МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

24/09/2018

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

 

Аутор: Јованка Симић, новинар

       НЕДАВНА вест да ће највише признање из области науке у Војводини убудуће носити име Милутина Миланковића (Даљ, 1879 – Београд, 1958) наишла је на одобравање јавности, али и на подсећање да је овај изузетни научник, математичар, геофизичар и наш први доктор техничких наука (докторирао у 25. години, 12. децембра 1904. у Бечу), један од оних великих Срба који су лакше „освојили“ свет него Србију.

     Уз Николу Теслу и Михајла Пупина, Миланковић је највеће име српске науке. Објавио је више од 150 радова и књига, укључујући и оне који имају за циљ популаризацију науке: „Кроз васиону и векове“ (о развоју астрономије), „Кроз царство наука“ (од Питагоре до Дарвина), „Слике из живота великих научника“, „Историја астрономске науке од њених првих почетака до 1727. године“. Многа од ових дела преведена су на десетине светских језика.

      Реч је о научнику светског угледа,  творцу најсавршенијег календара, оснивачу катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседнику катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседнику Српске академије наука и уметности…

       По Миланковићу, чије теорије су поставиле темељ модерне климатологије, име је добио један кратер на Марсу, а други, на Месецу, такође носи његово име по одлуци Међународне астрономске уније. Једна мала планета коју је 1936. године открио астроном Петар Ђурковић названа је „1605 Мilankovitch“. НАСА га је уврстила међу 15 најзначајнијих научника света. Један је од најцитиранијих научника свих времена, а име му се помиње на више од пола милиона интернет страница.

     Већ својим првим научним радовима померао је границе тадашње науке. У свом првом делу, објављеном на француском језику, „Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом“, изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој прошлости Земље.

      Објашњавајући утицај астрономских фактора на климу у току геолошке прошлости Земље, Миланковић је прецизно објаснио појаву и нестанак ледених доба у протеклих 600.000 година. Доказао је да су промене нагиба осе ротације и путања Земље око Сунца пресудни за промену климе у геолошкој прошлости.

    Тајну ледених доба многи су, пре нашег научника, покушавали да реше, али њихова грешка је била у томе што су проблем тражили на Земљи, а Миланковић је применио своју научну интердисциплинарност и сагледао проблем много шире, узимајући у обзир астрономију и остале науке. Тиме је постао један од водећих светских научника.

      Свој свеукупни рад на математичкој теорији климе представио је у књизи „Канон осунчавања“, објављеној 1941. године. Та књига је само пуком срећом сачувана, јер неколико дана пошто је 29. марта 1941. године предата Српској академији наука, почело је бомбардовање Београда.

     Управо Миланковићев „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“ сматра се и најзначајнијим делом српске науке у двадесетом веку. Овом студијом, данас познатом под називом „Миланковићеви циклуси“, прорачунао је количине осунчавања и средње годишње температуре Марсове површине и доњег слоја његове атмосфере.

     Било је то пре стотинак година када се човечанство френетично бавило (не)постојањем „малих зелених“ на Марсу. Својим прорачунима Миланковић је та нагађања демантовао прорачуном  да је просечна температура на тој планети износила 52 степена Целзијусова испод нуле што је аутоматски значило да живот, налик оном на Земљи, није могао постојати под тим условима на Марсу.

    Теза коју је Миланковић израчунао помоћу графитне оловке и папира, неколико деценија доцније потврдиле су савремене технологије: измерено је  да  просечна температура на Марсу заиста износи минус 50 степени!

     Поред многих открића, Миланковић је направио и најпрецизнији календар који је људски ум могао осмислити. Његова реформа календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. године, али никада није примењена.

       Када су немачке окупационе власти 1941. године тражиле од професора Београдског универзитета да подрже окупацију земље, академик Милутин Миланковић је одбио. У послератним годинама, међутим, Суд части Београдског универзитета, оценио га је као одличног стручњака и научника, али је уз опаску да је „врло стар“, па о „његовом личном развоју нема ни говора“. Закључено је и да је добар педагог, али да „предавања једва отаљава“.

        У извештају од 1. јула 1950. написано је да „Марксизам-лењинизам уопште не познаје, нити показује икакав интерес за ту „науку“. Штавише, наведено је и ово: “Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети. Може се искористити као наставник и научник“.

      У свом предавању о „Истраживању хронологије ледених доба“, одржаном јуна 1955. године у Бечу, на позив председника Аустријске академије наука и ректора бечког универзитета, Миланковић је  истакао како, обузет решавањем свог космичког проблема, повучен у храм науке, није ни осетио велике светске догађаје, два светска и два балканска рата, који су прохујали поред њега, путника кроз васиону и векове.

    “Вечером, кад ме сутон, слаба електрична струја, умор, или други који узрок одагна од мог писаћег стола, ја примакнем наслоњачу до прозора и посматрам звездано небо. Опазим ли Месец, ја се попнем до њега и шетам по његовој површини да изблиза видим оно што ме је на Месечевим мапама заинтересовало. Појави ли се која планета, ја одлетим до ње да бих резултате својих математичких испитивања о клими планета контролисао на лицу места.” – записао је Миланковић у књизи „Успомене, доживљаји и сећања“.

     Своју биографију написао је у Београду, током немачке окупације у Другом светском рату. Имао је тада преко шездесет година и у том расположењу, говорио је свом сину Василију:

    “Једном када велику рибу ухватиш, више те мале рибе и не интересују. Пуних 25 година радио сам на својој теорији осунчавања, а сада, када је тај рад завршен, ја више посла и немам. Превише сам стар да отпочнем рад на каквој новој теорији, а теорије таквог домета каквог је била она коју сам завршио, не расту на гранама дрвећа.”

     Мемоаре је објавио 1952. године, а 1957. године завршио је рад на краткој синтези својих научних истраживања. У овом делу открива своју животну филозофију. Најбоље записе о свом научном раду, о својој спони Земље и космоса оставио нам је он сам. Није то учинио да би подигао писани споменик сам себи:

     “То чиним због тога што бих желео да овим уведем читаоца у своју научничку радионицу и саопштим му искуства свог дугогодишњег научничког рада, верујући да ће то бити корисно онима који буду одабирали исти позив.”

     Пуно научно признање свет је Миланковићу одао 10. децембра 1976. године, када су у престижном научном часопису „Наука“ објављени резултати опсежног пројекта, који је потврдио да су Миланковићеви прорачуни били тачни. Тиме је добио место у светској научној елити.

     Миланковић је умро 12. децембра 1958. године у Београду. Сахрањен је у гробници на београдском Новом гробљу. Но, његова жеља била је да почива у родном месту, као и сви његови преци. На иницијативу сестре близнакиње Милене, 1966. године пренет је у породичну гробницу у Даљ, на православно гробље, на обалу Дунава – рајске реке Фисон, одакле је пошао на свој пут кроз васиону и векове. Тамо и сада почива.

      Родна кућа Милутина Миланковића у Даљу, његова научна осматрачница, страдала је током рата деведесетих, али је на српску иницијативу обновљена пре десетак година и претворена у музеј.

    Научни свет одавно је спознао значај Миланковићевог блиставог ума. И мада се ове године навршава 138 година од његовог рођења и 60 година од упокојења, изгледа да Миланковићево време тек долази.  Пре неколико година у јапанском граду Кјоту приређена је изложба о нашем генију, а нешто слично урађено је и у Индији.

    У Београду је новобеоградски Трећи булевар, не тако давно, понео име овог научника, а млади научници из Војводине убудуће ће тежити највишем признању које носи име Милутина Миланковића.

 

ЛИТЕРАТУРА

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања