Ингушетија и Чеченија (трећи део)

Аутор: Предраг Рајић, геополитички аналитичар

Конах је узор, јунак, идеал, оно што сваки мушкарац треба да досегне како би испунио своју мисију и био права глава породице, заштитник и чувар клана, племена, нације.

Леча Иљасов, чеченски историчар и филолог, први је објавио кохерентан текст кодекса Конахале са 40 тачака које садрже правила којих се сваки мушкарац мора придржавати како би досегао свечеченски идеал.

На овом месту, преводимо кодекс у скраћеном и овом раду прилагођеном виду.

1. Главни циљ и смисао живота конаха јесте служење свом народу и отаџбини. Интереси народа и отаџбине су изнад личних интереса.
2. Конах се куне на верност и служи само отаџбини. За отаџбину је спреман дати и живот, али никада и ни под каквим условима конах неће жртвовати лично достојанство и част.
3. Највиши смисао конахове службе је заштита отаџбине од налета непријатеља. Смрт у праведном рату или при заштити своје части и достојанства су за конаха бољи него живот у бешчашћу и срамоти.
4. Конах се тврдо придржава Конахалског кодекса.
5. При служби отаџбини конах има право на било који поступак, осим оног којим се крши Кодекс и којим се губи лично достојанство.
6. Рад у корист отаџбине у мирно време је једнако важан као и заштита отаџбине у рату. Стваралаштво не умањује, него јача дух конаха.
7. Уколико су интереси појединаца супротстављени интересу отаџбине, конах мора стати на страну отаџбине. И зато конах не сме да се куне на верност ниједном човеку, само отаџбини.
8. Живот је дар Свевишњега човеку. Конах се не боји смрти, али ни смрт не изазива. Он је спреман на жртву животом јер је свестан да постоје и скупље вредности: отаџбина, лично достојанство, част.
9. Главна врлина конаха је уздржаност. Безумна храброст је јунаштво затворених очију која не зна за вредност ни свог ни туђег живота.
10. Конах мора бити скроман. Његове особине цени околина. Али чак и уколико га околина похвали, то је није разлог да конах хвали самог себе.
11. Конах сам одговара за своју реч и поступке. Уколико се конах зарекне, мора жртвовати и свој живот, али не сме погазити дату реч.
12. Лично достојанство и част су вреднији од било ког блага. Благо и друга овоземаљска богатства се опет могу створити ако се изгубе. Али уколико конах изгуби лично достојанство и част, може их повратити само кроз достојну смрт.
13. Конаху није забрањено да се богати. Уколико се богати часно, то може бити само на корист отаџбине. Неутољена глад и жеђ могу уништити било коју врлину било ког човека, баш као што и неутољивост похлепе може разорити иметак и најбогатијег човека.
14. Конах не сме ударати на туђе достојанство и отимати туђ иметак. Он мора имати разумевања за слабости других људи, истовремено се преиспитујући.
15. Конах мора чувати најбоље традиције своје породице, трудити се да очува сећање на своје претке и поштовати историју свог народа.
16. Конах мора константно усавршавати свој ум, учити од мудраца, изучавати науке, упознавати свет, јер само знање даје кључ за истинску веру и праведност.
17. Конах мора бити скроман у својој вери. Не сме претпостављати спољашњу форму суштини.
18. Конах мора бити праведан како у односу према другим људима, тако и у односу према себи.
19. Конах мора поштовати жене. Не сме их повредити нити им нашкодити на било који начин. Положај жене за конаха је светиња.
20. Конах мора бити милосрдан према слабима. Он мора показивати разумевање и за животиње које су безумне и не могу појмити човечији бес.
21. Уколико је конах много снажнији од противника, он треба такву борбу у којој је победник известан да избегне или да изједначи могућност противника дајући му боље оружје.
22. Конах никада не напушта бојно поље, чак и када је противник много снажнији. Али он такође претпоставља мир рату, како би спасио своју отаџбину и свој народ.
23. Конаху је заштита госта света дужност. Конах који не уме да заштити свог госта је осуђен на презир.
24. При посети страним земљама, конах поштује њихове законе и традиције, јер тамо не представља само себе него и свој народ.
25. Конах води рачуна о здрављу свог духа и тела, како би служио на корист свом народу.
26. Конах редовно вежба са различитим примерцима оружја, како би спреман заштитио отаџбину.
27. Конах поштује своје оружје, одржава га, никада га не користи без потребе, из хира или ради преступа.
28. Конах поштује друге вероисповести и руководи се принципом ислама: „Нема вере у принуди.“
29. Конах је скроман у општењу са другим људима, независно од њиховог узраста или положаја.
30. Конах уважава туђе мишљење. Ако је друга страна у праву, он јој то признаје и устукнуће у расправи. То није слабост, него благородност.
31. Конах поштује све што је живо. Никада без потребе не сече дрва.
32. Конах не сме повредити ненаоружанога непријатеља, а рањеном мора помоћи, као и било ком другом човеку.
33. Конах је праведан у својој породици и при оцени добрих и при оцени лоших дела укућана. Конах не кажњава чланове породице силом. Ако је жена заслужила телесну казну, конах је дужан да се од ње разведе.
34. Конах поштује своје родитеље и брине о њима у старости.
35. Конах поштује своје пријатеље и штити их у борби, јер на тај начин штити и свој живот.
36. Конах мора живети тако да његова дела буду светли пример потомцима.
37. Конах трпи све лоше што живот доноси, па и физичку бол.
38. Конах узвраћа благодарношћу на добра дела другога, баш као што и други њему указују благодарност за добро дело.
39. Конах исказује милосрђе према непријатељу, као и према другим људима.
40. Конахова смрт мора бити достојанствена једнако колико и његов живот.