Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института за политичке студије
У марту 2025. године Рафаел Глуксман, лидер левичарске странке у Француској и француски посланик у Европском парламенту изазвао је дебату када је позивао Сједињене Америчке Државе да Француској врате Кип слободе. Његова критика САД под Трамповом администрацијом, која је присутна и код других француских и европских лидера политичких партија и држава због увођења такси и захтева за веће издвајање за НАТО, као и питања Украјине и европске безбедности, поменом Кипа слободе одјекнула је у светској јавности. Аргумент који је користио приликом истицања овог захтева, који пре свега морамо посматрати у реторичком и симболичком смислу, био је да су се САД удаљиле од вредности слободе коју симболише поменута статуа. Он је посебно нагласио да су Американци „изабрали да стану на страну тиранина” и да би статуа била боља у Француској, која је и поклонила ову статуу САД. Иако је Бела кућа оштро одговорила Глуксману, називајући га „малим непознатим француским политичарем”, иако је он у групи партија које су освојиле највише гласова на прошлогодишњим изборима у Француској, интересантно је подсетити на историју Кипа слободе и његовог значења, како би се разумео овај мањи, али интересантан тензични догађај на релацији Париз/Брисел – Вашингтон. При свему, потребно је имати у виду и да ова варница не долази на линији званичне политике, тј. Глуксманов став није званични став Француске, која је 1886. године поклонила Кип слободе САД и који се сматра не само ореолом слободе и људских права, већ и симболом добрих односа између САД и Француске. Стога, Бела кућа није занемарила могућност да помене улогу САД у ослобађању Француске у Другом светском рату.
Кип слободе, који се налази на острву Либерти у Њујорку, један је од најзначајнијих споменика у САД, а као поклон од Француске дошао је 1886. године поводом стогодишњице америчке независности и стога симболизује и „пријатељство између два народа”. Аутор Кипа слободе је вајар Фредерик Огист Бартолди, а чувени инжењер Густав Ајфел, креатор симбола Француске – Ајфелове куле, дизајнирао је унутрашњу металну структуру која подржава статуу. Бартолди је инспирацију за своје дело пронашао у идејама просветитељских филозофа, при чему је истицао вредности слободе и демократије. Намеравао је да статуа представља слободу која просветљује свет, са фигуром жене огрнуте одором, која подиже бакљу ка небу. Није ли бакља која представља светлост слободе и води свет ка бољој будућности управо оно што је на крају прве четвртине века потребно свету чија се безбедносна архитектура мења и коју карактерише неколико потенцијално веома запаљивих сукоба и неразумевања? Књига коју фигура жене држи у другој руци садржи датум проглашења независности Сједињених Држава: 4. јул 1776. године, што је у складу са обележавањем стогодишњице америчке независности.
Процес стварања и финансирање показују да креација Кипа слободе није била успутни подухват за Француску. Пројекат статуе је покренут 1875. године, али је њена изградња била дуга и тешка због проблема са финансирањем. Француска је покрила трошкове производње статуе, док је Џозеф Пулицер, амерички издавач, покренуо кампању прикупљања средстава за финансирање базе статуе. Био је ово захтеван пројекат имајући у виду и транспорт и монтажу. Након што је статуа изграђена у Паризу, што је завршено 1884. године, а пре него што је 1885. године допремљена у Њујорк, морала је бити растављена на делове. На острву Либерти постављено је постоље, чији је аутор архитекта Ричард Морис Хунт, а свечана инаугурација била је 28. октобра 1886. године у присуству француског амбасадора Жана Жила Жисерана, америчких великодостојника и Гровера Кливленда, председника САД.
Од овог доба она је важна компонента америчко-француских односа. Истицање слободе и демократије као универзалних вредности и признања места и улоге америчке револуције и САД у историји демократског развоја од стране Француске у овом контексту. Поред тога што представља слободу која просветљује свет са снажним импулсима ка демократским вредностима Статуа Слободе има много значења, међу којима су нека управо актуелна у америчкој спољној и унутрашњој политици, на шта је и француски посланик алудирао. Статуа Слободе представља и добродошлицу имигрантима јер се налази на улазу у њујоршку луку. Милиони имиграната у претходним вековима су дошавши бродовима стигли у САД прво на острво Елис у потрази за послом и бољим животом. Стога је она представљала амерички идеал наде и америчког сна свима који су угњетавани и беже од сиромаштва или гоњења као политички неистомишљеници различитих ауторитарних режима.
Током година, Кип слободе је прошао кроз неколико реновирања, чиме се увиђа дух времена и значај који је Кип слободе за САД имао у различитим периодима. Осветљење је постављено 1930. године, што је омогућило да се „слобода види и ноћу”, а потом су поводом стогодишњице постојања статуе (1984 –1986) обављени велики радови на реновирању. Кип слободе, висок 46 метара проглашен је спомеником од националног значаја за САД и интегрисан је у Национални парк под истим називом Кип слободе. Од 1984. године је и на листи светске баштине УНЕСКО-а, што говори о његовом историјском и културном значају. У симболичком и колективном сећању генерација грађана САД и Француске представља чврсту везу између две земље коју гради идеја о слободи. Стога постоји и неколико реплика Кипа слободе ван САД. Једна од реплика је у Паризу на малом острву на Сени у близини Моста Гренел. Ова реплика је 11,5 метара висине и постављена је 1889. године у склопу обележавања стогодишњице Француске револуције. У Француској је и реплика од 2,5 метара у Белфору, управо као симбол америчко-француских односа, као и у Колмару у близини куће чувеног Бартолдија. У Азији, постоји реплика у Токију на вештачком острву у Токијском заливу и постављена је 1998. године у част француско-јапанског пријатељства. Поред Кипа слободе у Њујорку, у САД је и једна реплика висока око 10 метара у Лас Вегасу, као и у Филаделфији, постављена 1982. године у оквиру стогодишњице досељавања у Америку. На тлу Јужне Америке, у Буенос Ајресу је 1920. године као симбол слободе и веза Аргентине и САД постављена још једна реплика. Мала реплика Кипа слободе је нашла своје место и у Нигерији. Реплике Кипа слободе широм света сведоче о трајном утицају овог симболичног споменика на слободу и независност.
Културни и историјски контекст Кипа слободе, стога објашњава, борбу наратива која се води на релацији Глуксман и Бела Кућа. Оштре и дефанзивне реакције из Беле куће нагласиле су значај историјских веза САД и Француске, али и америчке помоћи Француској током Другог светског рата – захваљујући Сједињеним Америчким Државама Французи данас не говоре немачки. Ипак, иако је ово само једна мала искра у политичкој арени или изоловани инцидент, може бити схваћена и као рачвање пута између савезника и у вредносном погледу, поред бројних другачијих погледа који се појављују од почетка године. Упоредо, Оскаром награђени филм Бруталиста показује да је у важној сцени доласка у САД након Другог светског рата Кип слободе окренут наопако. Оно што је посебно позитивна чињеница у свим овим „сликама” Кипа слободе јесте да је овим изнова примећен његов историјски значај, а видећемо да ли уједно и вредности које Кип слободе симболизује.
Остави коментар