Олимпијске игре у Паризу: дипломатија, култура и спорт

Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института  за политичке студије

У доба ратова на европском тлу, распламсалог сукоба у Гази и компликоване ситуације око формирања нове француске владе, у петак 26. јула 2024. године почеле су Олимпијске игре у Паризу. Овим се Париз, уз Лондон, уписао у историју одржавања Олимпијских игара као домаћин по трећи пут (1900, 1924, 2024). Означене као један од четири најважнија догађаја за Француску у току ове године, симбол су не само универзалних вредности и спортске културе, већ и простора да се представи економски и еколошки напредак државе, као и ојача позиција у међународним односима. Велики инфраструктурни пројекти које је Француска у току припрема за ове Олимпијске игре спровела значајно су изменили не само Париз, већ и градове у унутрашњости. Путеви и зграде које су изграђене за прихват спортиста и за манифестације, биће коришћене за становање и пословне просторе, односно транспорт, који јесте један од сталних изазова у милионској држави. Ипак, посебну пажњу поред поскупљења смештаја и транспорта, привукла су питања безбедности и најава спектакуларне церемоније отварања Олимпијских игара. Уметнички домет и поруке церемоније отварања, коју је 85% Француза оценило као успелу, а 5% као делимично успелу, потребно је посматрати у синергији дипломатије, културе и спорта, односно спортске дипломатије Француске у склопу припрема и одржавања Олимпијских игара 2024. године.

Подела Париза на секторе и специјалне пропуснице са QR кодом, као и повећан број снага безбедности, који обухвата преко 45 хиљада особа, паметне камере и значајан број ангажованих снага у цивилу, посебну борбу против напада дронова и ограничавање слободе потенцијално ризичних, део су безбедносног оквира. Такође, церемонија отварања Олимпијских игара први пут на отвореном и на Сени, бројне пратеће манифестације, догађаји и коктели, као и активности амбасада других држава у Француској и очекивани доласци високих званичника, додатно су усмерили пажњу ка француским органима реда, који су у претходном периоду, а посебно од терористичких напада 2015. године значајно реформисали своје деловање што је и показало конкретне резултате. Поред поменутог, важно је и омогућавање да Сена у Паризу постане санитарно исправна за купање. Ово је једна нова перспектива Париза, што је демонстрирала и градоначелница Париза, којој је, уз сређивање обала Сене, бициклистичких стаза и умањења саобраћаја у центру града, припрема за Олимпијске игре била фокус њена оба мандата.

Већ је почетак припреме за Олимпијске игре у Француској започео са идејом да француска дипломатија у фокус својих активности смести олимпизам и олимпијски покрет, односно специфичан начин живота спајањем спорта са културом, образовањем и међународном сарадњом. Следио се пример Јапана у овом контексту и западне – француске културне вредности – поред наравно оних организационе природе, постале су посебно од 2019. године све више присутне у оквирима догађаја и манифестација које су као предолимпијски догађаји и пројекти организоване у Француској и ван ње преко Француског института, културних центара и мреже Франкофоније. Васпитна вредност  доброг примера, друштвена одговорност и поштовање универзалне етике пропагиране су преко поменутих пројеката и активности. Отуда се и позиви Емануела Макрона, француског председника да се прекину ратна дејства у Украјини, могу препознати као залагање Француске да се понови античка пракса о прекидима рата. Током посете селу спортиста у Сен Денију, неколико дана пре него што је сат у близини Ајфеловог торња означио почетак Олимпијских игара, француски председник Емануел Макрон изнова је подсетио на важност олимпијског и политичког примирја током Игара као спортског фестивала.

Идеја примирја током Олимпијских игара може да се прати од Пелопонеског рата, преко мера Генералне скупштине Уједињених нација из 1993. године, па до ових данашњих у Украјини и Гази, али се сада поставља питање – да ли су реалност или само некадашњи амблемични примери? Историјски посматрано, идеја олимпијског примирја је била неуспешна. Олимпијске игре 1916. године су отказане због рата, док су 1936. године одржане у Берлину и нацистичкој Немачкој Адолфа Хитлера, када је свет већ улазио у други светски сукоб. Током Олимпијских игара у Пекингу, ни УН ни Међународни олимпијски комитет (МОК) нису успели да спрече офанзиву грузијске војске у Осетији, 7. августа 2008. године. Такође, Русија је извршила инвазију на Крим 27. фебруара 2014. године, само четири дана након завршетка Олимпијских игара у Сочију. У контексту идеје о олимпијском примирју одржано је служењем мисе, у петак 19. јула, у Мадлени у Паризу. Присутно је било 800 људи, укључујући градоначелницу Париза Ан Идалго, министарку културе Рашиду Дати и министарку спорта Амели Удеа Кастера, а на излазу су голубови полетели испред цркве као симбол мира.

Промовисање мира, хармоничног развоја човечанства и очување људског достојанства, вредности су које носи дух Олимпијских игара, поред оног, за 21. век неупитно постојећег, комерцијалног дела. Француска дипломатија је ове вредности желела да пренесе повезујући културу и спорт као основу свог деловања у години пред Олимпијске игре, а уметнички одраз повезивања француске историје и културе представљен је кроз програм отварања игара. У корелацији са универзалним вредностима Француске револуције на којима се темeљи постојање Пете Републике у Француској, кроз активности дипломатије, посебно су наглашавани принципи олимпизма по којима сваки појединац мора имати могућност бављења спортом. Спорт као људско право и нулта толеранција за дискриминацију и постизање равноправности полова, што је и доказано у бројкама које показују подједнак број мушкараца и жена који ће се такмичити у Француској 2024. године, део су не само главног, већ и свих пратећих догађаја. Монументална дочек олимпијског пламена, његов пут кроз државу, долазак у Париз 14. јула, на национални празник и свечаност у којој су учествовали Французи свих генерација, раса и полова, уз омаж француској историји, пример је како се дух олимпизма уклопио у концепт повезивања спорта, културе и диломатије.

Проношење пламена поред Ајфеловог торња, Лувра, Орсеја, Парка Тиљери, Трга Републике, кроз Јелисејска поља и Тријумфалну капију, као и друге знаменитости, подсетио је не само на догађаје из француске историје који су имали своју рефлексију на актуелна питања оснаживања жена и рањивих група, већ и на описе Париза у време Светске изложбе 1900. године, када су одржане и прве Олимпијске игре у Паризу. Сви музеји и споменици Француске имају своју улогу у овом догађају. Некада су грађени и осмишљавани као приказ француског напретка, економске и политичке снаге, а данас су то симболи културе и моћи коју Француска пројектује преко културе. Може се направити паралела и у контексту историјских околности међународних односа, ривалстава великих сила и садашњих актера, али и потраге за духом заједништва и солидарности. Видели смо да су пламен дочекали и носили и последњи живи сведоци ужаса Другог светског рата, што је догађају дало један одјек историје у контексту савремених догађаја. Упоредо, сада су маргинализоване групе у фокусу свих програма који најављују и прате Олимпијске игре, што је у сагласности с правима и слободи бављења спортом без дискриминације. Француска дипломатија је и у претходном периоду имала иницијативе које су се бориле против расизма кроз спорт, али и других дискриминација као што су пол, језик, социјално или национално порекло и сексуална оријентација. Стога је овај оквир препознат и прихваћен и за активности које се спроводе у доба Олимпијских игара.

Олимпијске игре у Паризу потребно је посматрати кроз призму спортског, институционалног и медијског догађаја, са акцентом на одрживост, уједињеност и инклузивност. Циљ је био и да се повежу институционални и спортски актери око Уједињених нација за одрживи развој. Стога су председник Француске Емануел Макрон и председник Међународног олимпијског комитета Томас Бах, били домаћини Самита Спорт за одрживи развој – Брже, више, јаче, дан уочи отварања Игара у Паризу, у четвртак 25. јула 2024. године. Самит је окупио преко 500 учесника: шефове држава и влада, лидере међународних организација, спортисте и представнике спортског покрета (француске и међународне федерације, олимпијски покрет, удружења и предузетници), као и актере у финансирању и развоју спорта. Важно је нагласити да је организатор догађаја била АФД група (Француска развојна агенција), као и да су сви учесници представили своје иницијативе за спорт и одрживи развој и преузели обавезе у пет области, које симболишу олимпијске прстенове. Образовање и запошљавање, здравље и исхрана, једнакост и инклузија, финансирање и мерење утицаја и одрживост и наслеђе су препознате као поменуте области које ће допринети да наслеђе Олимпијских игара у Паризу 2024. године представи допринос спорта циљевима одрживог развоја. Циљ који се прокламује у Паризу кроз оквир Париског споразума за спорт и одрживи развој јесте да је потребно да спорт буде доступан свим студентима широм света, не само као средство стицања вештина и усвајања универзалних вредности, међу којима су и оне повезане са олимпизмом, већ и као пут ка промовисању могућности запослења. Други циљ је смањивање учесталости физичке неактивности за 15% до 2030. године што је Француска настојала да реализује кроз обавезно свакодневно тридесетоминутно бављење спортом учесника. Фокус је и на повезаности исхране и спорта што би помогло умањењу здравственог ризика. Једнакост и инклузија, физичке и спортске активности доступне свима, увећање финансирања и инвестиција у спорт уз мерења утицаја такође су важни сегменти Олимпијских игара у Француској. Француска дипломатија је све ово повезала са идејом наслеђа за будуће одрживије и одговорније спортске догађаје, а који су у складу и са Париским климатским споразумом.

Улагање у локалну школску спортску инфраструктуру и у обуку наставника физичког васпитања, спровођење иницијативе 30 минута свакодневне физичке активности у школама, како би промовисали добробити физичке активности на здравље и образовање и интегрисање спорта у националне програме запошљавања младих, уз комуникационе кампање о значају спорта за физичко и ментално здравље, први су део ове иницијативе. У Паризу 2024. године, постављени су темељи и за Четврти самит о исхрани за раст, који ће се одржати у Паризу у марту 2025. године. Споразум је посебну пажњу усмерио ка спорту за генерацијску равноправност са директним акцијама за оснаживање жена, јачање родне равноправности и борбу против родно заснованог насиља. Како би се поменуто реализовало, предвиђено је повећање броја приступачних и инклузивних спортских инфраструктура и програма за особе са инвалидитетом, шири спектар спортских програма који промовишу социјално укључивање и борбу против дискриминације, посебно за људе погођене расељењем. Предвиђено је и креирање заједничког фонда који би финансирао пројекте у складу са овим одредбама. На крају, али не и најмање важно, инсистира се и на усклађивању спортске праксе и спортских догађаја са Париским климатским споразумом и подржавању колективних акција придруживањем иницијативама Спорт за климатску акцију и Спорт за природу. Стога је овај догађај, који је прошао у сенци коментарисања церемоније отварања, као и Париски споразум за спорт и одрживи развој,  једна од кључних компонети које на примеру велике манифестације као што су Олимпијске игре, сведоче о савременом односу дипломатије, културе и спорта.