Одрживи туризам у градовима

Аутор: др Дуња Демировић Бајрами

Пет најпосећенијих европских градова у 2019. години, према броју ноћења, били су Лондон, Париз, Берлин, Рим и Истанбул. Азија је и даље највећи „играч“ на ранг листи, са 41 од 100 најпосећенијих градова света. Хонг Конг је на врху листе са 30 милиона туриста, а више од 50% туриста је из Кине. Ноћења у међународном туризму су расла по стопи од 7,6%, док су ноћења у домаћем туризму порасла за 4,8% током 2018. године. Раст ноћења на међународном туристичком тржишту резултат je повећања тражње на главним тржиштима, посебно у Русији (+ 26,7%), Кини (+ 16,5%) и Сједињеним Америчким Државама (+ 15,5%).

Данас се многи градови суочавају са изазовима одрживости који се односе на урбани туризам. Ово су само неки од њих:

1. Адекватно становање, гентрификација и расељавање – повећан број туриста може подстаћи раст у грађевинском сектору и играти улогу у јачању цена некретнина и најамнина, доприносећи гентрификацији. Економске и социјалне последице нарочито погађају рањиве групе са нижим примањима, а млади, жене, старији људи, етничке мањине и мигранти суочавају се са додатним проблемима. Стамбена имовина се сматра робом која ће максимизирати профит, а не као дом за људе у њиховом социјалном и културном контексту. Туристички смештај је обично профитабилнији од изнајмљивања станова локалним становницима. Станови се све више претварају у хотеле, хостеле и станове за одмор. Туризам може значајно променити карактер урбаних насеља, претварајући стамбене просторе у „зону забаве“ што може довести до проблема за локалне становништво.
2. Приватизација јавног простора – јавни простори који су сигурни и доступни свима подржавају формалне и неформалне културне, друштвене и економске активности, а нарочито су значајни за сиромашније и угрожене групе. Међутим, широм света, паркови, плаже и шеталишта која су некад била у рукама заједница или јавних власти долазе под контролу приватних корпорација. Туристичка индустрија често игра велику улогу у приватизацији локалних и јавних простора, нпр. ограђивањем плажа или јавних простора као што су тротоари или зелене површине како би проширили своје пословање. Приватизација јавних простора умањује њихову важну улогу у јачању кохезије у заједници и промоцији здравља, среће и благостања за све.
3. Економија дељења и други алтернативни модели – Туристичка индустрија као профитно оријентисана је изазвана алтернативним моделима као што су организације засноване на солидарности и сарадњи, а нарочито економијом дељења са интернетским платформама које омогућавају појединцима да нуде смештај, услуге водича и друго. Многи од ових система могу помоћи побољшању одрживости и треба их промовисати, међутим, неки могу довести до конфликтног потенцијала или ризика од кршења људских права и закона, нпр. у погледу достојног рада и утаје пореза.

Негативна питања произашла из туризма посебно су идентификована у Амстердаму, Барселони, Берлину, Копенхагену, и Паризу, и то кроз следеће изазове: у Амстердаму потреба за равнотежом између становника и посетилаца; у Барселони туристичка употреба инфраструктуре, пренасељеност, гентрификација и све веће цене; у Берлину велики број туриста, гентрификација и питања везана за цене; у Копенхагену повећање броја туриста на штету локалног становништва; и у Паризу густина насељености и раст (алтернативних) смештајних капацитета.

Многи градови нису узимали у обзир ризик од развоја туризма. У многим случајевима, недостатак ефикасног управљања, дугорочно планирање и „визија дестинације“ градског туризма резултирао је стратешким грешкама, а локална заједница изразила је своје незадовољство. На пример, стотине локалних демонстраната у Венецији у Италији, упустило се у борбу против све већег броја крузера и све већег броја туриста који свакодневно посећују град. Плакати са паролама као што су: „Туристи, идите!“ и „Уништавате ово подручје“ појавили су се на локалним зидинама како би преносили осећања све већег броја грађана. Све већи број локалних становника Венеције је незадовољно како туризам утиче на њихов свакодневни живот, како културолошки, тако и у погледу локалног окружења. Живот многих независних предузећа такође је погођен због све већих трошкова. Број крузера који посећују град, посебно током сезоне, забрињава локално становништво, јер је познато да туристи током дана преплављују градске улице, а бродови им пружају готово све услуге што значи да туристи купују и конзумирају локалне производе у врло ограниченим, малим количинама.

Градоначелник Барселоне је 2015. године суспендовао издавање лиценци на период од годину дана за смештајне објекте у Барселони, док градска власт није извршила „детаљну анализу“ сектора. Лиценце су покривале различите смештајне објекте као што су хотели, хостели, преноћишта и туристички апартмани. Мештани су се жалили да је центар града преплављен изнајмљивањем објеката туристима, повећавајући тако цене станова за изнајмљивање, али и цене некретнина за куповину. Градска кућа Барселоне имала је за циљ да уради „дубинску анализу туристичког смештаја“ која ће омогућити „процену и дијагностификовање постојећих смештајних капацитета, као и економски и социјални утицај који има на приступ становању, колико је град препун, мобилност, разноликост употребе и производње и управљања некоришћеним просторима“.

Airbnb и друге агенције/сајтови за краткотрајно изнајмљивање суочавају се са суморном будућношћу у главном граду Немачке, након што је градски управни суд забранио краткорочно изнајмљивање. Људи који краткорочно изајме више од 50% свог стана без дозволе града ризикују новчану казну у износу од 100.000 евра. Станодавци ће и даље моћи да изнајме појединачне собе све док користе барем половину стана за себе. Градски сенат је израдио веб страницу на којој корисници могу да дају анонимне дојаве о коришћењу станова за краткорочно изнајмљивање туристима. Сенат верује да ће забрана помоћи да се станови врате на тржиште за изнајмљивање грађанима Берлина уз прихватљиве цене најма.

Постоје решења за овакво незадовољство, a то је чинећи градски туризам одрживим. Али, како то учинити? Једно од решења је управљање гужвом и гентрификацијом. За управљање тим питањима мора се успоставити иновативно планирање и инструменти политике, као што су:

Промовисати свеобухватне стратегије градског туризма за усмеравање туриста ка ширим географским областима. То значи развијање алтернативних туристичких производа и анти-маркетинг места на којима су велике гужве; развој просторног планирања хотела за управљање понудом смештаја како би се одржала исправна равнотежа између сталних и привремених корисника; развој урбанистичких планова мобилности за туристичка подручја ради спречавања засићења око главних атрактивних подручја пешачењем и управљањем паркирања аутомобила и аутобуса; и што је важно, промовисање социјалног становања за домаћинства са ниским и средњим примањима, посебно у централним градским четвртима.

Добри примери се могу наћи у Амстердаму. Како се Амстердам бори против масовног туризма? Град је усвојио низ мера како би поново учинио живот становницима подношљивим. Почетком децембра 2018. године град је уклонио популарна слова „I Amsterdam“. Био је то симболичан чин у борби против масовног туризма, а локалне власти се надају смањењу броја туриста на тргу. Звучан назив „Град у равнотежи“ крије бескомпромисан програм: заустављање градње нових хотела и сувенирница, продајних места за улазнице и сиреве у које ниједан локални становник не би ушао. Град се такође бори против приватних платформи за изнајмљивање смештаја, попут Airbnb и Booking.com. Власници домова могу путем таквих платформи изнајмити станове највише 30 дана у години. Многи становници Амстердама осећају се као странци у својим домовима, јер више немају суседе – само се мењају групе туриста. Град је драстично подигао новчане казне за мање прекршаје као што су конзумирање алкохола у јавности, а у лето 2018. године започета је кампања „Уживај и поштуј“.

Следећи корак је повећање дељења знања, процена и праћење. Стратегија одрживости захтева идентификацију и праћење тренутних проблема и утицаја на туризам на стални и структурирани начин да би се развиле јаче политике. Неке од препоручених акција су следеће: процена капацитета за мере утицаја на животну средину који се односе на емисију угљеника, употребу воде и енергије, стварање отпада; имплементација туристичких опсерваторија за прикупљање, праћење и дељење утицаја туризма на општинском и градском нивоу. Подаци би се требали широко дистрибуирати на отвореним платформама да би истраживачи, индустрија и организације цивилног друштва имали лак приступ; омогућавање техничке обуке, радионица са више заинтересованих страна и академског истраживања ради решавања одређених проблема одрживости.

У Дубровнику 2016. године, становници су били огорчени када их је градоначелник замолио да остану код куће како би избегли опасне нивое гужви настале због великог броја туриста који долазе са крузера. Последњих година Дубровник доживљава пораст туризма због своје улоге измишљеног града у популарном серијалу „Игра престола“. Један од највећих изазова с којим се суочава дубровачка туристичка индустрија била је индустрија крстарења. Град сваке године прима отприлике исти број туриста са брода као и редовних туриста „са копна“. У 2018. години локална управа покренула је програм за смањење утицаја туризма на град тако што ће бродови за крстарење морати долазити у различито доба дана, а 2019. град је направио корак даље. Од 2019. године, у Дубровник ће моћи пристати највише два брода за крстарење с укупно 5000 путника у једном дану.

УНЕСКО (UNSECO) је чак разматрао да уклони Дубровник са листе светске културне баштине и саветовао је градске власти да у историјско језгро града треба дозволити максимално 8.000 туриста дневно. Градоначелник и Град Дубровник су отишли ​​корак даље и ограничили дневни број туриста на 5000. Такође, градоначелник је донео одлуку да се смањи број штандова за сувенире за 80% и број места у ресторанима у баштама за 30%.

Трећи начин да се осигура одрживи градски туризам је гарантовање друштвеног повратка на дестинацији. Друштвена одговорност индустрије мора се промовисати да би се осигурао бољи друштвени повратак у смислу фер радних услова, повећања могућности за људе који су у ризику од социјалне искључености, побољшање управљања променама у снабдевању ради побољшања мултипликативног ефекта на локалну економију. Неке од препоручених акција су следеће: подржати одрживу праксу јавних набавки увођењем зелених и социјалних критеријума приликом приступа јавним набавкама или добијања туристичких/смештајних дозвола; примена и употреба туристичких такси за побољшање квалитета дестинације и одржавање екосистемских услуга уместо враћања у туристичку промоцију; промовисање зелених или социјалних потврда на нивоу индустрије и дестинације уз обезбеђивање јавног финансирања за одговорне праксе.

Где можемо наћи неколико добрих примера за овај корак? На пример, Реjкјавик, преко Фонда за заштиту туристичких локација, улаже туристичку таксу за културне и еколошке ресурсе, док Барселона улаже 50% туристичке таксе за побољшање јавног простора и приступачност шире туристичке области града. Још један добар пример долази из бутанских градова. Сваки гост у Бутану плаћа дневну таксу током посете земљи. Око 30% од такси се користи за очување животне средине, развој заједнице, као што је бесплатна здравствена заштита за све становнике и посетиоце. Овај начин тарифираног плаћања обезбеђује поштене, повољне зараде за све који су укључени у туристичку индустрију и одржава висок стандард у пружању услуга (хотели са 3 звездице и више) за све госте у земљи. Такође, помаже у заштити природног окружења, са малим друштвеним утицајем туризма и нагласком на културу.

Смањење утицаја на животну средину и смањење потрошње ресурса. Туризам је велики потрошач природних ресурса, нарочито воде, енергије, хране и земљишта, стога је потребно смањити прекомерну потрошњу и загађење животне средине (ваздух, бука, земља, вода) од стране туристичких активности. Конкретно, туристичка мобилност је критично питање, јер се углавном заснива на превозу са високим уделом угљеника (авиони, крстарења, аутомобили). У сарадњи са општинским службама треба применити различите стратегије заштите животне средине како би се минимизирали, надокнадили и спречили велики утицаји на животну средину. Препоручене праксе су следеће: развити планове мобилности за туристе у одређеним областима, локацијама и времену прилагођавањем јавних и колективних ресурса превоза током сезоне, промовишући употребу бицикла и шетње; такође, важно је промовисати понуду локалних добављача робе да би се смањио утицај угљеника и створили локални послови у прехрамбеној и занатској индустрији; осигуравање здравих шема за спречавање и рециклирање, забрана употребе пластике за једнократну употребу и ангажовање туриста и индустрије кроз едукативне кампање.

Добар пример ове стратегије се може наћи у Барселони. Овај град је увео сет мера попут плана туристичке мобилности у циљу доприноса одрживијим видовима превоза. На пример, снижене су цене карата јавног превоза како би се повећала приступачност и промоција јавног превоза током великих догађаја. Такође, понуђени су инфо пултови и развијене су посебне апликације за мобилност преко које туристи могу да пронађу информације у вези са туризмом, радовима на путевима, мрежама јавног превоза и другим услугама. Једна од мера је смањење емисије угљеника у сектору смештаја кроз подршку (финансијску и техничку) за побољшање енергетске ефикасности бољим дизајном зграда, бољим управљањем енергијом, енергетски ефикаснијом опремом и уређајима или променом понашања запослених и самих гостију. Преговори за чистију енергију у лукама уведени су кроз инвестиције у инфраструктуру подршком пројектима обновљивих извора енергије. Крузери стварају велику количину отпада који негативно утиче на морско окружење, тако да је уведено да компаније које поседују крузере морају плаћати порез по путнику који ће се користити за рециклирање свих отпада. Још један сет мера видљив је кроз мере за смањење буке (на пример, распоред рада барова и дискотека у центру града).

Постоји неколико малих корака које туристи, односно сви ми, можемо предузети док путујемо како бисмо умањили негативне утицаје које комерцијални туризам може имати. Неки од једноставних савета који се могу применити су:

• Останите неколико ноћи – на неким локацијама постоји интензиван дневни туризам, када посетиоци „окупирају“ град само током дана, обично на пар сати. Ноћење је подршка развоју локалних смештајних капацитета и других објеката;
• Подржите локалну економију – ручак у локалним ресторанима, куповина сувенира и других поклона, посета локалним маркетима и коришћење локалног туристичког водича, омогућава да се новац врати у заједницу и уложи у људе који су домаћини туристима, а не да постане приход неке непознате корпоративне организације;
• Истражите непопуларна подручја – један од разлога „појаве прекомерног туризма“ је због тога што људи желе да виде исте знаменитости. Одговорно је избегавати атракције са листе пожељних, односно бирати исту локацију или активност коју, на пример, препоручују сви на Инстаграму;
• Постаните привремени локалац, а не туриста. То значи да би туриста требао да се придржава, на пример, локалних правила облачења, посебно у верским местима. Локалне заједнице ће имати веће поштовање према туристима ако они поштују њихова веровања и традицију. Неопходно је увек питати за дозволу пре него што сликате некога, без обзира на то коју традиционалну ношњу носе;
• Смањите транспорт – 72% туристичке емисије угљеника је последица транспорта, те је препорука за туристе, уколико је могуће, да истражују места пешице и искористе предности јефтиних јавних аутобуса/возова или локалних инвентивних начина превоза, као што је тук-тук.

Као закључак, питање је шта се у будућности може урадити. Општа полазишта леже у областима урбане управе, интегрисаног планирања, инклузивности кроз редистрибуцију богатства и смислено учешће како би били одговорни према садашњим и будућим генерацијама. Неки од начина да се то постигне укључују следеће:

• Аутономија локалне самоуправе и интегрисано планирање – oпсег и брзина развоја туризма захтева добро урбано управљање које одговара на потребе и бриге људи и заједница и које користи свој домет за флексибилност, креативност и иновацију уз поштовање свих људских и еколошких права. Локална аутономија сама по себи можда не гарантује позитивне промене, али је – уз транспарентност и одговорност – предуслов за снажно власништво града над процесима трансформације урбаних подручја према одрживости које укључују стратегије повезане са туризмом. Да би допринео одрживим градовима, туризам мора бити саставни део планирања одрживости града кроз различите сегменте. Потребна је боља обука, изградња капацитета, финансијска средства и одговарајући механизми сарадње који би омогућили пројектантима да усвоје интегрисане приступе партиципације;
• Инклузивност и „Право на град“ – инклузивност у урбаном контексту значи осигурати „Право на град“ за све, што се односи на способност грађана да утичу на процесе урбаног развоја и да направе град у каквом желе живети. Нагласак се ставља на побољшање живота најугроженијих и најосетљивијих слојева друштва. То је императив који се на нивоу дестинације мора посматрати као кључни критеријум који одражава успех туризма у доприноси циљевима одрживог развоја.
• Информисано учешће – укључивање туризма у урбано и регионално планирање мора да подразумева циљане напоре за постизање истинског консензуса међу различитим актерима на свим нивоима. Посебно заједнице које су погођене туризмом морају имати улогу у планирању, доношењу одлука, имплементацији и надзору процеса. Да би учешће било успешно, заједнице морају бити информисане, оснажене и омогућене да дају свој допринос и треба да стекну конкретне бенефите. Локална самоуправа ће можда морати проактивно понудити атрактивне независне платформе и формате, као што су радионице за креативност, фокусне групе или анкете које такође укључују и припаднике заједнице. Комуникација треба да буде преко различитих канала како би сви грађани знали да имају право и могућности да учествују.
• Мониторинг одрживости – још увек постоји снажан недостатак истраживања и оквира за анализу, мерење и праћење градског туризма и његових утицаја на урбани и регионални развој из перспективе одрживости. Међутим, приступи који се могу користити и развијати укључују постојеће системе показатеља и критеријума који су уведени за мерење одрживости туристичких дестинација уопште. Прилагођени специфичним контекстима и бавећи се кључним изазовима са којима се сусрећу поједини градови и насеља, такви системи могу послужити као корисна средства за праћење доприноса туризма. Већина потребних података и истраживања можда још није доступна, па ће се морати прикупити, генерисати или комбиновати на нове начине.

Коришћена литература:

• Aydin, B., Emeksiz, M. (2018). Sustainable urban tourism success factors and the economic performance of small tourism enterprises. Asia Pacific Journal of Tourism Research, 23(10), 975-988. https://doi.org/10.1080/10941665.2018.1513049
• Bellini, N., Pasquinelli, (Eds) (2017).Tourism in the City: Towards an Integrative Agenda on Urban Tourism. Berlin: Springer
• González A., Fosse, J., Santos-Lacueva, R. (2018). Urban tourism policy and sustainability. The integration of sustainability in tourism policy of major European cities. Barcelona: Eco-union.
• Önder, I., Wöber, K., Zekan, B. (2017). Towards a sustainable urban tourism development in Europe: The role of benchmarking and tourism management information systems – A partial model of destination competitiveness. Tourism economics, 23(2), 243-259. https://doi.org/10.1177/1354816616656247
• World Tourism Organization (UNWTO) (2018). ‘Overtourism’? – Understanding and Managing Urban Tourism Growth beyond Perceptions, Executive Summary, UNWTO, Madrid, DOI: https://doi.org/10.18111/9789284420070.