Мода у Србији – некад и сад (историјски приступ)
Аутор: др Дуња Демировић
Србија, односно Београд никад нису били ван модних токова. Београд је између два светска рата постао престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и самим тим је у сваком погледу (како архитектонском, привредном, уметничком, тако и модном) почео да личи на праву светску метрополу. Београд је још средином XIX века почео да прихвата париску моду која је допирала из суседне Аустроугарске која је у то време имала потпуни монопол над пласманом модних производа у Београду. Стога се може рећи да је светска мода у Београд тада допирала преко Беча. Занатлије из Војводине, Беча и Пеште су пристизале у Београд осетивши огромно интересовање београдске елите за модне предмете из европских модних журнала. Тако је рођена београдска мода.
Поновним доласком на власт династије Карађорђевић 1903. процветале су везе са Паризом и Бечом. Такође, покренут је и модни лист „Недељне илустрације“ који је модни шик Београда поредио са становницима других светских престоница. Захваљујући добрим занатлијама и мануелним произвођачима моде, београдске даме су упркос финансијским потешкоћама у датом тренутку биле налик елегантним Парижанкама. Временом су салони у Београду постали оригиналнији и почели су да креирају сопствене модне трендове, што је допринело да међуратни Београд постане прави модни центар.
Сви пријеми и забаве на двору и изван њега, уколико их је приређивала краљевска кућа, одвијали су се према утврђеном и унапред објављеном церемонијалу који је укључивао и прописе о одевању, тако да је у протоколу и на свакој позивници била тачно назначена предвиђена врста одеће. Свака дама добијала је на улазу „ред игара“, књижицу са програмом игара у коју је уписивала партнера за сваку игру. Увек су на програму били наизменично коло и нека од тадашњих окретних игара (валцер, полка, мазурка, ланс). Организатори су пазили да нека девојка или млада жена не би предуго била без партнера и за такве случајеве су увек имали у резерви слободне каваљере. Дворски балови су били, наравно, прилика за све даме које су по свом друштвеном положају имале приступа у највиши социјални ред, да покажу, кроз тоалету и накит, своје богатство, укус, потпуну обавештеност и актуелност у праћењу модних токова. Младе жене и девојке су се такмичиле која ће од њих имати модернију и лепшу хаљину, а тамо где има такмичења увек је присутно и ривалство, тако да није било довољно само да жена изгледа лепо и модерно, већ боље од свих других. Стога су припреме за балску сезону, поред тога што су изискивале знатна материјална средства, сматране и врло важном друштвеном обавезом. Свака дама која је имала претензија да постане призната лепотица и „јунакиња“ балова морала је јако да пази на своју гардеробу, а то је укључивало и нову вечерњу тоалету, израђену у познатим салонима Беча, Пеште и Париза, за сваки бал, као и сву пратећу опрему.
То је умногоме подстицала и краљица Наталија која је волела да изазива „дивљење лепотом својом и тоалетама“. Њену склоност ка лускузу многи су у Србији, укључујући и краља Милана, сматрали претераном и недоличном, али је исто тако међу женским светом имала доста присталица и следбеника. Врло много се занимала за моду и покушавала је да исто интересовање подстакне код београдских дама, разговорима и саветима. Корзо је унапредила у место арбитраже дневних тоалета, као што су то били балови и друге забаве за вечерње хаљине. Своје хаљине је чак и поклањала тадашњој првакињи Народног позоришта Милки Гргуровој. За разлику од ње, краљица Драга, мада је као и дворска дама била модерна и дотерана жена која је „улепшавање и намештање“ научила у Паризу, имала је сасвим другачији однос према моди. Да би прикрила све што јој је недостајало да буде права краљица, она се правила да је „краљица Српкиња“ која уводи на двор „народни дух“. На двору није више било ни раскоши ни етикете, али ни господарства; двор је постао мало боља грађанска кућа. У свечаним приликама краљица није знала ништа боље него да се појављује у неком нарочитом руву, налик на свештеничке одежде. Но, ни то није била сасвим локална појава, што доказује поређење са познатим вечерним тоалетама тадашњих лондонских модних кућа (Слике 1 и 2).
Слика 1. Београдска дама рекламира Слика 2. Краљица Наталија накит почетком XX века
Извор: www.arte.rs
Једна од највећих битака у еманципацији одевања XIX века вођена је за право жена да носе панталоне. Идеја о жени у одевном предмету с бифуркацијом, изложеном погледу јавности, била је толико незамислива да је чак и када су панталоне биле неопходне, као на пример, за јахање, дама била обавезна да преко њих облачи посебну врсту сукње. Ипак, деведесетих година XIX века широке, дуге „пумпарице“ Амелије Блум и прелазне форме, као што су сукња-панталоне, почеле су да се код најхрабријих особа женског пола устаљују као одећа прикладна за бављење веома популарним спортом, вожњом бицикла.
Србија је, дакле, у време док је први модни креатор Чарлс Фредерик Ворт већ стигао да тражи своја права узвикујући 1913. године: „Ја сам уметник, а не кројач!“, увелико пратила светску моду (Прошић – Дворнић, 2006).
После Првог светског рата париске модне куће су наставиле да представљају своје колекције почетком сваке модне сезоне (у јануару, априлу, августу и новембру). Угледни модни часописи, попут „Вога“,, „Фемина“, своје читаоце су обавештавали о модним новостима и тиме би за неколико недеља читава планета била обучена по последњој париској моди. Власници београдских салона су били добро обавештени, присуством на сезонским представљањима нових колекција и праћењем модних журнала, тако да су муштерији могли да понуде савршене копије, као и интерпретације нових модела. „Париз нам даје главну линију, коју после ми сами развијамо, искоришћујемо као основу на којој веземо своје свеће. Зато тај, који хоће дати нешто своје, мора прво да посети Париз, као што сликар који ствара своје ремек дело мора ипак имати или жив модел или сиже позајмљен из природе. Париз диктира, а ми – разрађујемо тај диктат“. Тим речима је Ленка Лам Мајер, једна од најталентованијих креаторки наше моде, објаснила суштину у процесу стварања београдског шика.
Свет београдске моде између два светска рата је био, у складу са временом, на свој начин врло аутентичан и стога се стари Београђани и данас, са љубављу и поштовањем, сећају оних који су умели да им подаре елеганцију и лепоту у најтежим временима. Тако на пример, Воја Јеремић је био један од најбољих кројача од 1921. године. Он је био међу првим кројачима који су умели да сашију модерно одело. Све што се појавило у Паризу, он би већ после 15 дана нудио муштерији. Уз одобрење и финансијску помоћ Министарства трговине и индустрије, Јеремић је основао „Академију кројења“ на којој је научио занату многе ученике (Поповић, 2000).
Kарактеристике домаће моде
У нашој земљи, односно у Београду, будући стручњаци из области моде могу да се школују на Факултету примењених уметности и Француској високој школи за моду и модни менаџмент „Мод’Арт“, а велики број студената своје школовање и усавршавање наставља у иностранству у неким од престижних модних центара. Оно што се појављује као један од проблема је недостатак модне критике. Наиме, не постоји школа за модне новинаре. Да би и постојала критика, то јест да би се чула и имала своју тежину, мода мора добити свој друштвени, престижни статус, а то је само могуће када постоји тржиште. Пошто овде мода егзистира без правог статуса, тј. без тржишта, критика нема наспрам чега да ту моду критикује.
Да се држава полако укључује у развој модног сектора показују акције агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), као посебне организације Владе Републике Србије. СИЕПА у својим активностима пружа подршку и помоћ малим и средњим предузећима из свих сектора. У оквиру текстилног сектора, сарадњу са дизајнерима су започели почетком 2008. године везано за сајам „Дизајнери и Агенти“ у Њујорку. Након њихове помоћи да се девет модела пошаље у Њујорк и комуникације са представницима сајма, нажалост цела прича се неславно завршила и ниједан дизајнер није добио могућност излагања на овом сајму, јер нису прошли валидацију модела. Међутим, СИЕПА почиње све више да сарађује са дизајнерима и модним сектором, од консултаната и људи из тог света, а највише информација су добили од Ненада Радујевића из модног студија „Клик“. Полако се почело размишљати о следећим активностима. Одлучили су да покушају са организацијом наступа наших дизајнера на сајму „Rendez-Vous Femme“ у Паризу. Показало се да је ово одличан корак и захваљујући томе су наши дизајнери своје пословање пренели и ван граница Србије. На овом сајму седам дизајнера је наступило два пута у оквиру националног штанда Србије, који је био организован као „Showroom Sеrbiа“.
СИЕПА је била и покровитељ београдске „Недеље моде“ у априлу и октобру 2008. године. У том смислу су довели стране новинаре (из Шпаније, Немачке, Грчке, итд.) како би ову манифестацију промовисали и међу ино-клијентима. Такође, организовали су радионицу за око 25 дизајнера из целе Србије на коју су довели консултанта из Париза да нашим дизајнерима објасни начин пословања модне индустрије у свету, да им пружи информације како се формирају цене, бирају колекције, да им укаже на нове светске тенденције у модном бизнису итд. Ово је уједно била и прилика да се излагачи припреме за „RV Femme“ сајам, а са овим консултантом наши дизајнери и данас сарађују.
Услед економске кризе која је утицала и на рад агенције, били су принуђени да због смањеног буџета откажу наступ на сајму у Паризу наредне године. Међутим, с обзиром на успешан наступ током претходна два излагања и контакте које су тамо остварили, наши дизајнери су успели да извезу своје колекције, да буду представљени у светским модним медијима и интернет порталима за купце и остале професионалне клијенте. Такође, консултанта су након тога сами ангажовали да им помогне у стварању „националног бренда“ и да их повезује са купцима (подаци добијени од Јелене Радоичић из СИЕПА-е).
Слике 3. и 4. Наступ српских дизајнера на сајму у Паризу и једна од фотографија
у рекламној кампањи за сајам
Извор: www.serbianapparel.com
Модни туризам у Србији развија се кроз неколико значајних модних догађаја, пројеката и представљање делова града као потенцијалне туристичке дестинације за модне туристе. Држава је препознала вредност и значај модне индустрије и модног туризма, али је пружена помоћ и даље доста скромна.
ДОРЋОЛ КАО МОДНА ЧЕТВРТ
Како не би седели скрштених руку и ствар препустили случају, домаћи дизајнери окупили су се око једне идеје која је успешно реализована. Та акција носи назив „Оnly Dorćol“, а представља најбоље домаће дизајнере, окупљене у заједничкој акцији промоције својих продајних места на Дорћолу, у центру Београда. Окупљање има за циљ да скрене пажњу Београђанки, али и странаца, на Дорћол као модну четврт, и на понуду која се обраћа жени која жели да изгледа другачије од префабрикованих и конфекцијски униформисаних жена широм планете. Ексклузивности додатно доприноси куповина у оригиналним просторима, у пријатној и опуштеној атмосфери, где се често срећу и сами кретатори. Тада куповина постаје интиман тренутак у коме се дизајнер потпуно посвећује муштерији. Покренут је и сајт onlydorcol.com где посетиоци могу да прате цене, расположиве бројеве и величине понуђених артикала, али и да откривају нове таленте (дизајнере, фотографе, моделе), „путују“ по свету (и граду) и откривају новитете у модним престоницама, читају модни блог и још много тога.
Слика 5. Презентација домаћих дизајнера на Дорћолу
ПРОЈЕКАТ „СТАРИ ЗАНАТИ ЗА НОВО ДОБА“
Пројекат „Стари занати за ново доба“ је пројекат који ко-финансира Европска Унија у оквиру Регионалног социо-економског програма за развој II. Носилац пројекта је општина Нова Варош, а партнери на спровођењу су општине Пријепоље и Чајетина и удружења УНИСЕТ и Горачанка. Вредност пројекта је 237.415 евра, а општи циљ пројекта је побољшање економског положаја жена кроз јачање женског предузетништва у руралним подручјима Југозападне Србије. Посебан циљ је формирање мреже за производњу, промоцију и продају стандардизованих сувенира, ручно израђених од природних материјала.
Чланице удружења (којих је тренутно око 70) производе аксесоаре, одевне предмете и украсе од најквалитетнијих природних материјала применом техника плетења, златовеза и сребровеза, ткања и хеклања.
Линију стандардизованих сувенира чине:
– Производи урађени везом, у које спадају повез за очи, папуче, кецеља и кесица за ситнице.
– Ткани производи, као што су: футроле за мушки и женски лаптоп, торбица за документа, футрола за оловке, торбица за дар и бук маркери.
– Плетени производи: цегер за документа, цегер са великим џепом, хеклани прстен за салвете, хеклане куглице за привеске и украси за јелку од вуне.
Слике 6, 7 и 8. Производи удружења „Стари занати за ново доба“ – вунене чарапе и торба за лап топ и представљање модела на београдској „Недељи моде“
Извор: http://starizanati.rs/linija-proizvoda/
БЕОГРАДСКИ ВОДИЧ ЗА КУПОВИНУ
Туристичка организација Београда и модни студио „Клик“ су 2012. године направили и презентовали први званични београдски водич за куповину који представља модно тржиште главног града. Како је модни дизајн важан део Београда, постао је и део туристичке понуде. Овај водич има три сегмента брендова: српски, београдски и интернационални. Акценат је на београдским брендовима и „Belgrade Design District“-у где излажу млади дизајнери. Такође, у оквиру ове акције Туристичка организација и компанија „Tehnicom Computers“ представили су и најновију мобилну апликацију City guide Android која је намењена свима који желе боље да упознају знаменитости града, али и места за куповину и изласке (http://www.beoclick.com/clanak/Beogradski-vodic-za-kupovinu).
МОДНИ ДОГАЂАЈИ
У Србији, тачније у Београду одржава се неколико модних догађаја који привлаче велику пажњу јавности, а посећују их како домаћи, тако и инострани гости. У наставку ће бити представљени неки од најважнијих модних догађаја и њихове карактеристике.
- Београдска „Недеља моде“ (Belgrade Fashion week). Београдска недеља моде је комерцијални, промотивни и уметнички фестивал моде, конципиран по угледу на сличне манифестације у свету, а јединствен на нашим просторима. То је пословна манифестација на којој се током две до три ревије дневно у терминима од 19 до 23 часа, у току једне недеље представљају колекције домаћих и иностраних аутора: сезонске, комерцијалне или тематске у зависности од избора учесника. Oдржава се од 1996. године, два пута годишње, средином априла и крајем октобра. Организатор је Модни студио „Клик“, а традиционално се одржава под покровитељством Скупштине града Београда, док је значајна сарадња и са различитим институцијама као што су: Културни центар Београда, Министарство културе, СИЕПА, Привредна комора, Министраство трговине, Француски културни центар, Музеј примењене уметности, Студентски културни центар…
На овој манифестацији свој рад представљају домаће фирме и креатори, млади дизајнери и студенти и интернационални брендови и креатори. Квалитетном презентацијом домаће моде враћено је поверење стручне и широке јавности у нашу креативност и квалитетну производњу. Све значајне српске модне куће и креатори су до сада учествовале на Недељи Моде. Поштујући квалитет и креативност студената и дипломаца катедре за савремено одевање ФПУ у Београду и схватајући велики значај њихове улоге у развоју домаће модне продукције, Београдска недеља моде стално настоји да им обезбеди могућност да се и они представе у оквиру пројекта својим матурским колекцијама или студентским радовима.
Многи инострани брендови су пронашли интерес да своје колекције прикажу управо на Београдској недељи моде: „Кортефил“ („Cortefiel“), „Хуго Бос“ („Hugo Boss“), „Макс Мара“ („Маx Маrа“), „Дизел“ („Diesel“), „Манго“ („Mango“), „Спрингфилд“ („Springfield“), „Најк“ („Nike“), „Томи Хилфигер“ („Tommy Hilfiger“), „Фила“ („Fila“)… Посебан значај и атракцију у пројекту имају гостовања иностраних креатора. Они у Београд долазе захваљујући стручним консултантима из светских модних центара (Париз, Лондон, Милано) који у сарадњи са аутором пројекта, одабирају занимљиве, пре свега независне, иновативне креаторе, чије су се колекције издвојиле својим квалитетом и атрактивном презентацијом током те сезоне. Досадашњи гости су долазили из: Милана (Масимо Кривели), Париза (Вероник Лероу, Маурицио Галанте, Ревилон…), Лондона (Блак, Питер Јенсен, Стив Столдал), Торонта, Рима, Лисабона, Антверпена, Мексика, Словеније, Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Грчке…
Ревије се организују у атрактивним просторима Генекс импулс хола, Сава центра, СКЦ-а, музеја 25. мај, хали „Еxpo“ центра, а неки од учесника своје колекције су приказивали и у другачијим, алтернативним просторима као што су: Супермаркет, Калемегданска Барутана, Битеф театар, павиљон „Цвијета Зузорић“, гаража Вуков споменик, Посејдон, Градско купатило, разни београдски клубови… Пратећи програм манифестације се састоји од бројних изложби модних детаља, на којима се представљају актуени модни трендови у домену аксесоара, и уметничких изложби које имају за циљ да анимирају што више уметника и занимљивих простора и галерија у граду (изложбе фотографија, скица и цртежа, накита, уникатних одевних предмета, студентских радова, дизајна…).
Манифестација је и полигон за разне дебате на тему феномена моде и развоја домаћег модног тржишта кроз реализацију разних предавања и округлих столова са компетентним и атрактивним учесницима. У сарадњи са различитим државним институцијама, хуманитарним фондовима и невладиним организацијама готово свако издање Београдске недеље моде има хуманитарни карактер. На крају сваке недеље моде додељују се награде које су на неки начин додатни подстрек ауторима и учесницима пројекта. Неке од њих су: Награда Борис Николић за најсавременији модни израз, Кент Експлора награда за иновацију, БАЗАРТ награда за најбољег креатора, ревију и манекене коју традиционално додељује часопис „Базар“… Циљне групе манифестације су: пословни људи, новинари, дипломате и инострани привредни представници, ВИП публика високог животног стила: јавне личности (политичари, глумци, естрадни уметници, спортисти…), значајни чиниоци друштвеног живота града…
Процењује се да Недељу моде из године у годину посети нешто више од 15.000 људи. Посетиоци су у највећем броју из Београда, а мањи број је и из иностранства (креатори, новинари и други стручњаци из области моде). Не постоје прецизни подаци о тачном броју, јер организатори не воде евиденцију о броју посетилаца по данима (подаци од Наташе Вишњић, модни студио „Клик“).
Fashion Selection. Још једна недеља моде у нашој земљи чији је организатор модна агенција „Селект“. Концепција ове манифестације је слична београдској Недељи моде, а треба истаћи да се додељују награде у 11 категорија и да овај догађај карактерише „Модно путовање“ (Fashion travel) када само позвани гости путују са организаторима на локацију која је сваке године другачија (Кавала, Грчка; Печуј, Мађарска; Терме Олимпија, Словенија и други), а на којој се представља најновија колекција неког српског бренда.
Модни фестивал „Катапулт“. “Катапулт“ је осмишљен од стране „Перо Арт“ центра као културно-уметничка манифестација чији је циљ промовисање уметника из области модног дизајна и примењене уметности. Овим јединственим дешавањем, организатори су желели да широј јавности представе један нови, маштовитији свет, наспрам преовлађујућег света серијске производње одеће, обуће и аксесоара. Фестивал постоји три године, а одржава се у другој половини јануара или почетком фебруара у београдском тржном центру „Delta city“ у трајању од три дана. Око стотину одабраних излагача представљају упечатљив накит, модни аксесоар и уникатну одећу и обућу.
Сајам моде у Београду. Београдски сајам моде обухвата две међународне манифестације: Сајам текстила, одевања и опреме и Сајам коже, обуће и опреме. Одржава се на београдском сајму у сарадњи са Унијом произвођача текстила, одеће, коже и обуће, а под покровитељством Министарства привреде. На сајму се представи око 200 излагача, од којих је 40 иностарних из 12 земаља. Пратећи програм чине бројне модне ревије, предавања и радионице.
Закључак
Мода у западној цивилизацији представља један од најутицајнијих феномена, од ренесансе на овамо. Она је себи потчињавала све више области из света модерног човека, и готово да нам је постала „друга природа“. Разумевање моде би стога требало да допринесе разумевању нас самих и нашег деловања у животу. Мода је на светском плану значајан пословни универзум који одржава машту, сан, страст, али и жељу за комерцијалним успехом. Тежак је изазов бити истовремено свој, бескомпромисан, непоновљив, а истовремено се прилагодити захтевима купаца и диктату тржишта.
Сигурно је да је опстанку моде на нашим просторима допринео дуго негован космополитски дух наших људи, који су одувек имали смисао за одевање и желели да лепо изгледају. За Београд се може рећи да је веома елегантан град, да поседује традицију и софистициран животни стил.
Бројни модни догађаји и садржаји својим постојањем осветљавају ону другу, лепшу страну Србије, показујући да нам не мањка ни урбаног сензибилитета, ни свежих идеја, а ни неких посебности, које нас чине оним што јесмо. Мода, као универзални, свима разумљиви језик, је сигурно један од најатрактивнијих начина да се таквим и представимо. То је добра прилика за промоцију српске моде у иностранству и за поправљање имиџа Србије у свету.
Литература и извори података
- Подаци добијени од Јелене Радоичић задужене за промоцију српског текстилног и модног сектора у владиној организацији СИЕПА.
- Подаци добијени од Наташе Вишњић ПР менаџера модног студија „Клик“.
- Поповић, Б. (2000), Мода у Србији 1918 – 1941, Музеј примењене уметности, Београд.
- Прошић – Дворнић, М. (2006), Одевање у Београду у XIX и почетком XX века, Стубови културе, Београд.
- Насловна фотографија преузета са сајта: https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/beogradska-moda-izmedju-dva-svetska-rata
Остави коментар