Одрживи развој туризма у руралним срединама

Аутор: др Дуња Демировић Бајрами

Развој туризма у руралним срединама је друштвено важна врста туризма која доприноси одрживом развоју руралних подручја кроз развој инфраструктуре, побољшање квалитета живота, повећање локалних прихода, стварање радних места, одржавање традиције и културе и очување животне средине. Један од разлога брзог развоја руралног туризма у Европи је криза у пољопривредном сектору. У модерно доба процес продуктивности и аутоматизација у пољопривреди довели су до смањења броја радних места. Користећи пример Италије, Европска унија види у агротуризму начин како да се сачува пољопривреда у земљама Западне Европе. Рурални туризам један је од важних праваца развоја села, јер је то алтернатива његовој индустријализацији и једно од средстава задржавања становништва у индустријски неразвијеним регионима.

Добри примери развоја руралног туризма могу се наћи у земљама као што су Италија, Француска, Холандија и Велика Британија. У тим земљама туристичка путовања у села већ заузимају друго место након одмора на мору. У Мађарској, особе које се баве руралним туризмом, не плаћају порез на приход остварен од смештајних капацитета (до 10 кревета); у Румунији су власници туристичких објеката ослобођени плаћања пореза последњих 15 година, док у Аустрији они који се баве пријемом гостију у руралним срединама последњих 40 година имају пореске повластице. У Пољској се не опорезује приход од пружања услуга туристима у капацитетима са највише 5 соба.

На Западу су се појавиле две врсте руралног зеленог туризма – „мешовити“ и „чисти“. Први се заснива на фармама на којима се узгајају стока и поврће и које додатно примају туристе. На тај начин, туризам даје око 25% зараде пољопривредној породици. Штавише, већина ових средстава се улаже у реновирање куће, обнову ентеријера, и стварање услова за пријем туриста. Друга врста подразумева искључиво услуживање туриста, пружање услуга смештаја у кућама које служе као мини-хотели.

Чему то све рурални туризам учи туристе? Учи их како да се врате природи, јер руралне заједнице имају једноставан приступ парковима, зонама за рекреацију, шумама, травњацима. Туристичка понуда може укључивати низ активности попут шетњи уз пратњу водича, планинарење, обиласке и вожње, тренинге вештина за преживљавање у природи, летње кампове за одрасле и породице. Туризам доводи познате активности у рурална окружења – домаћини преусмеравају активности које су туристима познате, али их обогаћује, као на пример вежбање јоге уз присуство коза. Туризам доноси и поштовање руралних традиција тако што домаћини повезују људе с вештинама на којима су старији људи провели читав живот, попут стреличарства, пекарства, конзервирања или хватања животиња у замку. На крају, туризам повезује људе – домаћини гледају на посетиоце као на привремене мештане и позивају их да присуствују заједничким оброцима, да посете поједине друштвене активности, забаве, уличне поворке.

Један од првих корака за одрживи рурални туризам је учење од других. Одрживи туризам је глобална пракса која укључује много под-елемената, попут одговорног туризма (подстицање туриста да се понашају боље), еко-туризма (који наглашава заштиту природног света) или руралног туризма (излети и посете фармама). Од међународног до локалног нивоа постоје многи извори информација и бројне студије случаја које локални носиоци развоја и становници могу искористити како би научили како да промовишу одрживо туристичко планирање и управљање у својим заједницама. Локалне заједнице могу да уче не само из позитивних, већ и из негативних примера. Oдрживи туризам мора бити интегрисан у локалне планове економског развоја, почевши са инвентаром локалних добара, као што су: биодиверзитет подручја, природне, културне, и историјске атракције, рекреативне активности и туристичка инфраструктура и други објекти. Разумевање шта заједница може да понуди туристима захтева објективан поглед који се може постићи анкетирањем и разумевањем регионалног и националног туристичког тржишта, али и глобалног тржишта. Локални менаџмент мора бити свестан да туристичко оглашавање, укључујући и страна тржишта, може повећати број посетилаца, али у недостатку адекватног планирања и управљања у заједници то може довести до нежељених резултата ако су локални објекти и природна подручја преплављени туристима, а локална заједница се осећа угрожено.

Свако подручје има своју јединствену причу – историју, људе, географију и природне ресурсе – коју треба да разуме, сачува и слави. Рурална подручја и мали градови данас често нуде посебан доживљај у све насељенијем свету у којем живимо. Они могу послужити као предах за посетиоце да једноставно уживају у несметаном погледу на ноћно небо и пруже осећај блискости са природом. Гентрификација врло често мења карактер руралних подручја и малих градова и може уништити природно и културно окружење како за локално становништво тако и за посетиоце, те њима треба пажљиво управљати са дугорочним освртом на ефекте које може имати на локалну заједницу.

Добар пример који показује како се одрживи рурални туризам може постићи иновацијом малих предузећа може се видети у једном селу у Португалу којe припада планинском региону, названом Дуоро. Овај регион је један од најудаљенијих региона земље, док село Атенор има око 80 становника, од којих је само седам становника млађе од 15 година. Један пар је веровао да је могуће, у сарадњи са локалним становницима, представницима локалне власти и другим државним ентитетима, развити одрживе и комплементарне прилике за мала предузећа која би омогућила стварање или поновно отварање радних места. Шта су они урадили? Брачни пар је основао организацију чија је главна мисија била промовисање знања о природном и културном наслеђу региона путем одрживих туристичких активности. Такве активности укључују посматрање јелена, тражење знакова иберског вука, сафари и посматрање птица. Гости такође имају прилику да комуницирају са становницима Атенора, на пример да један дан раде као пастири или да јашу магарце. Како би се диференцирала туристичка понуда, али и постигао већи допринос у очувању дивљих животиња, изграђене су четири сталне осматрачнице за фотографисање дивљих животиња, тако да туристи могу без ометања да посматрају  животиње. Активности око узгоја магараца довеле су до стварања другог бренда познатог као „Томело“. Име „Томело“ је ознака за лаванду на мирандес језику. Мирандес је други службени језик Португалије и говори се само у овој регији. „Томелова мисија“ је промоција локалног одрживог развоја на еколошки начин и то укључује добробит заједнице (људи и животиња). Главни производ који компанија пласира је козметика произведена од готово заборављене сировине – млека специфичне пасмине магараца.

Још један добар пример који показује како се традиционална добра једне заједнице могу користити за стварање јединственог туристичког производа у руралним срединама може се наћи у заједници Вору у Естонији. Њихова димна сауна је средиште богате традиције, укључујући обичаје купања, изградњу и поправљање сауна и димљење меса у сауни. Традиција димне сауне је превасходно породични обичај, који се обично практикује суботом, али и пре великих фестивала или породичних догађаја. Ова врста сауне део је УНЕСКО-ве репрезентативне листе нематеријалне културне баштине. Полудневни програм за туристе укључује кратко предавање о изградњи, грејању, ритуалима у сауни и породичним традицијама, дегустацију димљене свињетине, затим практичну обуку о грејању сауне, као и двочасовне сеансе у сауни са породицом домаћина.

Један од веома битних фактора за успешан развој туризма је локална заједница. Важно је знати капацитете заједнице, заправо способност заједнице домаћина да изгради интегрисане скупове искустава за туристе у активностима, смештају, превозу, услугама и информацијама. Капацитет се мери постојањем експертизе о политици и планирању на локалним нивоима, заједно са стручношћу предузећа која се налазе у заједници домаћина ради спровођења развоја који испуњава критеријуме за планирано ширење искустава туриста. Тај капацитет зависи од постојања оперативних одбора које чине планери, предузетници и доносиоци одлука, а који треба да раде на редовном и координираном програму који повезује одредишни идентитет, бренд, вредности и тржишну оријентацију са тренутном и потенцијалном потражњом туриста. Зашто је толико важно укључити локалну заједницу у развој туризма? Одрживи и успешни рурални развој треба да се заснива на интересима и укључивању заједнице која живи у том подручју. Чланови локалне заједнице најбоље знају који су њихови проблеми и потребе, они контролишу многе ресурсе – земљиште, зграде, локалне производе – на којима се заснива развој, њихове вештине, традиције, знање и енергија су главни ресурси за туристички развој, а њихово опредељење је од виталног значаја (ако не подрже иницијативу, угасиће се).

            Ево неколико негативних примера како рурална подручја могу бити уништена када локална заједница није укључена у њен развој и када није постојао одговарајући развојни план. Идилично аустријско село је најновије одредиште које постаје жртва масовног туризма, након што се прочуло да је то село послужило као инспирација за краљевство у популарном Дизнијевом филму „Фрозен“. Халштат је дом за само 800 становника, али број посетилаца порастао је са 100 (2009. године) на 10.000 дневно у 2019. години. Проблем се још више погоршао након што је Халштат постао „најинстаграмскији град на свету“, што је привукло много туриста, нарочито из Азије. У новембру 2018. године пожар је до темеља уништио значајан број алпских кућа из 16. века, а градоначелник је привремено затворио путеве ка селу и издао изјаву са захтевом да се туристи „држе подаље“. Међутим, они се нису обазирали на то. Туристи су и даље пристизали са паметним телефонима, дроновима и селфи штаповима. Село је постало изузетно скупо за локално становништво, јер су супермаркети и продавнице дали предност продаји сувенира у односу на продају свежег воћа и поврћа. Поједини мештани су се жалили да су туристи улазили у њихова дворишта без дозволе, како би фотографисали предео. Од ове године се планира да се смањи број туристичких аутобуса (којих је тренутно око 20.000 годишње) за трећину.

С друге стране, постоје и позитивни примери где се туризам развијао уз помоћ локалне заједнице и уз њихово активно учешће. Циљ Удружења винских рута Villany-Siklos (Мађарска) била је промоција туризма у региону на начин који додаје вредност вину и сродној култури тог краја, креира нова радна места, доноси додатни приход становницима и чини регион привлачнијим за спољне инвеститоре. Винска рута пролази кроз једанаест општина са слабом економијом и ниским просечним примањима. Компаније микрорегије са одушевљењем су одговориле на овај предлог Окружног већа. Градоначелник најмање заједнице започео је промовисање туризма у микрорегији и преузео водећу улогу у креирању винске руте. Локалне власти, цивилна удружења, приватна лица и мала и средња предузећа придружила су се организацији. Удружење је успоставило блиске везе са више од 30 научних и стручних тела, које сада броји око 90 предузетника као чланова. Пут вина постао је модел за стварање сличних пројеката у Мађарској.

Пример успешне иновације у руралном туризму је и рок фестивал у Хултсфреду (Шведска), фестивал рок музике који сваког лета посети око 25 000 људи и доноси значајан локални приход и запосленост. Фестивал је пример који илуструје како локално становништво, у овом случају група тинејџера могу преузети иницијативу и како цела заједница може бити активно укључена у главну туристичку атракцију, те имати користи од ње. Рок фестивал је постао значајан бизнис, запошљавајући 12 људи током целе године и подржавајући (пре и током недеље у којој се фестивал одржава) око 5.000 локалних волонтера који зарађују новац за своја локална удружења радећи за фестивал. Зграда у центру села постала је велики образовни и развојни центар музичке индустрије. Општина је пружила снажну подршку фестивалу, што је помогло организаторима да обезбеде капитал за даља улагања. Организација фестивала одувек се заснивала на волонтеризму. У селу попут Хултсфреда, са 5.400 људи, било је прилично лако створити осећај међу локалним становницима да је ово „њихов“ фестивал. Данас, многи од оних који су волонтирали током првих година фестивала имају децу која сада волонтирају. Организатори настоје да инспиришу младе на креативност и проналазак смисленог занимања.

Дугорочно успешан развој руралног туризма зависи и од квалитета и доступности природних ресурса. Према томе, концепт одрживог развоја представља неизоставан сегмент развоја туризма у руралним подручјима. Одрживи рурални туризам може се дефинисати као активност која доприноси позитивном економском и друштвеном развоју руралних подручја и истовремено не нарушава социјално и природно окружење.

Веза између одрживог развоја и руралног туризма је изузетно важна. На првом месту, туризам у руралним срединама пружа средства за живот локалном становништву отварањем нових радних места, подстицањем јавно-приватних партнерстава и подстицањем пољопривредне производње. Развој туризма у руралним срединама побољшава однос између људи различитих демографских карактеристика, односно људи из урбаних и руралних средина. На овај начин се повећава атрактивност локалне културе и традиције за коју су туристи посебно заинтересовани. Бенефити за рурална подручја се остварују кроз интерпретацију животне средине. То може укључивати активности у којима туристи шетају или се крећу путевима који су обележени одређеним информативним таблама и знаковима и врло често информацијама о окружењу како би туристи стекли неко знање о природним и културним ресурсима. Међутим, концепт одрживости руралног туризма доприноси остварењу више циљева: очувању локалне културе и карактера локалне заједнице, очувању природних пејзажа и природног „станишта“, одрживом развоју руралне економије, одрживом развоју туристичке индустрије на дуже стазе, развој лидерства и визије доносилаца одлука у областима за које сматрају да представљају опасност за развој туризма, те рад на достизању уравнотежене и разнолике руралне економије.

Коришћена литература:

1. Akoore, A. A. (2018). Sustainable energy systems for rural communities: sizing of a digester for energy generation from farm and food waste (master thesis). Oulu, Finland: University of Oulu Faculty of Technology.
2. Antão-Geraldes, M., Sheppard, V.A. (2019). Promoting sustainable tourism in rural and natural areas through small business innovation: the case of Atenor village (Northeast, Portugal). Journal of Ecotourism, published online. DOI: 10.1080/14724049.2019.1607864
3. Chen, B., Qiu, Z., Usio, N., Nakamura, K. (2018). Tourism’s Impacts on Rural Livelihood in the Sustainability of an Aging Community in Japan. Sustainability, 10, 2896; doi:10.3390/su10082896
4. Duk-Byeong, P., Yoo-Shik, Y. (2011). Developing Sustainable Rural Tourism Evaluation Indicators. International Journal of Tourism Research, 13, 401–415. DOI: 10.1002/jtr.804
5. Hall, D., Kirkpatrick, Mitchell, M. (Eds) (2005). Rural Tourism and Sustainable Business. Clevedon, UK: Channel View Publications.
6. Kurtyka-Marcak, I., Kutkowska, B. (2017). Innovation in rural tourism. Journal of Agribusiness and Rural Development, 2(44), 383–392.
7. Oriade, A., Robinson, P. (Eds) (2017). Rural Tourism and Enterprise: Management, Marketing and Sustainability. Boston, USA: CABI.