Како су „пречански“ Срби утицали на развој српског интегрализма у Црној Гори (II део): Утицај војвођанских Срба на развој српског интегрализма у Црној Гори, књаз Данило, почетак надсрпства

30/05/2024

Аутор: Спасоје Томић, магистранд историје и уредник Портала 083

 

Након што је идеја српског интегрализма успостављена захваљујући напорима Његоша и Матице српске, ову идеју преузима и шири је диљем српског националног простора штампа пречанских Срба, која Црну Гору у периоду 19. вијека апсолутно романтизује. Црна Гора добија назив Српска Спарта, чиме се желио истаћи посебан положај и практично елитизам Срба у Црној Гори.
Дакле, као што смо рекли у прошлом тексту, назив Српска Спарта није потекао из Црне Горе, већ са подручја данашње Војводине. Династија Петровић и Срби из Црне Горе тог времена прихватили су овај термин који се одржао до дан-данас. Након упокојења Његоша на власт долази књаз Данило, који за разлику од свог претходника није био толико укључен у саму причу српског интегрализма, али је налазио времена након свих дипломатских акција које је предузимао и сукоба са Турцима (прва Омер-пашина година 1852) да ту идеју учврсти и да је зацементира. Доношење законика у којем је Данило потврдио све оно што је историјски утемељено а нарочито члан 92 у којем пише да у Црној Гори нема ниједне друге народности осим српске и да је вјера источно православна, представљају основ за даљи развој српској интегрализма.
Како су савременици и штампа у 19. вијеку гледали на књаза Данила и након његове смрти и шта је и какав је био књаз, можда најбоље осликава следећи цитат из „Гласа Црногорца“ (1873. година): „Са тог гледишта стоји кнез Данило велик, још ненадмашан. Он се није задовољавао више само тим да одбрани и сачува слободу Црне Горе, у којој су његови славни преци слободу српску са јунацима црногорским дочували, него је радио да под крила те слободе прикупи вас народ српски“, писао је ,,Глас Црногорца“.
Дакле, код Данила који је вршио разграничења са Турском након Граховца (1858) идеја није била само ослобођење Црне Горе, већ и уједињење српског народа у једну државу. Овим наративом Данило је оставио у аманет свом наследнику књазу Николи оно што је и њему остављено у аманет од владике Данила који се називао „војеводичем српским“, преко Светог Петра Цетињског који је сањао о славјаносербском царству, до Његоша који је почео да уобличава идеју српског интегрализма.
Наравно, сама идеја не би била могућа да је војвођански тј. пречански Срби нису промовисали на сваки начин и на сваком мјесту . Тако је један пречански Србин, Ђура Јакшић, надахнут идејом српског заједништва и Српском Спартом написао чувену пјесму „Падајте, браћо“, посвећену како заиста херојској борби Срба из Црне Горе против Омер-паше 1862. године, тако и као критику тадашњој уздржаности Србије према другој Омер-пашиној години.
У овој пјесми огледа се сав занос пречанских Срба према Црној Гори, један емотивни приступ без сагледавања реалполитичке ситуације.
У свему што се тада писало, у свему што су војвођански Срби радили, у њиховом величању Црне Горе као бастиона српства, почео је да се назире и један будући проблем, проблем који ће се називати надсрпство. То надсрпство и елитизам створен у штампи пречанских Срба нарочито ће постати видљиви за вријеме владавине књаза/краља Николе, када ће у Црној Гори тадашњег времена почети да се ствара једна врста анимозитета према осталим Србима, који по стандардима „Спартанаца“ нису довољно ни елитни ни добри, па ће се тај јаз нарочито продубљивати како се буде развијала борба за примат у српству, прво између Петровића и Обреновића, а касније у још већој мјери са династијом Карађорђевића.
Но, прије него шта закључимо овај текст, битно је истаћи да упркос свим аномалијама које су се јављале у каснијем периоду, утицај пречанских Срба, њихове штампе и истакнутих појединаца јесте пресудно утицао да се Црна Гора очува у српском духу, како не би подлегла најприје притиску Венеције која је покушавала да наметне свој цивилизацијски круг, а касније и Аустрије која би, да је добила потпуну контролу над Црном Гором, кренула у свој пројекат унијаћења које је спроводила свуда гдје је за то имала прилику.
На крају, пречански Срби су својим утицајем на Његоша, који је захваљујући Матици српској развио своју и идеју свог стрица Петра од локалсрпства до интегрализма, направили историјски подухват, захваљујући којем српство у Црној Гори живи и дан-данас, борећи се против свих оних који ову, некада српску, државу желе да расрбе. Захваљујући напору пречанских Срба, њиховој историјској мисији коју су обавили, Срби су преживјели и комунизам и сада се боре да ова земља постане и српска, како би српски интегрализам у крајњем остварио коначну побједу у будућности.
Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања