Хипотекарна криза: настанак, анализа узрока и последице кризе (други део)

Хипотекарна криза: настанак, анализа узрока и последице кризе (други део)

Аутор: Богдан Кукић, економиста

Мешавина више узрока, како је објашњено у претходном раду, довела је цео финансијски систем Америке, па самим тим и света до ивице колапса. Како америчко финансијско тржиште није било регулисано, дистрибуција примарног ризика је доживела широке размере. Обим пословања финансијским дериватима се повећавао и чинило се да овом ланцу нема краја и да је једино могућ само раст. Међутим, тада долази до изражаја проблем асиметрије информација и моралног хазарда. Агенције су захваљујући покрићу државе преузимале велике ризике, а рејтинг агенције су по инерцији финансијске деривате рангирале као најмање ризичну класу. Инвестициони фондови и банке су биле заслепљене профитом и зато су ове хартије масовно куповале.

Тржиште хипотекарних кредита је осетило прве јаче потресе средином 2007. године, када инвеститори широм света постају свесни да поседују доста ризичније обвезнице, него што је владало опште уверење. Ова мала паника је испрва довела до све веће продаје ризичних хартија од вредности. Међутим, оно што је био окидач за почетак веће кризе је смањење редовности отплате другоразредних хипотекарних кредита, због раста каматних стопа.

Како је растао број клијената који није био у стању да регулише обавезе према банкама, банке су услед нарасле понуде некретнина и пада цена на тржишту, постале суочене са проблемом безвредних хипотека. Чак и да их успеју продати, што је мало вероватно услед презасићености тржишта, банке не могу надокнадити уложена средства тако да разлика у њиховим билансима представља нето губитак.

Највеће губитке су имале комерцијалне и инвестиционе банке .

Једна од првих жртава била је Northern Rock, британска банка средње величине. До панике међу инвеститорима долази половином септембра 2007. године. Проблеми које је ова банка имала и њена немогућност да нађе решење за саме проблеме су први рани показатељи велике финансијске кризе која ће да захвати и друге велике инвестиционе банке и финансијске институције. На самом почетку кризе, банке које су биле највише погођене су оне које су директно учествовале у градњи кућа и трговању хипотекарним кредитима, као што је Northern Rock, који једноставно више није могао да се финансира преко кредитног тржишта.

Преко 100 хипотекарних зајмодаваца су банкротирали током 2007. и 2008. године. Велика забринутост да би огромна инвестициона банка Bear Stearns могла доживети колапс у марту 2008. године је довела до њене продаје ЈP Morgan Chase-u. Криза финансијских институција достиже врхунац у септембру 2008. године. Више великих институција или инвестиционих банака је пропало или је било субјект преузимања, тј. национализације од стране америчке владе. Берзанску и банкарску кризу илуструју индикатори који показују дубок пад вредности акција и обвезница на берзи и пад банкарских кредита, што је даље довело и до пада поверења инвеститора да улажу у привреде.

Са хипотекарног тржишта криза се већ почетком 2008. године пренела на тржиште акција и обвезница. У септембру 2008. године долази до ескалације финансијске кризе и правог суноврата америчких гиганата. Прва је стечај прогласила банка Lehman Brothers I Wachowia. Држава је национализовала Fannie Mae и Freddie Mac, које су контролисале око 50% свеукупних хипотекарних зајмова у САД-у. Merrill Lunch је преузета од стране Bank of America за приближно половину стварне вредности, а ЈP Morgan је преузео Wachington Mutual. Morgan Stanley и Goldman Sachs су били принуђени да промене свој статус из инвестиционих банака у регулисаније универзалније банкарске институције. Највеће америчко осигуравајуће друштво, American International Group, је спашено од банкротства откупом дуга од стране FED-а.

Током септембра 2008. године, финансијска криза је била у најкритичнијој фази, јер су дневна повлачења са тржишта износила 144 милијарде долара, док су недељу дана раније износила 7-8 милијарди.

Кључна последица кризе у првој фази и касније, јесте неликвидност. У другој половини 2007. године дошло је до оштрог пада вредности берзанских индекса у САД и другим развијеним земљама и до великог повећања међубанкарских каматних стопа због смањеног поверења међу финансијским институцијама. Централне банке развијених земаља у четвртом кварталу 2007. године, убациле су ликвидна средства на тржиште да би ублажиле поремећаје на тржиштима новца.

На кризу ликвидности реаговале су Федералне резерве САД-а и Европска централна банка убацивањем ликвидних средстава операцијама на отвореном тржишту, а националне владе су докапитализовале поједине банке да би ојачале њихову солвентност. Све то није било довољно да се ублаже последице глобалне финансијске економске кризе.

Инвеститори су после краха америчког хипотекарног тржишта извлачили своја средства са светских берзи, што је условило наставак оштрог пада најзначајнијих берзанских индекса у 2008. и 2009. години. Извлачили су капитал с ризичних тржишта и улагали у државне дужничке хартије од вредности. Одлив капитала из Источне Европе учинио је рањивим земље овог региона с високом спољном задуженошћу и високим дефицитом текућих трансакција због високе зависности већине ових земаља од прилива страног капитала. Смањење прилива страног капитала у ове земље од октобра 2008. године довело је до јаке депрецијације њихових валута која је смањила способност сервисирања дугова реалног сектора и сектора становништва и довела до смањења девизних резерви.
Друга и трећа крупна последица кризе јесу рецесија и незапосленост.

Услед кризе у 2008. години је остварена нижа стопа глобалног привредног раста (3,4%) у односу на претходну годину (5,2%). САД-у су оствариле стопу раста од 1,1%, а ЕУ од 1,3%, што је ниже у односу на 2007. годину (2% и 3,1%, респективно). САД су оствариле благи пад БДП у трећем (-0,1%) и четвртом (-1,6%) кварталу 2008. године који је настављен у првом (-3,3%) и другом (-3,2%) кварталу 2009. године. Раст светске трговине од 4,1% је био знатно спорији у односу на 2007. годину (7,2%). Водеће привреде најразвијенијих земаља ушле су у рецесију крајем 2008. и почетком 2009. године, што показују подаци Еуростата о кретању БДП и стопи незапослености.

ЕУ 27 је остварила пад БДП-а у другом (-0,1%), трећем (-0,3%) и четвртом (-1,5%) кварталу 2008. године, који је настављен у првом (-4,9%) и другом (-5,1%) кварталу 2009. године. Стопа незапослености у САД-у је повећана са 5,8% у децембру 2008. године на 9,5% у јуну 2009. године. Стопа незапослености у ЕУ 27 је повећана са 7,6% у децембру 2008. на 8,9% у јуну 2009. године.

Јапанска привреда је забележила пад БДП-а у трећем (-0,3%) и четвртом (-4,5%) кварталу 2008. године, као и у првом (-8,6%) и другом (-6,0%) кварталу 2009. године, уз ниску стопу незапослености од 4% у децембру 2008. и 5,2% у мају 2009. године. Успоравање глобалног привредног раста започето у 2008. години, последица је смањене тражње на глобалном нивоу и повећане инфлације.

Продубљивање кризе на финансијском тржишту, успоравање кредитне функције банака и смањење агрегатне тражње оборило је стопу привредног раста на глобалном нивоу и на националним нивоима, укључујући и успоравање брзо растуће привреде Кине која је у 2007. и 2008. години остварила раст по стопама од 13% и 9%, респективно.

Према подацима ЕУРОСТАТ-а о кретању реалног БДП-а у појединим кварталима 2008. години у односу на претходни квартал, привреда САД-а је ушла у рецесију у трећем и четвртом кварталу 2008. године (-0,1% и -1,6%), док су европске привреде ЕУ 27 ушле у рецесију у другом (-0,1%), трећем (-0,3%) и четвртом (-1,5%) кварталу 2008. године.

Пад БДП-а у 2009. години на глобалном и националном нивоу пратио је раст незапослености. САД су у 2009. години забележиле стопу незапослености од 9,3%, ЕУ 27 од 9,3%,Евро зона од 9,4%, Немачка 9,4%, Француска 7,4%, Италија 7,8%, Шпанија 18%.

У последњој финансијској кризи, највећи удар претрпело је америчко тржиште на којем је продаја опала за четвртину. Најгоре је прошла аутомобилска индустрија која према неким подацима у 2008. години има пад од чак 60%.

Економска криза и кредитни дефицит који је захватио купце аутомобила, натерали су и остале произвођаче да смање производњу, односно произвођачи и продавци аутомобила били су принуђени употребити екстремне мере како би изашли на крај са датом ситуацијом.

Јапанска Тојота (Тоyота) је у тромесечју, закључно са јуном 2009. године, забележила губитак од 778 милијарди јена (око 820 милиона долара).

Током три месеца, закључно са јуном 2009. године, овај јапански произвођач је забележио и пад прихода за 38%, што је директна последица смањења продаје у читавом свету. Тојота је увела веома агресиван програм смањења трошкова, који укључује смањење броја радних места, мање плате за менаџмент и смањење инвестиција. Овакви драстични резови су ипак уродили плодом и дали неке резултате.

У Европи је најгоре прошао Опел, који је у саставу GM-а. Јачина кризе којом је захваћено ово предузеће, описује одлуку руководства да привремено затвори погоне у Антверпену, Бохуму и Ајзенаху.

ЛИТЕРАТУРА

1. https://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_financijska_kriza_od_2007._godine
2. http://www.academia.edu/12426559/Kreditni_derivati
3. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-posledice-svetske-ekonomske-krize-i-efekti-na-srbiju.html
4. http://stednja.blogspot.rs/2011/10/hipotekarna-kriza-pocetne-okolnosti.html
5. www.sef.rs ( Svetska ekonomska kriza- uzroci, posledice i politike za prevazilazenje)
6. Charles Morris „ The two trillion dollar meltdown“
7. https://en.wikipedia.org/wiki/Derivative_(finance)
8. https://en.wikipedia.org/wiki/Credit_derivative