Култура и слободно време младих

Култура и слободно време младих

Аутор: др Дуња Демировић

Слободно време је друштвени феномен који прожима свакодневни живот и као такав је предмет интересовања и теоретичара и практичара. Према аутору Думазедијеу (Dumazedier, 1962, 29), слободно време је: „скуп активности којима се појединац по својој вољи може потпуно предати, било да се одмара или забавља, било да повећава ниво своје обавештености или своје образовање, било да се добровољно друштвено ангажује или да остварује своју слободну стваралачку способност пошто се ослободи својих професионалних, породичних и друштвених обавеза”. У току слободног времена радна улога је искључена, а појединац није носилац одређене улоге, већ се осећа као личност (“истинско ја”) (Martinić, 1977).

Слободно време за различите категорије људи има различито значење и садржај: од цењеног (за нпр. запослене или студенте) када га нема довољно услед велике количине обавеза, до нежељеног (за нпр. незапослене) када чини заправо целокупни оквир свакодневице; од структурисаног и фокусираног на уживања и/или лична усавршавања до неструктурисаног и обележеног досадом.

Слободно време се посматра као „школа живота“ (Rojek, 2010) која треба помоћи појединцу и групама у оптималној друштвеној интеграцији и партиципацији. Однос младих према слободном времену може се посматрати на два начина. Први је веза између слободног времена и других активности (као што је школовање) које су обавезне. Конкретно, велики број младих људи наглашава стрес и притисак који доживљавају у школи и како цене њихово слободно време у смислу могућности за опуштање и одмор. Други је слободно време у контексту развоја односа између вршњака, односно пријатељства. У оквиру тога, слободно време је вредновано као прилика да проводе време са пријатељима и да се информишу о томе шта се дешава у њиховим животима (Byrne et al., 2006). Поред значаја које доколица има за обнављање радне снаге, код младих ово време представља и значајан оквир за изградњу идентитета (Ilišin, Radin, 2007, 180).

Основне димензије слободног времена се могу поделили на:

1. друштвене односе (посећивање пријатеља – у јавним и приватним просторима, изласци),
2. употребу медија (читање новина, гледање телевизије, коришћење интернета),
3. културне активности (писање, сликање, читање, посећивање институција културе, слушање музике, бављење спортом), и
4. пасивни одмор (одмарање/досађивање и играње игрица на рачунару).

Према бројним ауторима (Rosić, 2005; Stanojević, 2012; Vidulin-Orbanić, 2008; Leburić, Relja, 1999) активности којима се млади баве у слободно време могу се поделити у четири основне групе:

1. прва група обухвата активности које служе одмарању, без посебног и напорнијег физичког или психичког ангажмана у дому, на јавном месту или у природи (пасиван одмор – обнављање продуктивне и репродуктивне снаге),
2. друга група обухвата активности које чине различити облици рекреације (активан одмор, здрава разонода или забава – шетња, излети, спортске активности),
3. трећа група обухвата активности које изражавају потребу за забавом (изласци, дружење са вршњацима, гледање телевизијског програма, читање новина…), и
4. четврта група обухвата активности намењене развоју личности уз помоћ различитих културних активности (писање, сликање, читање, посећивање институција културе, похађање курсева…).

Слободно време има важне функције у животу младих, у домену развоја идентитета, успостављања социјално-емоционалних веза, транзиције ка одраслом добу, усвајања различитих компетенција.

Функције које се вежу уз слободно време су одмор, разонода и лични развој. Ако слободно време повезујемо уз простор слободе сваког појединца, онда је важно младу особу оспособити за одговорност личног развитка.

Емпиријски резултати указују на то да се као темељне одреднице слободног времена младих профилирају следећа обележја (Rosić, 2005):

– као најдраже место на којем млади проводе своје слободно време појављују се кафићи;

– најдража особа с којом млади проводе своје слободно време свакако је пријатељ, те младић или девојка;

– као дужина времена која се посвећује дружењу с другима, најприсутнија је одредница “свакодневно“.

Данас, под утицајем бројних промена у друштву (нарочито технолошких), млади су све мање организатори забаве и слободног времена, а све више конзументи садржаја. Преоптерећеност школским програмима и захтевима околине с једне стране и све већа понуда могућности «бега од реалности» с друге, доводе до непримерених начина задовољавања слободног времена (Mlinarević, Gajger, 2008). Школа и факултет се обично третирају од стране младих као целовит друштвени подсистем, односно институционализовани образовно-васпитни систем у друштву, који је социјално “наметнута” обавеза (похађање наставе и учење), насупрот изложености медијима и активностима у слободном времену. Млади своје слободно време најчешће испуњавају садржајима који су пасивни: гледањем ТВ програма, слушањем музике, излажењем. Културне и стваралачке активности, као и учење страних језика, слабо су заступљени, мада се њихова учесталост повећава са узрастом. Млади постају пасивни, неприпремљени за активно провођење слободног времена. Уместо исказивања њихове креативности и активног учествовања, рекламна потрошачка индустрија такмичи се у садржајима где су млади пасивни учесници и често само посматрачи.

Пораст броја научних открића и техничких иновација, нагли развој технологије, усавршавање и повећање производње, потрошње и профита, делотворност, рационализација и информатизација у зависности су од степена друштвеног развитка. Изложеност деце и младих све бројнијим утицајима потрошачког друштва, захтеви и очекивања која пред њих постављају родитељи, школа, друштво, изостанак одговарајуће комуникације и топлине људских односа, непримереност наставних поступака који у први план стављају квантитет (количину чињеница и података) уместо квалитета (трајност и употребљивост знања стеченог кроз учење, личну активност и доживљај личне вредности), доводе до коришћења слободног времена као простора за „бег од реалности“, притисака и фрустрација. У таквим околностима простор слободног времена постаје отворен за бројне облике непожељних и друштвено неприхватљивих утицаја и понашања. Преоптерећеност школским програмима и захтевима околине доводе до непримерених начина задовољавања слободног времена које би требало бити предвиђено за рад на личном расту и развоју, активној релаксацији и креирању властитог и позитивног животног стила.

Слободно време младих је од великог значаја за друштвену заједницу. Слободно, али добро осмишљено време чине живот смисленим, организованим и креативним и смањује могућност за настајање непожељних облика понашања.

Од слободног времена младих се очекује да оно буде полигон за пожељне и дуготрајне социјализацијске учинке јер се учење збива на неформалан начин и у складу с интересима младих. Међутим, резултати истраживања показују да је то време углавном испуњено активностима чија је примарна функција забава и разонода те потврђују да се и унутар младе генерације појављују разлике засноване на различитом социо-класном пореклу, социјалним компетенцијама и културним обрасцима (Northcote, 2006; Misra, McKean, 2000).

Већина теоретичара слободног времена, било да говоре о његовим функцијама или о његовим принципима, ставља у први план личне склоности човека, почев од одмора, рекреације и развијања физичких способности до потпуног интелектуалног и општекултурног развитка. Слободно време, по мишљењу многих теоретичара, кроз разоноду и најразличитије видове опуштања и релаксације поправља психофизичке “штете” које су произвели нехумани услови рада. Живот и рад младих у слободном времену од изузетног су значаја за нашу цивилизацију. Аутономно и врло активно учествовање кроз игру, хоби или стваралаштво подразумевају конкретне и планиране активности које могу довести до темељних промена у животу. Слободно, али осмишљено време чине живот смисленим и разноврсним, организованим и креативним. Млади тако развијају своју индивидуалност примереним програмима, аматерски упознају научно – техничке – уметничке – спортске садржаје и активности.

У савременом поимању слободног времена могу се уочити четири потребе младих: потреба за забавом, за одмором, за рекреацијом и за културним аспектом провођења слободног времена.

Потреба за забавом: Целокупан развој друштва, посебно технике, технологије и комуникације повећава просторе и количину слободног времена, посебно деци и младима. Према научним истраживањима, највише слободног времена млади проводе у друштву вршњака, тражећи садржаје и начине живота другачије од породичног и школског. У слободном времену они најчешће бирају активности друштвеног карактера, као што су изласци и дружење с пријатељима, док далеко мање занимања показују за културним и образовним активностима. Забава служи да би испунили време које остаје на располагању након уобичајених радних и школских обавеза. Забавни садржаји и активности траже мален или никакав ангажман. Уз активан карактер излазака, честе су и пасивне активности попут гледања (неадекватног) телевизијског програма, читање „жуте штампе“, слушања неадекватне музике.

Потреба за одмором: појединац одмором обнавља своје продуктивне и репродуктивне снаге. Опушта се од напетости свакодневног темпа живота. Одмор можемо схватити као пасиван чин, али и као регенерацију и обнављање снаге и енергије. Уз мирно опуштање, сан или дремање, одмарати се може и уз телевизију, током одмора листа се часопис, чита се књига (што је појединцима вид забаве), без интензивног интелектуалног напора.

Потреба за рекреацијом: младе особе које своје слободно време испуњавају активним бављењем различитим садржајима, на примерен начин утичу на свој развој. У пракси, већ вековима егзистирају различити облици окупљања деце и младих. У школском раздобљу то су ваншколске и ваннаставне активности. Најчешће су то: спортске активности, културно-уметничке, техничке и сродне, а одвијају се у склопу школе, организација, покрета и савеза, који су отворени свима који се желе укључити и омогућавају бављење конкретним програмом. Младе у првом реду занимају активности усмерене према личном уживању, дружењу, забави и релаксацији; често им је рекреативан приступ синоним за недоследност и површност, јер конкретан ангажман, интелектуални, емоционални, телесни, социјални, након првобитног одушевљења и заноса, постаје напор. Неки тада одустају од активности јер немају ни воље ни жеље да истрају у томе, односно не виде никакав циљ (Vidulin-Orbanić, 2008).

Културни аспект провођења слободног времена: култура младих и њихово понашање у слободно време постају подручја из којих се може сазнати шта они заиста мисле јер се тиче свега што млади осећају, вреднују, чему се надају, а што се може приметити у њиховом животу, језику, музици, моди или идолима. Уколико говоримо о културном аспекту слободног времена, говоримо о времену погодном за размишљање и за стварање критичког става према појавама и свету. С тим аспектом ми повезујемо образовни систем, који треба научити не само како учити, већ како квалитетно испунити слободно време. Уз културне садржаје треба развити склоност према култури, упознати је и истражити. Култура у слободном времену носи највеће могућности радикализације индивидуе и колективне свести. Организоване културно–уметничке активности осигуравају културни просперитет, подстичу развој способности, умећа, вештина, негују стваралаштво, али и навикавају младе на културу провођења слободног времена.

Литература:

1. Byrne et a (2006). Free-Time and Leisure Needs of Young People Living in Disadvantaged Communities. Combat Poverty Agency, Dublin.
2. Dumazedier, J. (1962). Vers une civilisation du loisir, Editions de Seuil, Paris.
3. Ilišin, V., Radin, F. (ur.) (2007): Mladi: problem ili resurs, Zagreb: Institut za društvena istraživanja.
4. Leburić, A., Relja, I. (1999). Kultura i zabava mladih u slobodnom vremenu. Zagreb: Napredak, 140(2): 175-184.
5. Martinić, T. (1977). Slobodno vrijeme i suvremeno društvo, Informator, Zagreb.
6. Misra, R., McKean, M. (2000). College students’ academic stress and its relation to their anxiety, time management, and leisure satisfaction. American Journal of Health Studies, 16(1), 41-51.
7. Mlinarević, V., Gajger, V. (2010). Slobodno vrijeme mladih – prostor kreativnog djelovanja, Međunarodna kolonija mladih Ernestinovo, Zbornik radova znanstvenog skupa s međunarodnim sudjelovanjem / Martinčić, Julijo ; Hackenberger, Dubravka (ur.). – Osijek : HAZU, Zavod za znanstveni i umjetnički rad, 43-58 (ISBN: 978-953-154-921-9).
8. Northcote, J. (2006). Nightclubbing and the Search for Identity: Making the Transition from Childhood to Adulthood in an Urban Milieu. Journal of Youth Studies, 9:1-16.
9. Rojek, C. (2010). The Labour of Leisure. The Culture of Free Time. London: Sage.
10. Rosić, V. (2005). Slobodno vrijeme – slobodne aktivnosti. Rijeka: Biblioteka Educo.
11. Stanojević, D. (2012). Mladi – naša sadašnjost. Istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji. Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
12. Vidulin – Orbanić S. (2008). Fenomen slobodnog vremena u postmodernom društvu. Metodički obzori 3:19-33.