Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Неколико италијанских прописа (Закон o животној средини, затим пропис који је донео Интерминистарски комитет за еколошку транзицију – SIPA 108/2017 (Interministerial Committee for the ecological transition) којим се одобрава Национална стратегија одрживог развоја (НСОР)) истичу неопходност испуњавања циљева одрживог развоја – ЦОР на локалном нивоу, узимајући у обзир да се неке од области надлежности и одговорности не ослањају само на централну администрацију.
Одлука SIPЕ 108/2017 којом се одобрава НСОР предвиђа активно учешће регионалних власти у подешавању садржаја Стратегије и идентификацији координационих акција. Истовремено, ова одлука даје мандат Министарству за еколошку транзицију – МITE за успостављање међуинституционалног округлог стола који укључује регионе, Министарство економије и финансија, као и ресорна министарства. Дакле, италијански законодавни оквир не само да препоручује регионалним и локалним властима да учествују у имплементацији Стратегије одрживог развоја у складу са својим специфичним институционалним овлашћењима и надлежностима, већ предвиђа њихово ангажовање у формулисању Националне стратегије одрживог развоја и њеним ревизијама. МITE је у потпуности испунио свој задатак успостављања округлог стола за ангажовање региона у спровођењу Стратегије, али није укључио централну администрацију због узастопних измена закона током 2018. и 2019. године.
Од 2018. године МITE је осигурао имплементацију НСОР-а промовишући кохерентност на локалном нивоу (у подручјима метропола[1] и у регионима) кроз свакодневни рад посвећен циљевима одрживог развоја стварајући простор за дијалог о вертикалној кохерентности.
Имплементација се врши кроз три главна канала:
- Споразуми о сарадњи: МITE подржава регионалне и градске администрације у њиховим напорима да развију стратегију одрживог развоја која доприноси циљевима НСОР-а. Са тим у вези, МITE је 2018. године објавио позив за подношење предлога за регионе и аутономне покрајине за пружање техничке и финансијске подршке развоју регионалних стратегија одрживог развоја и успостављању оквира управљања на регионалном нивоу како је и предвиђено законом којим се спроводи НСОР. Тридесет и четири споразума о сарадњи потписана су током 2019. и 2020. године између МITE и региона, аутономних покрајина и градова метропола.
- Округли столови за дијалог: МITE је организовао два округла стола са субнационалним властима у циљу имплементације и ревизије НСОР-а. МITE је 2018. године лансирао први округли сто са регионима и аутономним покрајинама. Други округли сто са 14 италијанских метрополитанских области покренут је 2020. године. Ове две платформе пружају редовне могућности субнационалним властима за дијалог са централном администрацијом о идејама, акцијама и методологијама евалуације НСОР. Овај дијалог се одвија кроз радне групе, развијајући заједничке алате као и дељењем пракси – на пример о институционалном праћењу и механизмима буџетирања – које су територијалне власти активирале у циљу подршке циљевима одрживог развоја. Субнационалне владе размењују информације о иницијативама које подржава и финансира МITE, као и кроз друге сарадње (институционална сарадња – National Association of Italian Municipalities – ANCI или невладина сарадња ASviS – Italian Alliance for sustainable development) које су допринеле формулисању и имплементацији субнационалних стратегија одрживог развоја.
- Пројекат CReIAMO PA: (Skills and Networks Project for Environmental Integration and for the Improvement of Public Administration Organizations) започет је 2018. године на пет година кроз кохезионо финансирање ЕУ, овај пројекат доприноси укључивању циљева одрживог развоја и НСОР-а у регионалне и локалне политике.
Као резултат ових иницијатива за изградњу капацитета и одржавање сталних односа са МITE-ом, већина италијанских региона, аутономних покрајина и градских области користи или планира да користи – директно или индиректно – Националну стратегију одрживог развоја (НСОР) као референцу за дефинисање њихових стратегија територијалног одрживог развоја, као и да интегришу одрживи развој у своје алате за програмирање и буџетирање.
Конкретно, резултати упитника који је ОЕЦД дистрибуирао крајем 2020. године регионима и метрополитанским градовима указали су на следеће:
а) Многе регије или аутономне покрајине су већ развиле регионалну (или покрајинску) стратегију одрживог развоја: Регион Емилија Ромања, Регион Ломбардија, Регион Пијемонт, Регион Сардинија, Регион Венето и Покрајина Тренто су до 2020. године завршиле своје регионалне стратегије како је предвиђено у НСОР. Други региони, као што су Абрузо, Лацио, Фурланија – Јулијска крајина, Тоскана, Умбрија тренутно раде на изради својих стратегија одрживог развоја.
б) Према резултатима истраживања које је ОЕЦД спровео крајем 2020, кључни приоритети које територијалне власти укључују у своје стратегије одрживог развоја покривају све димензије одрживог развоја од обуке и запошљавања, посебно зелених послова, развоја територијалног идентитета, еколошке транзиције, здравља и богатства, климе, одрживе мобилности.
в) Активирано је 10 пилот акција кроз МITE – CReIAMO PA: пројекат за подршку метрополитанским градовима у изради нацрта њихове локалне стратегије за одрживи развој или јачању веза других стратегија са НСОР-ом. На пример, метрополитанска област Болоња је развила прву Агенду за одрживи развој 2019. године, а затим и Агенду 2.0 којом се ажурира претходна, проширујући еколошку димензију одрживог развоја на социо-економску димензију. Агенда се користи као „оквирни документ” који је у интеракцији са алатима за планирање и програмирање који су на снази или су одобрени, без узајамног преклапања.
г) МITE и Department for Cohesion Policies (DPCOe) подржали су регионе у повезивању њихових планова и програма за период 2021–2027. у оквиру кохезионих фондова ЕУ и са Националном стратегијом одрживог развоја (НСОР). Што се тиче региона или метрополитанских области које још немају развијену стратегију, на пример, Милано, Фиренца и Катанија, они су користили НСОР за дефинисање локалних приоритета у својим стратешким плановима.
Дијалог је присутан на свим територијалним нивоима у вези са стратешким циљевима НСОР за италијанске градове и регије.
Степен дијалога између региона, општина и њихових локалних актера значајно варира широм земље. Неки градови и региони су већ спровели опсежне дијалоге на више нивоа у вези са локалним стратешким циљевима. Метропола Ђенова, на пример, води дијалоге на више нивоа са Регионом Лигурије, Универзитетом у Ђенови, другим општинама у региону, Удружењем за циљеве одрживог развоја Лигурија 2030 и пословним мрежама. Поред тога, метропола Ђенова успоставља коалицију између предузећа која су потписала Табелу одрживих услуга. Треба поменути и сарадњу са Ethic lab, мрежом предузећа из градског подручја која деле најбоље праксе за одрживост (Лигурија 2030). Други градови и региони, као што су Рим и Ређо Калабрија, тренутно проширују своје алате за подстицање дијалога на више нивоа који би требало да повежу локалну администрацију, предузећа и цивилно друштво. Неки региони су развили дијалог на више нивоа углавном између региона и њихових општина, као што је то случај са Регионом Абрузо. Метрополитански град Торино, такође, развија дијалог између различитих институционалних нивоа у оквиру НСОР-а, као и Регион Пијемонта који окупља школе и предузећа заједно у идентификацији вештина за припрему будућих запослених за зелену транзицију. На другим местима, као што је град Катанија, за сада не постоји дијалог на више нивоа који се односи на постављене стратешке циљеве.
Неколико италијанских градова и региона суочава се са изазовима у вези са организационом структуром своје регионалне администрације. Регија Сардиније је, на пример, истакла потешкоће за локалну администрацију да развије синергију између различитих одељења која раде на истим циљевима. Ово запажање је поновио и метрополитански град Ђенова, који је приметио отпор променама и недовољну склоност ка сарадњи и активностима заједничког дизајна. У складу са тим, метрополитански град Торино је истакао хијерархијску, фрагментирану и секторску визију, која не узима у обзир супсидијарност и стога отежава изградњу и имплементацију широких и трансверзалних референтних оквира који су способни да укључе актере различитих нивоа и ресора. Регион Абрузо је истакао да су могућности за сарадњу између различитих сектора ограничене на потребе конкретних случајева и ванредних ситуација. У складу с тим, метрополитански град Рим је позвао на нови методолошки приступ за креирање политике конвергенције која се односи на циљеве, алате и финансирање субнациолних нивоа власти како је наведено у НСОР.
Утицај пандемије CОVID-19, укључујући спречавање развоја вештина и трансфера, такође је наведен као једна од препрека са којима се суочавају италијански градови и региони. Ту је и потреба за бољом синхронизацијом временских рокова и надгледања на свим нивоима како би се побољшала кохерентност политика. Метрополитански град Ређо Калабрија, утврдио је да стратегије и политике на националном, регионалном и нивоу метропола, чак и у оквиру истих програмских циклуса ЕУ, не прате исти временски оквир за различите заинтересоване стране. Штавише, постоје разлике између система за праћење политика, стратегија и пројеката који се промовишу и подржавају на националном, регионалном и нивоу метропола, што онемогућава системску евалуацију процеса имплементације програма који се промовишу.
Италијански региони и метрополитански градови сматрају политике ЕУ и њене инструменте финансирања изузетно значајним за политике одрживог развоја на субнационалном нивоу. Стога би повезивање финансирања ЕУ са циљевима одрживог развоја било веома моћно средство за подршку регионима и градовима у промовисању одрживог развоја и постизању циљева Агенде 2030. Конкретно, Европски зелени договор као и економски пакет EU next generation (2021–2027) представљају два кључна оквира ЕУ за промовисање одрживог развоја у пост KOVID-19 сценарију у земљама чланицама, на националном и субнационалном нивоу. Пет приоритетних циљева из пакета EU next generation требало би да буду кључни оквир за усклађивање политика и програма на свим нивоима власти.
Неки италијански региони ће играти кључну улогу у управљању програмима транснационалне сарадње ЕУ за промовисање одрживог развоја (нпр. Емилиjа Ромања предводи програм Адрион са буџетом од 120 милиона евра). Што се тиче финансијских инструмената, италијанске регије и градови сматрају да су различити фондови ЕУ компатибилни са одабраним циљевима НСОР-а. За метрополитенске градове Ређо Калабрију и Милано, финансијски инструменти компатибилни са њиховим одабраним циљевима одрживог развоја са свим европским, националним и регионалним директним и индиректним фондовима за конкурентност и подршку земљама ЕУ. Ово укључује европске фондове којима управљају националне агенције и Генерални директорати Европске комисије, као и структурне и инвестиционе фондове за период 2021–2027, које је креирала Европска комисија, а којима се управља на националном или регионалном нивоу. Поред тога, неколико локалних власти (између осталих Регион Пијемонт и метрополитански градови Торино и Ређо Калабрија) навели су да су инвестиције обезбеђене преко Фонда за опоравак ЕУ за период 2021–2026. компатибилне са локалним циљевима. Регион Сардиније, заједно са фондацијом Енрико Матеи, развио је модел за процену корелације између спровођења ЦОР на регионалном нивоу и инвестиционих политика и фондова ЕУ, посебно Кохезионе политике ЕУ 2021–2027. Други финансијски инструменти које помињу италијански градови и региони за подршку одрживом развоју укључују Кохезиони фонд ЕУ и Европски фонд за регионални развој, који се могу интегрисати у Регионалне оперативне програме (Regional Operation Programmes) и подржавати кључне локалне приоритете, као што су циркуларна економија и одржива мобилност. Надовезујући се на досадашњи напредак у усклађивању ЦОР и буџета на субнационалном нивоу, ресурси и механизми извештавања које ће региони, покрајине и општине добити кроз План за опоравак и отпорност (National Recovery and Resilience Plan) могли би да се систематски повежу са ЦОР. Кључне заинтересоване стране су изразиле наду да ће ЦОР и НСОР добити довољну важност у програмирању ресурса како би се повећала подршка локалних доносилаца одлука за формулисање локалних политика у складу са овом дугорочном агендом.
[1] Метрополе Италије (метрополитански градови) су нове административне јединице Италије, којих има укупно четрнаест. Настале су као признање реалитета повећане урбанизације око тих градова.
Остави коментар