НИКОЛА ТЕСЛА И НОВИ САД – ДВА ДУХОВНА ВРХА СРПСКОГ НАРОДА
Аутор:Јованка Симић, новинар
НАУЧНИ геније Никола Тесла (1856-1943) никада није посетио Нови Сад, али је од ране младости био упућен на овај град преко Матице српске и песника Јована Јовановића Змаја.Пре 80 година Нови Сад је био прва и једина српска варош која је Теслу, за његовог живота, прогласила својим почасним грађанином.
Почетак „специјалних веза“ Тесле и Новосађана датира из 1876.године када је он као студент Политехничке школе у Грацу упутио Матици српској молбу за стипендију. Одбијен је како тада, тако и после две године( 1878).
Када је доцније Тесла стекао глас научника светског формата, многи су Матици пребацивали грех што већ тада није препознала генијалност у младићу из Смиљана.
Да су оптужбе на рачун Матице незаслужене, разјаснио је председник Матице српске др Божидар Ковачек (1930 – 2007)у својој књизи „Никола Тесла и Матица српска.“ Приносећи јавности документе из Матичиног архива, Ковачек је показао да је стипендија млађаном Тесли ускраћена на основу доследног поштовања критеријума ове институције који су налагали да се стипендирају најдаровитији, али сиромашни српски ђаци и студенти.
Стога је Матица дала предност Теслином вршњаку Александру Табаковићу,такође изузетном студенту, али правних наука у Бечу.За такву одлуку пресудно је утицао податак да је Табаковић једно од седморо деце сиромашног обућара из Арада, а Тесла – син добростојећег смиљанског проте Милутина.
У предговору своје књиге, професор Ковачек је нагласио да ће у њој пажљив читалац моћи кроз документа да види, или барем назре лук између два духовна врха српског народа – Николе Тесле и Новог Сада.
– Пажљиви читалац на основу тих докумената моћи ће да процени да ли у тим односима претежу звездани часови или тужне осеке – забележио је Ковачек.
Нема сумње да је „тужна осека“ преплавила Теслу на вест о одбијању стипендије, а колико је то било само тренутно осећање које му није ружним сећањем обојило однос према Српској Атини и самој Матици, сведочи догађај који се збио 24 године доцније.
Тада већ као познати научник, Тесла је 1902.године из Њујорка послао Матици прилог од 100 круна, баш као што је тих дана учинио и Михајло Пупин.Обојица су на седници Главне скупштине Матице српске, 12.септембра те године, у својству приложника постали чланови најстарије научно-културне институције у Срба.
Занимљиво је да је два наврата Тесла возом прошао поред Новог Сада.Било је то 1892.године када је посетио Београд.Научник је, наиме, после веома успешних предавања по највећим европским градовима, и после смрти и сахране мајке,отишао у Будимпешту.Тамо га је дочекао позив града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва да дође у прву посету српској престоници и да одржи предавање великошколској омладини.
Позив је радо прихватио.Био је то изузетан догађај и славном научнику је у српском престоном граду указана велика пажња и почаст.Приређен му је диван дочек.Из вагона брзог воза на београдској железничкој станици,Тесла је искорачио пред више хиљада раздраганих сународника у среду 20. маја (по старом календару), а 1. јуна 1892. године по новом календару.
Током дводневног и јединог боравка у Србији, Тесли је на сваком кораку приређивана добродошлица.На завршној вечери, 2. јуна, организован је у његову част банкет у Смутековцу,крај Београда где се налазила „Вајфертова пивара“. На гала вечери били су присутни сви виђенији Срби, њих око стотину.
Тесла се захвалио на здравици и у своме обраћању присутнима нагласио да ће његово срце, далеко преко Атланског океана, „вазда куцати за Српство и његову будућност“.Врхунац вечери десио се када је један од највећих лиричара српског романтизма Јован Јовановић Змај ( Нови Сад, 1833 – Сремска Каменица, 1904)који је у част великог научника написао песму и лично је прочитао ганутом научнику:
Не знам шта је, је л`суштина,
Ил`то чини само мис`о-
Чим смо чули: долазиш нам,
Одмах си нас електрис`о.
О томе је сутрадан писала тадашња штампа,посебно истичући колико је 46-годишњи Тесла био дирнут стиховима и достојанственом фигуром великог песника( тада 69-годишњака) те је у знак захвалности пришао Змају и – пољубио му руку !
Објашњавајући овај свој гест, прослављени научник је рекао:
„ Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију,а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити”.
Хроничари су забележили да је весеље трајало до пола један после поноћи, када је Тесла устао, опростио се од присутних и отишао у хотел (тадашњи Империјал), испраћен бурним повицима „живео“ и „срећан пут“. Сутрадан 22. маја / 3. јуна 1892 године Тесла је брзим возом, у 5,22 часова, из Београда – а опет поред Новог Сада – отишао у Будимпешту,а одатле у Северну Америку.
Обећање дато Змају је испунио. По повратку у Америку, Тесла се са страшћу бацио на превођење Змајевих песама и почео да пише о српској историји. Тако је настао и Теслин есеј из 1897. године о горкој судбини српског народа, у коме научник користи и Змајеве стихове и мисли, заједно са својим интерпретацијама косовске и покосовске трагедије српског народа.
Превео је десетак Змајевих песама на енглески језик а преводи су објављени у чувеном часопису „Век” (Тhe Century magazine). У том листу објављен је и Теслин текст посвећен Змају, у коме је америчким читаоцима донео детаљну биографију великог песника и открио до тада неке непознате детаље везане за почетке Змајевог књижевног рада. Захваљујући Тесли, Змај је постао први српски књижевник чије дело је преведено и објављено у Америци.
Змај се упокојио 1904.године, а 32 лета доцније – 10. јула 1936. године – поводом Теслиног 80.рођендана из Новог Сада упућен му је телеграм у Њујорк.У телеграму је писало:
„ Дивећи се Вашем великом генију, који је створио непролазна дела на корист целог човечанства, на славу Српства и Југословенства, Градски већници Града Новог Сада са данашње свечане седнице упућују Вам приликом Вашег 80. рођендана најлепше жеље за дуг живот, и у име скромног одужења свога дуга прогласили су Вас данас почасним грађанином Града Новог Сада. Живео велики Тесла, син, понос и слава српског народа“.
Предлог да Тесла буде проглашен за почасног грађанина Новог Сада поднео је тадашњи председник општине др Бранко Илић, истакнути радикалски првак,колекционар уметнина и познати новосадски лекар. Седници су присуствовали и еминентни гости, попут др Ивана Ђаје, који је представљао Београдски универзитет и Славка Бокшана,који је касније постао први председник Теслиног института у Београду.
Осим што су једногласно изгласали одлуку којом је Тесла проглашен почасним Новосађанином, градски већници приложили су и 100.000 динара за Теслин универзитет у Београду који је подизан у то време.
Када се све сабере, на релацији Тесла – Нови Сад било је управо онако како је забележио проф. Божидар Ковачек – претезали су звездани часови.Тесла и Српска Атина и јесу два врха српске духовности, повезана посебним нитима. Већ годинама,научнику у част,у Новом Саду се одржавају манифестације – “Дани Николе Тесле у Новом Саду” и Међународни фестивал иновација, знања и стваралаштва “Тесла фест”, а једна новосадска улица поносно носи име славног научника.
Најзад и сам податак да је Тесла почасни грађанин Новог Сада,додатном светлошћу обасјао је пут овог града до статуса европске престонице културе.
ФОТОГРАФИЈЕ
.Портрет Николе Тесле
.Теслина молба Матици српској за стипендију,1878.године
.Књига проф.Божидара Ковачека „Никола Тесла и Матица српска“
.Српска штампа о посети Тесле Београду
.Портрет Јована Јовановића Змаја
.Теслино писмо Змају
.Телеграм којим управа Новог Сада обавештава Теслу да је проглашен почасним грађанином
Остави коментар