Какво нам је образовање потребно за будућност?

Аутор: Бранко Радун, политички аналитичар

Образовање је кроз историју било различито у различитим друштвима и периодима. У древним цивилизацијама, попут египатске, вавилонске и грчке, образовање се фокусирало на писање, математику, филозофију, науку, уметност и религију, али и на вештину ратовања.

Образовање је кроз историју било од виталног значаја за развој друштва. У античкој Грчкој образовање је било засновано на филозофији, а ученици су учили математику, филозофију, историју, реторику и музику. Поред тога, бавили су се спортом и ратним вештинама. Они су градили идеал античког човека – образованог у основним вештинама размишљања, писања и говорења, делања и ратовања. Римљани су више инсистирали на вештини владања собом и другима, на пословним и управљачким вештинама у миру и у рату. Образовање је било образовање за елиту како да влада у економској и политичкој сфери у миру, али и у рату.

У средњем веку образовање је било углавном резервисано за свештенство и аристократију, али је касније постало доступније ширим друштвеним слојевима. У средњем веку образовање је у Европи било прожето вером и тежило се остваривању идеала у светитељу и витезу. Ученици су се обучавали основним вештинама као и у антици, али са циљем да се развије личност сагласно средњовековним стандардима – моралним и људским. Ученици су се обучавали за позиције у цркви или на двору на административним пословима.

Оно што је античко образовање имало, а што се изгубило у модерно време јесте целовит приступ образовању са циљем да се формира идеалан и целовит човек (грађанин који брине о породици и држави или идеал светог и праведног човека у средњем веку). Формално образовање и специјализација у страну су гурнули васпитање и васпитни идеал целовито развијене личности. То је велики недостатак модерног образовања које је постало специјализовано и фрагментирано, а запоставило морални развој карактера и целокупне психофизичке структуре ученика.

У ренесанси образовање је постало доступније, а уметност, књижевност и наука постали су важни предмети учења. Индустријска револуција у 18. и 19. веку донела је потребу за образовањем радне снаге, што је довело до развоја јавног образовања. Нажалост, то масовно образовање донело је и пад квалитета јер се изгубио индивидуални приступ ученику, а запостављен је његов морални лик и карактер који је био важан део образовања у средњовековном и античком образовању.

У модерно доба образовање је постало све доступније и обухвата формално образовање – које се одвија у школама и универзитетима, и неформално образовање – које се одвија кроз курсеве, радионице, семинаре и онлајн обуке. Са развојем технологије, образовање се све више окреће ка онлајн учењу, флексибилнијим наставним плановима и програмима, као и ка учењу кроз искуство и практичне примене. Данас се све више наглашава значај развоја критичког мишљења, креативности, сарадње, комуникације и других вештина које су важне за успех у савременом друштву. У овом контексту, образовање би требало да буде прилагођено потребама и интересима ученика, а да истовремено подстиче развој њихових талената, вештина и знања потребних за будући успех и напредак у друштву.

Данас образовање има важну улогу у друштву. Поред основног образовања, које укључује читање, писање и рачунање, постоји много различитих врста образовања, укључујући стручно образовање, високо образовање, онлајн образовање и образовање за целоживотно учење.

У данашњем свету образовање се прилагођава променљивим потребама друштва и тржишта рада. Ученици морају да стекну практичне вештине и знања, попут технологије, предузетништва и креативности, како би се лакше прилагодили променама у друштву и били успешни у будућности. Стога је неопходно да се образовање непрекидно развија и усавршава како би се омогућио развој и напредак друштва као целине, али исто тако и да развој целокупне личности ученика буде у фокусу јер је мала корист за друштво човек који је формално образован, а суштински асоцијалан или антисоцијалан.

Где се изгубило васпитање у образовању?

Образовање ученика данас често се фокусира само на стицање специфичних вештина које су релевантне за њихов будући посао или каријеру. Међутим, то није довољно. Потребно је осигурати да ученици стичу свеобухватно образовање које ће им омогућити да постану добро заокружене личности, зреле особе и морални људи способни да се носе са животним изазовима и да имају позитиван утицај на свет око себе.

Васпитање ученика требало би да се фокусира на развој критичког мишљења, креативности, самосталности и самопоуздања. Требало би да се учи учење, да се подстиче радозналост и истраживачки дух, да се подстиче развој емпатије и саосећања према другима, као и да се негују моралне вредности попут поштења, одговорности и толеранције.

Идеал античког и средњовековног човека био је добро образована и целовита личност која је имала широко знање из различитих области. Идеал је бити морална личност, а не специјалиста. Данас, у свету који се убрзано мења, неопходно је да се ова традиција одржи и унапреди. Потребно је да се образовање фокусира на развој широког спектра вештина које ће ученицима омогућити да се прилагоде променама, да развију иновативна решења за проблеме и да буду лидери у својим областима. Да развију особине упорности, трпељивости, фокусирања на циљ и подношења неуспеха.

Васпитање ученика није само одговорност родитеља и школа, већ и друштва у целини. Потребно је да се створи окружење које подржава развој сваког детета, без обзира на њихову социјалну и економску позадину. То значи да је неопходно обезбедити квалитетно образовање за све ученике, без дискриминације и баријера. То опет подразумева да приоритет за друштво мора постати образовање, а то значи већа улагања у образовање, бољи статус учитеља и наставника и много других ствари, што код нас тренутно није важна тема у друштву. Финска или Јужна Кореја пример су како се фокусом на образовање долази до брзог развоја друштва, не само у економији.

Укратко, потребно је да се поново фокусирамо на целокупно васпитање ученика, као и на развој широког спектра вештина које ће им омогућити да постану успешне и добро заокружене личности. Само на тај начин бићемо у могућности да изградимо боље друштво за све нас.

Васпитање ученика данас би требало да буде једна од кључних тема у образовном систему. Међутим, фокус се превише ставља само на специјализацију и усавршавање у једном подручју, без освртања на развој холистичког приступа образовању. У односу на функцију, у другом плану је личност. Образовање је формално и апстрактно, а нема егзистенцијални и морални фокус који је некад био примарни циљ образовања (без обзира на то у којој мери се тај циљ остваривао и колико је био реалан – њему се ипак тежило).

Ново-стари идеал човека као образовни циљ

У прошлости, идеја о идеалном човеку била је усмерена на стварање човека који поседује широко образовање базних вештина (размишљања, математике, писања, говорења и сл.) и развијен карактер. Античка и средњовековна васпитна начела усмеравала су се ка развијању способности за размишљање, доношење одлука и морални развој. Важност ових принципа била је препозната као кључна за стварање човека способног да допринесе друштву на начин који прелази границе само једног подручја.

У данашње време образовни систем се све више оријентише на специјализацију, што доводи до стварања „фах идиота“ – људи који су врло стручни у једном подручју, али нису у стању да примене своје знање ван тог подручја. Овај приступ може се довести у питање јер не доприноси развоју способности доношења одлука и размишљању на ширем плану. Исто тако, производ оваквог приступа образовању у комбинацији са занемаривањем деце од стране родитеља и друштва јесу размажене, лабилне и, у суштини, за живот неспособне особе.

Стога, потребно је вратити се идеји о развоју холистичког приступа образовању који је био у фокусу античког и средњовековног образовања. Он ће ученицима омогућити да развију широк спектар вештина и знања која ће имати употребну функцију и у будућности, али и моралне особине које су потребне човеку у свакој епохи. Ово подразумева развој критичког мишљења, способности за доношење одлука, емоционалне интелигенције, као и физичког и менталног здравља.

Такође, важно је подстицати ученике да буду радознали и истражују свет око себе, да развијају своју креативност и иновативност, као и да се баве друштвеним питањима и проблемима. Само на тај начин ће се створити нова генерација људи способних да допринесу друштву на различитим нивоима, а не само у једној области. У светлу све бржих промена у технологији и друштву, кључно је да образовање прати те трендове и да ученици стичу вештине које ће бити релевантне у будућности. То укључује дигиталну писменост, вештине комуникације, тимски рад, адаптабилност и флексибилност у раду.

Образовање за 21. век требало би да тежи стварању човека који је способан да размишља својом главом, који има храброст да ризикује и који се не боји изазова и неуспеха. То је човек који може да трпи и није размажен већ довољно јак, упоран, фокусиран на циљ да успе без обзира на препреке у околини или у себи.

Развој деце и младих не би смео да се своди само на стицање знања и вештина као што је данас случај, већ би требало да обухвата и развој њихових моралних вредности, емпатије и самодисциплине. У данашњем друштву где се вредности као што су брза сатисфакција и материјализам често стављају у први план, важно је да се деца уче вредностима као што су поштење, одговорност и солидарност. Такође, васпитање би требало да подстиче развој емпатије код деце, како би се оснажили да разумеју и поштују друге људе и културе.

Самодисциплина је такође кључна вештина коју би деца требало да развијају. То подразумева способност да се извршавају задаци и циљеви упркос ометањима и тешкоћама. Ово би требало да буде једна од основних вредности које би се развијале у школском окружењу, као и кроз активности попут спорта и уметности.

Родитељи, учитељи и друштво у целини требало би да раде заједно како би се осигурало да деца имају прилику за развијање свих ових вештина и вредности. То би требало да буде приоритет у циљу стварања самоуверених и способних људи који су спремни да се суоче са изазовима живота.

Иако је приступ специјализацији и ускостручној едукацији имао своје предности, такође је довео до појаве нежељених последица, попут размажености и неспособности за живот код неких ученика. Наиме, фокусирање само на специфично знање без развијања ширег образовања и животних вештина може довести до тога да ученици не стекну неопходне вештине за успешно функционисање у друштву и за решавање проблема изван своје области стручности. Такође, занемаривање родитељског и друштвеног утицаја на образовање ученика може довести до тога да се деца не развију у целовите и самосталне личности способне да преузму одговорност за своје поступке и одлуке.

Стога је важно да се образовање фокусира не само на специфична знања и вештине, већ и на развој личности, критичког мишљења, социјалних вештина и разумевања света око нас. Такође, родитељи и друштво требало би да играју активну улогу у образовању ученика, пружајући им подршку, васпитање и пример како би постали самостални, одговорни и успешни људи у животу. Родитељи су примарни васпитачи, а школа секундарни, а при том је значајна улога коју имају медији и друштвене мреже.

Успешан модел образовања за 21. век

Формирање успешног модела образовања и васпитања мора бити у складу са најновијим технолошким променама, али и са националним традицијама. Он мора укључити и дубоко читање светских и националних класика, али и вештачку интелигенцију. То јесте сложен задатак, али може бити постигнут уз неколико кључних корака.

Идентификујте кључне вештине и врлине које би ученици требало да стекну: Технолошке промене, укључујући вештачку интелигенцију, стварају потребу за новим вештинама и знањима које ученици морају савладати како би били успешни у свом будућем раду. Исто тако, традиционалне вредности које промовишу поштење, љубав према раду, поштовање старијих и упорност – и поред изазова базични су услови било каквог успеха. Идентификовање тих кључних вештина и врлина први је корак у формирању успешног модела образовања.

Користите технологију за побољшање учења: Технологија може бити моћан алат за побољшање процеса учења и васпитања. То укључује коришћење рачунарских програма, софтвера, онлајн ресурса, виртуелне стварности итд.

Обука наставника: Наставници морају бити оспособљени за коришћење технологије у учионици, али и да васпитају ученике за 21. век. То укључује обуку у коришћењу нових технолошких алата и прилагођавање наставног процеса новим технологијама и новим изазовима за које су потребне моралне и карактерне особине.

Фокусирање на карактер ученика, креативност и критичко мишљење: Вештачка интелигенција може обављати многе задатке брже и прецизније од људи, али људски морални квалитети, креативност и способности критичког мишљења – нешто су што не могу заменити. Стога би модел образовања требало да се фокусира на развијање ових вештина и врлина код ученика.

Укључите вештачку интелигенцију у наставни план: Вештачка интелигенција може се користити као средство за учење у учионици. Ово укључује коришћење АИ система за прилагођавање наставног процеса потребама сваког појединачног ученика, као и коришћење АИ алгоритама за анализу података о учењу и праћење напретка ученика.

Развијање етичких и моралних стандарда: нове технологије као што је вештачка интелигенција имају велики потенцијал, али такође стварају и етичка питања. Модел образовања и васпитања мора развити етичке и моралне стандарде који ће помоћи ученицима да разумеју и употребљавају вештачку интелигенцију на одговоран начин. Зато је поред вештачке интелигенције потребна и народна традиција која инсистира на етичким начелима у свакој прилици.

Спровођење истраживања и анализе којима би се креативно уклопило модерно или најмодерније технолошко са традиционалним и националним специфичностима подразумева коришћење најбољих светских искустава која се прилагођавају нашим условима, нашем менталитету и традиционалним моделима мишљења и размишљања. То је, да упростимо, вешта и нашим потребама прилагођена комбинација вештачке интелигенције и веронауке.

Интеграција технологије у наставу не значи само интеграцију хардвера, већ и алгоритамског размишљања. Вештачка интелигенција (АИ) и друге технолошке иновације, попут виртуелне и проширене стварности, могу бити корисни алати у учењу и подучавању. Модели образовања и васпитања требало би да укључе интеграцију ових технологија у наставни програм како би се унапредило учење и подстакла креативност.

Ово омогућава повратак индивидуализованог учења, које је било привилегија богатих имућних класа. АИ може пружити персонализовану подршку ученицима и студентима, прилагођавајући се њиховом нивоу знања и начину учења. Модели образовања требало би да се фокусирају на индивидуализовано учење како би се побољшала ефикасност и ефективност образовања.

Исто тако, индивидуални приступ који омогућавају нове технологије може подстаћи развој критичког мишљења. Вештачка интелигенција може обезбедити изузетно брзе и прецизне одговоре, али би ученици и студенти требало да развију способност критичког мишљења како би могли проценити тачност и поузданост информација. Модели образовања требало би да се фокусирају на развој критичког мишљења како би се створили самостални и критички оријентисани појединци који се понашају одговорно и морално.

Нове технолошке платформе у које спаде АИ омогућавају много више интердисциплинарности. Модели образовања требало би да се фокусирају на интердисциплинарни приступ, у коме се ученици и студенти подстичу да користе знање из различитих дисциплина како би решили проблеме и створили иновације. АИ се може применити на различитим пољима, попут медицине, инжењеринга, уметности и других, па би модели образовања требало да буду прилагођени како би се омогућио развој мултидисциплинарних способности.

Исто тако, нове технологије али и коришћење традиционалних модела које развијају базичне вештине (античко и средњовековно у нашем образовању) доводе до иновативних приступа учењу. Вештачка интелигенција може пружити нове начине учења, попут игара, симулација и интерактивних платформи. Модели образовања требало би да укључе иновативне приступе учењу како би се ученици и студенти мотивисали и ангажовали у процесу учења.

Психофизички спремни за нове изазове

Наш модел образовања комбинује неколико важних елемената и наглашава значај холистичког приступа учењу, који укључује не само академско знање, већ и физичко здравље, предузетништво, практичну примену знања и карактерне особине. Ево неколико предлога како бисте могли формулисати тај модел.

Физичко здравље и радна етика: Наш модел образовања ће наглашавати важност физичког здравља и радне етике. Деца ће свакодневно имати физичке активности и учествовати у физичком раду како би развијала своје тело и ум. Уз то, деца ће се учити значају редовног вежбања и правилне исхране, као и важности радне етике, одговорности и марљивости у свакодневном животу.

Предузетништво и математика у пракси: Наш модел образовања ће укључивати и предузетништво и математику у пракси. Деца ће се учити како да развију своје пословне идеје, планирају буџете, обрачунавају трошкове и профитабилност, као и да примењују математичке концепте у реалним пословним ситуацијама.

Критичко мишљење и карактерне особине: Наш модел образовања такође наглашава развој критичког мишљења и карактерних особина. Деца ће се учити како да анализирају информације, размишљају критички, доносе одлуке и решавају проблеме на ефикасан начин. Такође ће се учити како да развију карактерне особине као што су храброст, упорност, креативност и самодисциплина.

Интегративни приступ: Коначно, наш модел образовања фокусиран је на интегративном приступу, који ће укључивати интердисциплинарно учење и примену знања у реалним ситуацијама. Учење ће бити прилагођено индивидуалним потребама сваког ученика, а наставници ће бити оспособљени за коришћење различитих метода и технологија како би подржали процес учења и развоја сваког ученика. Личност је на првом месту, па би се онда овакав приступ могао назвати и персоналистичким.

Како ове приступе и принципе примењивати у пракси? Наш модел образовања има високе циљеве и може бити изузетно користан за развој деце. Ево неколико савета о томе како се у пракси може овај модел примењивати.

Физичке активности: Укључите свакодневне физичке активности у наставни план. Ово може укључивати спортске активности, плес, гимнастику, јутарње вежбе, итд. Шетња у природи једном недељно где би се упознавали са природним појавама, где би савлађивали умор и препреке изузетно је благотворна за развој ученика. Физичке активности важне су за здравље и развој деце, а такође могу побољшати когнитивне функције и расположење.

Редован физички рад: Деци би требало омогућити учешће у физичком раду у школи или у оквиру програма образовања. Ово може укључивати рад у кухињи, рад на одржавању чистоће у објекту (јапанско искуство), вртларство, радионице за обраду дрвета, рециклирање или сличне активности које подстичу практичне вештине.

Развој предузетничког духа: Укључити обуке за предузетништво у наставни план. Ученици би требало да се надахњују успешним, а моралним особама, а фокус је на томе да се уче како да развијају пословне идеје, како да осмишљавају пројекте и како да их реализују. Ово ће им помоћи да развију вештине које су им потребне да би постали успешни предузетници и иноватори у будућности.

Примена математике у пракси: Математика би требало да буде представљена као алат који се користи у свакодневном животу. Деца би требало да уче математику кроз практичне примере, као што су кување, мерење, планирање пројеката, итд. Ово ће им помоћи да разумеју важност математике и како се може применити у пракси.

Критичко мишљење: Ученици би требало да се уче како да критички размишљају, постављају питања и анализирају информације. То ће им помоћи да развију вештине потребне за доношење информисаних одлука и решавање проблема у различитим ситуацијама.

Развој карактера: Деца би требало да се уче о вредностима као што су храброст, упорност, поштење, емпатија и саосећање. Ово ће им помоћи да развију јак карактер и да буду бољи људи. Ту је од велике помоћи морални лик учитеља, али и веронаука. Морална страна живота не би требало да буде само на веронауци и грађанском васпитању, већ да буде присутна у свим предметима у школи.

Креативност: Укључити уметничке и креативне активности у наставни план са фокусом не на конзумацију културних садржаја, већ на активан и стваралачки приступ. Ово може укључивати више цртања, сликања, свирања и певања у школи и ваннаставним активностима које подстичу машту и креативност. Томе могу помоћи и разговори ученика са уметницима или онима који стварају нову вредност (пословни људи, иноватори и сл.). То се може реализовати преко друштвених медија или у директном физичком контакту.

Традиција у образовању за 21. век

Ми смо овим текстом желели да ставимо фокус на значај културе сарадње и солидарности у савременом образовању у Србији, као и на значај аутентичне школе која се фокусира на вредности хришћанске и народне традиције. Такође, истакли смо значај практичног и подвижничког приступа учењу и просветитељству, у поређењу са превазиђеним схоластичким и теоријским приступом.

Са овим ставом да је култура сарадње и солидарности од изузетног значаја у образовању, многи се слажу али је мало оних који износе своје мишљење у јавности ако немају подршку „ауторитета“. Учење марљивом и тимском раду и развој социјалних вештина једнако су важни као и академски успех, и могу бити кључни фактори за успех у будућем животу. Аутентична школа која се фокусира на вредности хришћанске и народне традиције може бити веома корисна за развој карактера и морала код деце.

Међутим, то не значи да би требало занемарити значај академског успеха и теоријског знања у савременом свету. Учење математике, науке и технологије такође су веома битни за успех у савременом друштву. Стога, мислимо да би требало да се приступ образовању темељи на комбинацији приступа који укључује и академску изврсност, као и развој социјалних и моралних вештина код деце и младих.

Учитељ је кључна фигура новог образовања

Наглашавамо важност улоге учитеља у овом моделу васпитно-образовног процеса. Учитељ је кључна фигура у формирању личности и потенцијала сваког ученика. У том смислу, учитељ би требало да буде препознат као особа са интегритетом и професионалац који има специфичне вештине и способности да пружи јединствен и персонализован приступ учењу и васпитању сваког ученика. Учитељ би требало да код ученика подстиче моралне вредности и да их учи поштењу, храбрости, истинољубивости, праведности, култури опхођења, њиховим правима и обавезама.

У контексту модерног образовања, сматрамо да би требало да се развије и имплементира приступ који омогућава учитељима пружање персонализоване подршке сваком ученику, прилагођене њиховим специфичним потребама и талентима. Такође би требало да се подстиче сарадња између учитеља и родитеља, како би се обезбедио оптималан развој ученика у школи и ван ње. Осим тога, сматрамо да би требало развити савремене приступе васпитању и образовању, који су усклађени са најновијим технолошким променама и вештачком интелигенцијом. Учење критичког мишљења, развијање карактера, упорности, храбрости и креативности требало би да буду централни елементи у модерном образовању.

Постоји систематско деградирање угледа учитеља у нашем друштву, што је забрињавајуће с обзиром на то да будућност друштва зависи од квалитета образовања деце. Услови рада у школама постају све тежи, очекивања су све већа, а плате нису стимулативне за оне који желе да обезбеде добар живот својој породици. Међутим, највећи проблем јесте недостатак статуса који би учитељи требало да имају у друштву.

Деградација образовања наставља се због политичког немара и погрешних реформи. Осим тога, инсистирање на правима ученика ослабило је ауторитет учитеља, а нови трендови довели су до помодне анархије у којој је ауторитет наставног кадра угрожен, а сам наставни процес неретко нарушен. Пандемија вируса корона и прелазак на наставу на даљину додатно су отежали положај учитеља, који се суочавају са страхом да неће испунити циљеве нефлексибилног наставног плана и програма, вођењем гломазне администрације и исподпросечним платама.

Потребно је да се учитељи врате на позицију коју заслужују, а један од начина за то јесте да им се пружи већа аутономија при одлучивању које наставне методе ће користити за подучавање својих ученика. Такође, потребно је системски охрабрити учитеље да користе иновативне праксе и да се константно усавршавају како би могли да пронађу одговарајуће начине за ангажовање ученика у складу са њиховим индивидуалним могућностима.

Важно је да држава пружи сталну подршку учитељима за стручно усавршавање, а родитељи би требало да се суздрже од мешања у посао учитеља и конфронтације у којој „штите“ своју децу. На тај начин ће се дестимулисати квалитет и иновативност образовног процеса.

Квалитет наставе и образовање ученика нераскидиво су условљени статусом учитеља, стога је хитно потребно побољшати њихов положај како би се школе вратиле на пут достојанственог и квалитетног образовања.

Куда идемо – путем којим се ређе иде

Нови образовни модел фокусира се на целовит развој личности деце како би постали снажни, независни и способни да се суоче са изазовима у животу. То подразумева развој физичке и психичке снаге, способности решавања проблема, самосталног мишљења, креативности, храбрости, способности суочавања са стресом, изазовима и неуспехом. Деца се уче како да уче, да се боре са собом и изазовима, те да буду упорни у постизању својих циљева. Учење како да ризикују и излазе из зоне комфора може бити кључно за развој самопоуздања и независности код деце. Све ове вештине битне су за успех у школи, али и у животу уопште.

То су заиста велики и важни циљеви за нови образовни модел. Као што смо већ навели, нови образовни модел требало би да обезбеди целовит развој личности деце, што укључује и физички и психички аспект. Деца би требало да буду у стању да се суочавају са изазовима, решавају проблеме, критички размишљају и буду креативни. Треба да науче да уче и да буду способни да се прилагођавају различитим ситуацијама и околностима.

Поред тога, важно је да деца науче да подносе стрес и изазове, да се боре за своје циљеве и буду упорни. Учење ризика и излазак из зоне комфора могу бити кључни за развој самопоуздања и успеха у животу. Све ове вештине и способности могу се развијати кроз различите активности у образовном окружењу, укључујући практичне вежбе, тимски рад, истраживачки рад и слично. Такође је важно да се пружи подршка деци када су суочени са изазовима и да се награде за своје напоре и успехе.

Развој таквог успешног става или мајндсета код ученика може бити изазован, али није немогућ. Кључно је подстицати децу да преузму одговорност за своје учење и да постављају циљеве које желе да постигну. Такође је важно нагласити да је успех понекад постизање малих победа које воде ка већим циљевима. Неки од начина за развијање овог става код ученика су:

Постављање јасних и изазовних циљева. – Деца би требало да науче како да поставе циљеве који су изазовни, али и достижни. Уз то, важно је да се подстакну да постигну ове циљеве корак по корак.

Подстицање упорности. – Деца би требало да науче да порази нису крај пута, већ лекција коју треба научити. Важно је подстицати их да не одустају лако, да увек покушају поново и да истрајно раде на својим циљевима.

Подстицање континуираног учења. – Деца би требало да схвате да учење не престаје након што напусте школу или факултет, већ да је то континуирани процес током целог живота. Важно је подстицати их да увек траже нове изазове и буду отворени за учење нових вештина.

Подстицање рефлексије. – Деца би требало да науче да размишљају о својим поступцима и одлукама и да анализирају шта су научили из сваког искуства, како би боље разумели своје поступке и доносили боље одлуке у будућности.

Моделовање понашања. – Као наставници, родитељи и ментори, требало би да будемо узор деци и да им покажемо како се понашају успешни људи. Покажимо им да су упорност, фокусираност на циљ и континуирано учење важни за успех, да су порази део процеса и како се не треба бојати неуспеха.

Комбинација ових приступа, уз постепено увођење и усавршавање, може помоћи деци да развију став успешних људи и да постигну своје циљеве у будућности.

Пут којим желимо да упутимо младе генерације јесте пут успеха, али успеха како то види наша култура и традиција. Наши успешни људи су људи попут Светог Саве, Немањића, светих људи, бораца за слободу, хајдучких вођа, Карађорђа, Његоша, Тесле и Пупина. Сви ти људи били су врло модерни у свом времену и морално традиционални. Постоји неколико начина на које се особине успешних људи могу укључити у образовни процес:

Укључити активности које подстичу практичне вештине: Образовни програми требало би да укључују више активности које подстичу практичне вештине, као што су сарадња, комуникација, критичко размишљање, решавање проблема и слично. Ове активности могу помоћи деци да развију вештине које су важне за успех у стварном свету.

Користити примере успешних људи: Учење о успешним људима и њиховим достигнућима може бити инспиративно и подстицајно за децу. Наставници могу користити примере успешних људи како би деци показали како су они развили особине попут упорности, храбрости и фокуса на циљ.

Подстицање самосталног размишљања: Деца би требало да буду подстицана да размишљају самостално, да постављају питања и да буду критички настројена према информацијама које примају. Ово подстиче развијање креативности и способности доношења информисаних одлука.

Користити технологију: Технологија може бити корисна у подстицању креативности и решавању проблема. Наставници би требало да укључе технологију у образовни процес како би деци пружили прилику да се упознају са новим технологијама и развију вештине које су им потребне у дигиталном свету.

Радити на развоју емоционалне интелигенције: Емоционална интелигенција је важна за успех у животу, како личном тако и професионалном. Образовни програми требало би да укључе и активности које подстичу развој емоционалне интелигенције, као што су вежбе за развијање самопоуздања, рад на самоконтроли и рад на развијању емпатије према другима. Све ове стратегије могу помоћи у укључивању особина успешних људи у образовни процес и у припреми деце за успешан живот у будућности.

Постоје многи начини на које се особине успешних људи могу убацити у образовни процес. То могу бити и реалне студије случаја: Укључивање реалних студија случаја у наставни план и програм може помоћи у подстицању критичког размишљања и развоју практичних вештина које су неопходне за успех у реалном свету. Ово такође помаже у развијању способности доношења одлука, преговарања и фокусирања на циљеве.

Исто тако, битно је менторство. Повезивање ученика са менторима који су успешни у свом послу може бити корисно за развој практичних вештина и особина које су потребне за успех. Менторство помаже ученицима да развију самопоуздање, побољшају своје комуникационе вештине и науче да се носе са изазовима.

Дискусије: Укључивање дискусија у учионицу може помоћи ученицима да развију способност слушања и разумевања других. Такође им омогућава да изразе своје мишљење, развију способност преговарања и аргументовања својих ставова.

Пројекти: Учење кроз пројекте омогућава ученицима да стекну практичне вештине у реалном свету и да науче како да решавају проблеме. Пројекти такође помажу у развијању креативности, упорности и способности ризика.

Укључивање технологије: Коришћење технологије у учионици може помоћи ученицима да развију способност истраживања, критичког размишљања и решавања проблема. Такође им омогућава да стекну практичне вештине које су неопходне за успех у дигиталном свету.

Моделирање: Учење кроз моделирање може помоћи ученицима да развију практичне вештине, као што су презентација, преговарање и доношење одлука. То такође помаже ученицима да стекну самопоуздање и развију способност да се суочавају са изазовима.

Да би се деци развило критичко мишљење, важно је да им се пружи прилика да размишљају и постављају питања, уместо да само прихватају информације без размишљања. Ово може бити постигнуто кроз активности које подстичу креативност и решавање проблема, дискусије о контроверзним питањима, писање есеја и састава и учествовање у дебатама.

Важно је подстицати децу да постављају питања и траже различите изворе информација како би проверили тачност и истинитост информација које добијају. Такође, ученицима треба пружити прилику да анализирају информације, праве закључке и изражавају своје мишљење о томе. Најважније је да се деци омогући да разумеју како се информације могу применити у реалном свету и како могу бити корисне за њихов развој и будуће изазове. То значи да је важно фокусирати се на практичну примену информација и вештина, уместо само на меморисање информација.

Класици у 21. веку

Читањем класика светске и националне књижевности деца могу развити своју социјалну интелигенцију и постати мудрија, зрелија и емпатичнија. Међутим, само читање није довољно. Важно је да се деци помогне да активно учествују у процесу читања и да развију критичко мишљење о тексту. Ево неких идеја како да се то постигне:

Постављајте питања о ликовима, њиховим мотивима и одлукама, као и о темама књиге. Разговарајте о својим размишљањима и интерпретацијама, али и о ономе што су деца закључила. На тај начин подстичете децу да размишљају о различитим перспективама и да буду критичнија према информацијама које добијају.

Користите технике активног читања, као што су подвлачење важних делова, писање белешки, прављење мапа ликова и друго. Ово ће помоћи деци да боље разумеју текст и да се усредсреде на важне информације.

Подстичите децу да преузму иницијативу у вођењу дискусија о књизи, можда чак и да организују сопствене књижевне клубове. На овај начин деца ће развити вештине комуникације и учења у групи.

Потрудите се да увек пронађете времена за разговор с децом о прочитаном тексту. Питајте их шта су научили, шта су највише волели у књизи и како је то повезано са стварним животом. На тај начин деца ће научити да размишљају о књижевности у ширем контексту и да повезују своја животна искуства са оним што су прочитали.

Све ове идеје могу помоћи деци да постану зрелија, социјално интелигентнија и мудрија, али је такође важно да се пружи подршка и да се похвали њихов напредак како би се охрабрило њихово даље учење и развој.

Постоји неколико начина на које се ова сазнања могу презентовати ученицима како би се помогло у њиховом будућем успеху у животу.

Прво, можете им дати примере успешних људи који су постигли успех у својим каријерама захваљујући образовању и практичним вештинама. Можете их подстаћи да истраже ко су ти људи и како су постигли успех у својим областима.

Друго, можете подстицати ученике да се активно укључе у политику и друштвену активност. Можете организовати посете локалним организацијама које се баве хуманитарним радом или екологијом како би ученици стекли знања и вештине о друштвеној ангажованости.

Коначно, можете их подстаћи да размишљају о важности избора партнера за брак. То може укључивати дискусије о значају заједничких вредности, циљева и животних приоритета. Такође, можете их упознати са примерима успешних парова који су заједнички постигли успех у животу.

Постоји неколико начина на које се деца могу надахнути успешним људима, херојима и великанима културе.

Истраживање биографија: Ученици могу истраживати биографије успешних људи и великана културе у различитим областима попут науке, уметности, музике, спорта, књижевности, филма итд. Ово им може помоћи да боље разумеју животне путеве и изазове са којима су се суочавали ови људи и да стекну увид у то како су постигли успех.

Гостујући предавачи: Позивање успешних људи, хероја и великана културе да одрже говор или предавање у школи може бити веома инспиративно за ученике. Ово им омогућава да директно чују приче и искуства људи који су успели у свом животу, што може бити веома мотивишуће.

Филмске пројекције и дебате: Пројекције филмова о животу успешних људи и након тога одржавање дебате о томе шта су ученици научили може бити веома корисно. Ученици могу добити увид у то како су се ови људи борили са изазовима и препрекама и како су постигли успех.

Културне посете: Организовање културних посета у музеје, позоришта, галерије и друге културне институције може бити одличан начин да се ученици упознају са радом успешних људи и великана културе. Ово им омогућава да виде како су ови људи размишљали и стварали и да боље разумеју њихове доприносе.

Креативне радионице: Организовање креативних радионица у којима се ученици подстичу да стварају и изражавају своје идеје може бити инспиративно. Ово им омогућава да развијају креативне вештине које су важне за успех у различитим областима, као и да боље разумеју како су великани културе користили креативност у свом раду.

Нова школа за нове изазове

Ево неких конкретних предлога за имплементацију идеја за нову школу о којој смо писали:

Деца би требало да се уче животним вештинама кроз реалне ситуације, а не само теоријске концепте. Могу се организовати радионице на којима деца могу научити о тржишту, производњи, финансијама, продаји и маркетингу, што је корисно за предузетничке способности и умеће решавања проблема. Оцене би требало да буду мање битне, а учење веће. Рад на пројектима и стварање нечега новог требало би да буде најбитније, а не оцене које могу да сметају развоју детета. Индивидуални приступ могао би се постићи кроз мали групни рад и индивидуалну помоћ ученицима којој је потребнија. На тај начин би свако дете могло да добије што више помоћи у односу на своје потребе. Физичка активност требало би да буде на располагању свим ученицима, укључујући и различите спортске активности, плејграунд и гимнастичку салу. Деца која су активнија настављају да буду здравија и срећнија. Радионице и практичан рад могли би се уклопити у програм на различите начине, на пример кроз израду пројеката, изградњу нечег новог или кроз практичан рад у различитим професијама и пословима. Нормална исхрана требало би да буде доступна свим ученицима, уз позитиван фокус на здраве навике и храну.

• Тренирање за живот: Деца би требало да уче како да се носе са различитим изазовима који живот може да им постави. Ово може да укључује учење емоционалне регулације, решавање проблема, критичко мишљење и управљање временом.
• Немалтретирање са оценама: Школа би требало да посвећује пажњу не само оценама, већ и развоју ученикових талената и интересовања. Оцене би требало да буду само један од начина да се деца прате и подржавају у свом развоју.
• Индивидуални приступ: Свако дете је различито и има различите потребе и начине учења. Школа би требало да има довољно наставника и ресурса да би се сваком детету могао пружити индивидуални приступ.
• Предузетништво, рад и стваралаштво: Ове вештине могу да се уче кроз различите активности, као што су учешће у школским пројектима, ваншколским активностима и програмима стипендија. Могу да се уче и кроз предмете као што су економија, бизнис, грађанско васпитање и уметност.
• Физичка активност: Деца би требало да имају довољно времена и могућности да се баве физичким активностима. Ово може укључивати учешће у спортским тимовима, часовима физичког васпитања и другим активностима као што су планинарење и шетње.

Модерне вештине у образовању

Постоји неколико начина да се ученици науче модерним вештинама промоције, преговарања, писања занимљивих текстова, копирајтинга и продајних техника:

1. Интерактивни предмети: Потребно је увести предмете као што су пословна комуникација, маркетинг, креативно писање и слично, који ће ученицима помоћи да развију вештине које су им потребне за промоцију, преговарање, писање текстова, копирајтинг и продају. Ови предмети требало би да буду прилагођени узрасту и интересима ученика.
2. Радионице: Организовање радионица одличан је начин да се ученици подстакну на развијање вештина које су им потребне за промоцију, преговарање, писање текстова, копирајтинг и продају. Радионице могу бити интерактивне и укључивати дискусију, симулацију ситуација, игре улога, практичне задатке и сл.
3. Пројекти: Пројекти су одличан начин да се ученици науче како да примене модерне вештине промоције, преговарања, писања текстова, копирајтинга и продајних техника у реалном свету. Пројекти би требало да буду креативни и изазовни, како би ученици стварно уживали у њима и како би се осећали испуњеним кад их заврше.
4. Менторство: Менторство је супериоран начин да ученици развију своје вештине. Ментори могу бити стручњаци из различитих области, који ће ученицима пружити савете и помоћ у развоју вештина које су им потребне за промоцију, преговарање, писање текстова, копирајтинг и продају.
5. Онлајн курсеви: Постоји много онлајн курсева који су доступни ученицима, који ће им помоћи да развију модерне вештине промоције, преговарања, писања текстова, копирајтинга и продајних техника. Ови курсеви могу бити бесплатни или плаћени, а требало би да буду прилагођени узрасту и нивоу знања ученика.
6. Праксе: Ученици могу стећи практично искуство кроз праксе. Праксе би требало да буду организоване тако да ученици стекну искуство у промоцији, преговарању, писању текстова, копирајтингу и продајним техникама, а уједно да раде са стручњацима из различитих области.

Постоји неколико трендова у образовању који су у складу са идејама које смо изнели у претходном тексту. Неки од њих су:

• Персонализовано образовање – фокус на индивидуалне потребе и способности сваког ученика.
• Активно учење – уместо традиционалног приступа где ученици само пасивно примају информације, фокус је на активном учењу кроз истраживање, експериментисање и сарадњу.
• Интеграција технологије у наставу – коришћење разних технолошких алата и платформи за олакшавање учења и мотивацију ученика.
• Развијање вештина као приоритета – фокус на развијање вештина које ће ученицима бити потребне у стварном животу, као што су критичко мишљење, комуникација, сарадња, лидерство и предузетништво.
• Инклузивно образовање – фокус на стварање окружења које ће бити прилагођено свим ученицима, без обзира на њихове различитости и изазове које имају.
• Одрживо образовање – фокус на подучавање ученика о одрживом развоју, животној средини и друштвеној одговорности.
• Флексибилни распореди – омогућавање ученицима да имају више флексибилности у распореду и избору предмета које желе да уче, као и да могу учити ван учионице и преко интернета.

У будућности ће бити важне бројне вештине које би ученици требало да развију, а неке од њих су:

• Дигитална писменост: Све више послова и свакодневних активности обавља се путем интернета, тако да ће дигитална писменост бити кључна вештина за успех у будућности.
• Критичко размишљање: У свету који је све комплекснији и који се брзо мења, критичко размишљање ће бити кључно за разумевање информација и доношење информисаних одлука.
• Вештине комуникације: У свету у коме се стално повезујемо путем интернета и друштвених медија, вештине комуникације биће кључне за изградњу успешних односа и постизање циљева.
• Међуљудске вештине: У будућности ће бити важно имати способност сарадње са другима, разумевања различитих култура и способност решавања конфликата на конструктиван начин.
• Вештине лидерства: У свету који се брзо мења, лидери ће бити кључни за вођење организација, за иновације и постизање успеха.
• Предузетничке вештине: Све већи број људи одлучује се за покретање сопственог посла, тако да ће предузетничке вештине бити кључне за успех у будућности.
• Вештине анализе података: У свету који се све више ослања на технологију, вештине анализе података биће неопходне за разумевање и интерпретацију информација.
• Вештине управљања временом: У свету у ком је време драгоцено, вештине управљања временом биће кључне за постизање циљева и успеха.

У овом тексту разматрали смо како би образовање требало да се мења да би се боље прилагодило савременом свету. Истакли смо да су традиционални приступи учењу превазиђени и да је потребна реформа образовног система како би се фокусирао на развој вештина које ће бити релевантне у будућности, као што су креативност, критичко мишљење, дигитална писменост, предузетништво и сарадничко учење.

Такође смо размотрили идеју да образовање не би требало да се фокусира само на стицање знања за одређена занимања, већ би требало да обухвата развој личности, етичког размишљања и друштвене одговорности. Говорили смо смо и о значају едукације родитеља и целокупног друштва у овом процесу.

Узимајући у обзир све ово, можемо закључити да је неопходна трансформација образовања која ће омогућити ученицима да развију универзалне базичне вештине, а не само специфична знања за одређене послове. Ученици би требало да буду мотивисани да уче и да развијају своје таленте, уз подршку едукованих наставника и родитеља. Развој целокупне личности са нагласком на васпитању моралних и карактерних личности јесте приоритет за цело друштво. Овај приступ требало би да створи генерацију људи који су спремни да се носе са изазовима и прилагођавају променама у свету.