига: Histoire des relations internationales, Evropska kriza i Prvi svjestski rat и Borba za prevlast u Evropi 1848–1918 значајна су и дела: The French Foreign Office and the Origins of the First World War 1898–1914, Pour la patrie, pour les Slaves. Les slavisants français et leur rôle publique (1863–1920) и Au nom de la patrie les intellectuels et la première guerre mondiale (1910–1919). Знање о француском друштву на прелазу векова и политичког живота Треће републике детаљно се може допунити делима Мишела Винока доступним на фрацуском језику: La France politique XIXe–XXe siècle и La Belle Époque La France de 1900 à 1914.
Питањем политичких и финансијских односа Француске и Србије бавила се Љиљана Алексић Пејковић у неколико десетина радова од којих се издваја монографија: Односи Србије са Француском и Енглеском (1903–1914). Од заједничких истраживања на ову тему меродавни су резултати међународних научних скупова: Југословенско–француски односи: поводом 150 година од отварања првог француског конзулата у Србији (уредник Славенко Терзић), Српско–француски односи (1904–2004) (уредници Михаило Павловић и Јелена Новаковић), Les relation Franco–Yougoslaves dans l’entre–deuxguerres (1918–1940) (специјални број Etudes danubiennes, Tome XXIII, 1–2, 2007), Нетипично савезништво: француско-српски односи (1878–1940) (уредник Душан Т. Батаковић), Срби о Французима – Французи о Србима (уредници Јелена Новаковић и Љубодраг Ристић) и La France et la Serbie : les défis de l’amitié éternelle (уредници Александра Колаковић и Саша Марковић).
Допуна проучавању и разумевању француско-српских односа који су детаљно истраживани по темама политичког, дипломатског, економског и културног карактера у радовима публикованим у овим зборницима, јесу и научни радови који су посвећени западноевропским или француским утицајима у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Академик Милорад Екмечић је у два чланка: „Француска наука и Срби 1914ˮ и „Више од војних савезника 1914. (Прилог о француском изучавању етничке природе Југословена)ˮ омогућио разумевање обима сазнања француске науке о Србима. У радовима академика Чедомира Попова: Француска и Србија (1871–1878) и Француски фактор у српској историји 19. и првој половини 20. века, такође се могу пронаћи подаци битни за разумевање француско-српских односа од Берлинског конгреса до криза и ратова. Радови Душана Т. Батаковића и Војислава Павловића, који су и докторирали на Сорбони, неизоставна су литература. Већи део радова Душана Батаковића је доступан на интернету, а простор једног есеја нам дозвољава да нагласимо значај само неколико радова: „La modèle français en Serbie avant 1914ˮ, „Les Francais et la Vieille Serbieˮ, „Србија на Западу: о француским утицајима на политички развој модерне Србијеˮ и „Француски утицаји у Србији (1835–1914). Четири генерације Паризлијаˮ. Од новијих радова Војислава Павловића за боље разумевање француско-српских односа током Великог рата препоручујемо: „Franchet dʼEspèrey et la politique balkanique de la France 1918–1919ˮ и „La troisième guerre balkanique: la France et les tentatives des Alliés de créer une nouvelle alliance balkanique 1914–1915ˮ. Значајна допуна наведеним радовима, која говори о српским избеглицама у Француској током Великог рата, представља књига Душице Бојић Српске избеглице у Првом светском рату (1914–1921), као и чланак „Les différents aspects de la coopération entre la France et la Serbie dans la Grande Guerre: un regard cent ans plus tardˮ. Станислав Сретеновић је публиковао књигу Француска и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1929, у којој се у уводном делу, на основу француских извора, осветљавају и француско-српски политички, економски и културни односи на прелазу два века. Поред већег броја чланака, Сретеновић пружа и приказ француско-српских односа током два века у раду: „Француско-српски односи у XIX и XX векуˮ.
Како би се стекла слика о школовању српске елите ван Србије, а посебно у Француској, препоручујемо дела: Планирана елита: o студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку Љубинке Tрговчевић и чланак Војислава Павловића: „La France et l´espace Yugoslave: la naissance de la Yougoslavie (1878–1918)ˮ. Поменутим делима треба додати као изузетно значајно и стваралаштво Михаила Павловића, а пре свега књиге: У двоструком огледалу француско-српске културне и књижевне везе и Од Есклавоније ка Југославији. Издвојићемо и књигу Савремена француска култура – неки аспекти коју је написала Ана Вујовић, као и магистарски рад Западноевропске политичке идеје у „Српском књижевном гласнику“ 1901–1914, као и чланке Милоша Ковића: „From Vienna to Paris: Serbian Elite between Central and Western Europe (1878–1914)ˮ и „La Révolution française et l’élite serbe (1889–1935)ˮ јер пружају важне информације о трансферу идеја и идеологија на релацији Француска – Србија.
Радознали љубитељи историје сигурно се питају и где се чувају документа која сведоче о француско-српским односима с краја 19. и почетка 20. века. Најзначајнија документа чувају се и доступна су у Дипломатском архиву у Паризу – Archives des Ministère des Affaires étrangères – La Courneuve Paris, а један део докумената, који се односи на рад француског посланства у Београду, смештен је у одељење Дипломатског архива у Нанту – Centre des Archives diplomatique à Nantes, Les Archives nationales de France – Site de Paris (Belgrade (consulat, légation puis ambassade) Série A (cosulat puis légation)). Наравно, литература о француско-српским односима на француском и другим језицима доступна је у више библиотека од којих издвајамо: Bibliothèque nationale de France, Bibliothèque de la Sorbonne, Bibliothèque interuniversitaire des langues orientales и Bibliothèque Centre d’études slaves. Значајна документа о француско-српским изворима расута су и у српским архивима: Архив Србије, Архив Југославије, Архив САНУ и Рукописно одељење Народне библиотеке Србије. Од необјављених извора у Архиву Србије чува се важна микрофилмована страна серија Француска, као и фонд Министарство иностраних дела 1839–1918 (МИД). Незаобилазан извор података о француско-српским односима је и оновремена литература и штампа, посебно француска (Le Journal des Debats, La Revue des Deux Mondes и La Revue de Paris) у којој су објављивани текстови, оцене и прикази ситуације на Балкану, али и у Србији и међу Србима. Поред поменуте француске штампе о ширењу француских културних утицаја у Србији на прелазу из 19. у 20. век сведоче и српски листови Босанска вила, Дело, Лист за науку књижевност и друштвени живот и Српски књижевни гласник. Писана реч публикована у јавности је сводочанство перцепције и сарадње која се развијала између две географски удаљене средине.
На основу архивске грађе и докумената, као и укрштањем са штампом и литературом с краја 19. и почетка 20. века од друге деценије 21. века настало је више стотина научних радова и књига, као и неколико докторских дисертација у Француској, али и у Србији. Ограничени простором, поменућемо зборник La France et la Serbie: les défis de l’amitié éternelle (2021), као и специјалне бројеве часописа Српска политичка мисао: Les rapports franco-serbes dans le domaine des relations diplomatiques et des représentations médiatiques: perspectives historiques et défis actuels и La France et les Balkans occidentaux: héritage du passé et intégration européenne (2022). Ова издања су настала као резултат два заједничка пројекта Сорбоне Париз 4 и Института за политичке студије. Професори Филип Желез и Саша Марковић, као и Ан Мадлан пружају један нови значајни импулс за наставак научног интересовања и размене на релацији Француска – Србија. Иако њихови радови не укључују хронолошки оквир краја 19. и почетка 20. века, већ ранији и каснији период, ипак је значајно навести њихова истраживања и активности којима усмеравају млађе истраживаче ка проучавању тема француско-српских односа. У Француској су Ksenia Smolovic и Marie Hassler одбраниле докторске дисертације: Une ˮquestion serbeˮ en France?: discours, représentations et usages politiques, 1804–1914 и Les Relations diplomatiques franco-serbes entre 1871 et 1914: histoire d’une montée en puissance, које ће, надамо се, ускоро прерасти у књиге. До сада у Србији су одбрањене три докторске дисертације од којих су две публиковане као монографије: Урош Татић (Француска и Србија 1860–1868, докторска теза), Биљана Стојић (Француска и Балкански ратови 1912 –1913, Историјски институт, 2017) и Александра Колаковић (У служби отаџбине: сарадња француских и српских интелектуалца, Институт за политичке студије, 2016). Поменути аутори су публиковали и научне чланке из домена француско-српских односа коју су доступни у оквиру часописа и зборника радова на српском, енглеском и француском језику.
Иако постоји значајан број тема које су још неистражене, приметно је да постоји динамика историјских истраживања и нова генерација историчара која се у свом научном раду посветила и темама француско-српских односа. У српској стручној јавности позната су дела Жоржа Анри Сутуа, Жан Пол Бледа, Антоана Мареса и Катрин Орел, а нека од њихових дела су преведена и на српски језик, чиме се превазишла језичка баријера и омогућила интелектуална размена. У српској јавности познате су активности и изјаве Алексиса Труда, а пре две године публикована је и двојезична монографија Француска и Србија: векови пријатељства, у издању Завода за проучавање културног развитка. Битна су и нова истраживања из области културе, науке, економије, политике и дипломатије (на пример Наима Беркан проучава југословенски филм, Јасмина Ћирић пише о Габријелу Мијеу, док Сандра Гајић, Небојша Вукадиновић и Јелена Тодоровић Лазић проучавају евроинтеграције и публикују радове на српском, енглеском и француском језику). Пред новом генерацијом истраживача на француској и српској страни је да наставе и прошире поље истраживања, као и да развијају научну размену две средине, али и да ширу јавност упознају са деловима истраживања која могу утицати на формирање ставова о другоме, односно на актуелни развој француско-српских односа.
Остави коментар