ПЛАНИНСКИ ЛИХТЕНШТАЈН

Аутор: проф. др Растислав Стојсављевић

Лихтенштајн је једна од такозваних патуљастих држава Европе. Она је мала кнежевина између Швајцарске и Аустрије у географској регији Средња Европа. Заузима део Ретијских Алпа, док се мањи део земље налази у долини горњег тока реке Рајне. Лихтенштајн је континентална држава јер нема излаз на море.

Кнежевина Лихтенштајн има површину од 160 km². Укупна дужина граница кнежевине износи 76 km, од тога је 41 km са Швајцарском и 35 km са Аустријом. Лихтенштајн се граничи са два кантона Швајцарске, односно са кантоном Санкт Гален (St. Gallen) у дужини од 27,2 km и са кантоном Граубинден (Graubünden) у дужини од 14 km. Са Аустријом се граничи са њеном савезном покрајином Форарлберг (Vorarlberg).

Кнежевина Лихтенштајн је држава која се у потпуности налази у Алпима. Рељеф Лихтенштајна се може поделити у три целине: долина Рајне, падине које су окренуте према долини Рајне и Алпи.

Планински рељеф је на граници између Западних и Источних Алпа, са врховима преко 2000 метара надморске висине. Површина ове земље чини око 1% укупне површине Алпа. У источном и јужном делу државе су Ретијски високи Алпи, који представљају планински венац централно-источних Алпа, који обухвата покрајину Форалрлберг у Аустрији, Лихтенштајн и покрајину Граубинден у Швајцарској. Овај венац обухвата око 75% државне територије и геолошка је граница између западних и источних Алпа, са укупно 29 врхова који прелазе 2000 метара надморске висине. Највиши врх Лихтенштајна је Граушпиц (Grauspitz) са висином од 2599 метара. Граушпиц се налази на крајњем југу земље уз границу са Швајцарском.

На подручју Лихтенштајна, карактеристична је појава ветра фена. То је јак и слаповит ветар који се спушта низ северне падине Алпа, мада је чест и јужно од ових планина. Пошто је ово топао и сув ветар, изазива топљење снега због чега га називају – снегождер.

Најважнији водени ток је река Рајна која целом дужином протиче кроз Лихтенштајн и представља западну границу са Швајцарском. Рајна (Rhein) је трећа по дужини река у Еврпи, после Волге и Дунава, са дужином од око 1300 километара. У дужини од 880 км Рајна је пловна. Извор Рајне је у швајцарским Алпима у кантону Граубинден. Одатле, као Алпска Рајна, тече на север до границе Лихтенштајна где чини природну границу Лихтенштајна са Швајцарском, а затим се улива у Боденско језеро. Поново се излива из Боденског језера и као Горња Рајна чини границу Немачке са Француском. Протиче кроз шест држава: Швајцарску, Лихтенштајн, Аустрију, Немачку, Француску и Холандију.

Долина Рајне је претворена у пољопривредни простор, док се захваљујући ветру фену јављају и медитеранске биљне врсте. Осунчане падине око долине су претворене у воћњаке и винограде. Под пашњацима је око 16% територије државе. Од 1600 врста биљака, око 800 је планинских. Ругелер Рит је најбогатији природни простор ове земље. У њему се јављају орхидеје по којима је Лихтештајн веома познат.

Кнежевина Лихтенштајн има веома богату историју. Границе ове земље су остале непромењене готово 300 година. Данас, ова држава постоји као последњи остатак Светог римског царства, која је еволуирала од веома сиромашног пољопривредног друштва, до једне од најиндустријализованијих земаља у свету.

Археолошка налазишта су показала да су земљорадничке заједнице насељавале тероторију данашњег Лихтенштајна већ у неолиту. Поједини називи села указују да су Келти живели на овим просторима, а са Келтима су дошли и Рети. Када су се Римљани проширили на простор на којем су живели Рети 15. године пре нове ере, територија коју данас називамо Лихтенштајн је постала део римске провинције Реције.

У то време, долина Рајне је имала велики значај пошто су Римљани саградили војне и трговачке путеве кроз њу. Римљани су саградили и тврђаву као одбрамбено утврђење против Алемана у IV веку. Пронађени остаци римског села и други материјални остаци, говоре да је на овом простору у IV веку живела релативно велика популација. Када су се Римљани повукли у V веку, Алемани су заузели њихово место. Под утицајем реформе спроведене од стране Карла Великог, простор Реције је подељен, што је после довело до стварања Вадуца као посебне територијалне јединице 1342. године.

Карло VI је ове поседе ујединио у јединствену кнежевину и дао јој име Лихтенштајн, по породици која је поседовала. Кнежевина Лихтенштајн тако постаје једна од 350 државица које су постојале у оквиру Светог римског царства немачког народа. Када је 1806. године Свето римско царство престало формално да постоји, принчеви су задржали суверенитет над својом територијом. На конгресу у Бечу 1815. године, суверенитет немачких принчева је потврђена, а Лихтенштајн постаје део Немачке конфедерације.

Године 1852. потписан је царински споразум са Аустријом, а такође је усвојена и валута Аустрије. Све до друге половине XIX века веза са Аустријом је јачала и проширивала се. Трговина је еволуирала, па су изграђена прва индустријска предузећа. Аустријске власти су 1817. године омогућиле коришћење поштанских услуга у Лихтенштајну, а од 1911. године Лихтенштајну је било дозвољено да издаје сопствене поштанске марке. Године 1861. отворена је прва банка у Лихтенштајну.

Када се Аустроугарска двојна монархија распала 1918. године, Лихтенштајн је изгубио главног партнера и економску помоћ Аустрије. Због тешке ситуације Лихтенштајн се окренуо свом западном суседу Швајцарској. Већ 1919. године потписан је први споразум са Швајцарском, а 1920. године потписан је и споразум који се односио на поштански систем. Године 1923. потписан је царински споразум, а већ 1924. године уведен је швајцарски франак као званична валута у Лихтенштајну. Током Другог светског рата Лихтенштајн је успео да сачува своју неутралност.

Лихтенштајнци су по пореклу Алемани (германско племе), који се у историјским изворима помињу од почетка III века. Све до почетка XIX века Лихтенштајн је имао свега неколико хиљада становника. Лихтенштајнци говоре алеманским дијалектом немачког језика, осим становника Тризенберга и околних села који говоре валзерским дијалектом.

До 1930. године Лихтенштајн је био сиромашна пољопривредна земља, која је упркос неутралности између два светска рата, у економском погледу доста трпила. После Другог светског рата све већа пажња се поклања развоју секундарног и терцијарног сектора, што пољопривреду ставља у други план.

Једна од најпознатих компанија која потиче са овог тржишта је Хилти (Hilti), затим Ivoclar Vivadent који је међународни снабдевач система за праксу стоматолога и зубне лабораторије. Слабо је познато да је Лихтенптајн највећи извозник зубних протеза у свету. Неутрик (Neutrik) је водећи произвођач спојница и утикача намењених професионалној аудио и видео индустрији. Седиште ове три велике фирме је у највећем лихтенштајнском месту Шану.

За Кнежевину Лихтенштајн карактеристичне су традиционалне алпске куће које се јављају и на територији Швајцарске, Аустрије, Немачке, Италије и Француске. Ове куће имају масивне зидове од дебала и благо нагнуте кровове који задржавају снег да би их штитио током зиме. Кровови су од црепа или шиндре. Темељи кућа се граде од камена, а куће су по правилу спратне. Данас се куће углавном граде од модерних материјала, а ова држава је позната и по савременој архитектури и дизајну који је добро уклопљен са традиционалним грађевинама. Насеља у Лихтенштајну су сконцентрисана на западу државе уз долину Рајне, јер је исток земље планински. Насеља у овој држави имају у највећем броју случајева издужену основу, али је ова основа поремећена због срастања насеља.

Лихтенштајн се дели на два региона: Оберланд или Вадуц и Утерланд или Шеленберг. Вадуц се састоји из 6 општина: Вадуц, Балзерс, Планкен, Шан, Тресен и Тресенберг.

Дворац у Вадуцу (Schloss Vaduz) се налази на брду 120 m изнад Вадуца и представља симбол како главног града, тако и целе државе. Сматра се да је саграђен у XII веку и да је служио као одбрамбено утврђење. Дворац је постао власништво владајуће породице Лихтенштајн 1712. године. Он представља званичну резиденцију лихтенштајнског принца, па самим тим није отворен за посете. Једина прилика да се овај дворац упозна из мало ближе перспективе јесте 15. август који представља државни празник. Тада се на пољани испред дворца организује церемонија на којој се грађанима обраћа принц.

Гутенберг дворац (Burg Gutenberg) се налази на врху брда у насељу Балзерс, на самом југу Лихтенштајна. Овај дворац је настао у 12. веку на месту средњовековне цркве, а временом је надограђиван и кориштен за становање, све до половине 18. века. Девастиран је у пожару који се догодио 1795. године, а касније га је град откупио и реновирао, а затим продао принцези Франциски фон Лихтенштајн. Током 20. века, дворац је кориштен за различите догађаје, а касније је претворен у музеј.

Црвена кућа (Rote Haus) је једна од најпознатијих грађевина у Вадуцу. Назив је добила по црвеној боји фасаде коју има од XIX века. Кућа је током историје мењала власнике, али је од 1807. године у поседу породице Рајнбергер (Rheinberger).

Народни музеј Лихтенштајна (Liechtensteinisches Landesmuseum) у оквиру своје сталне поставке приказује: историју, културу и природна обележја Кнежевине Лихтенштајн. Поставка је изложена у три зграде и обухтвата 42 собе које заузимају простор од скоро 2000 m². Народни музеј је отворен 1954. године на иницијативу Историјског друштва и налази се у Вадуцу.

Лихтенштајн је земља која се постепено мењала кроз историју. Од првобитног облика и организације ове мале државице, па све до данас, и даље су опстале многобројне значајне карактеристике старих култура, које се управо огледају у културном наслеђу.

За Лихтенштајн се каже У куту (углу) ником на путу. Ова државица око себе има велике и јаке суседе, који су јој помогли за њен јак привредни и економски развој кроз историју.