Ауторка: др Јелена Тодоровић Лазић
Преглед спровођења политике заштите животне средине ЕУ (Environmental Implementation Review 2019) има за циљ побољшање имплементације тако што ће се означити узроци који доводе до пропуста у спровођењу и примени али и системске препреке интеграцији политике заштите животне средине у остале јавне политике у ЕУ. Овај документ мапира главне изазове за сваку државу чланицу, али и истиче постојеће добре праксе. Први Преглед спровођења политике животне средине у ЕУ усвојен је у фебруару 2017. године. Почевши од тада, многе државе чланице су организовале националне дијалоге о приоритетним темама које су назначене у извештајима који се односе на њихову земљу. У ове дијалоге укључене су регионалне и локалне власти али и сви остали заинтересовани актери. Убрзо након усвајања првог Прегледа, покренут је инструмент ТAIEX-EIR (Environmental Implementation Review) Peer to Peer, како би се олакшало учење међу државама чланицама, регионима и општинама како би се побољшала пракса спровођења политике заштите животне средине ЕУ. Преглед спровођења политике заштите животне средине омогућава бољу усклађеност са ЕУ законима који се односе на заштиту животне средине тако што се бави основним узроцима лошег спровођења и промовисањем ефикасније примене поменутих закона. Преглед илуструје какав је статус спровођења прописа у области заштите животне средине затечен јануара 2019. године и има за циљ да подстакне сарадњу између јавних власти и заинтересованих страна, како би се пронашла решења по мери за отклањање идентификованих недостатака.
Превенција и управљање отпадом представљају основни чинилац кружне економије, с обзиром да, истовремено, помажу у спречавању негативног утицаја отпада на животну средину и здравље људи, и усмеравају га на ефикасну употребу. Од 2017. године Комисија спроводи Акциони план циркуларне економије, који укључује и објављивање Стратегије ЕУ за пластику у кружној економији у оквиру пакета циркуларне економије за 2018. и усвајање измена и допуна законодавства о отпаду. Нови документ – Комуникација о одрживој био-економији за Европу објављена је у октобру 2018. године, с циљем јачања веза између економије, друштва и животне средине. Предлог да се смањи утицај одређене пластике на животну средину, додатно илуструје заједничке напоре у ЕУ да се ефикасније позабави еколошким проблемима везаним за производњу и одлагање пластике. На нивоу ЕУ, стопе рециклирања су се повећале са 43.7% у 2014. на 46.4% у 2017. години, а количина комуналног отпада на депонијама смањила се за 20.6% у периоду између 2013. и 2017. Међутим, ситуација се доста разликује међу државама чланицама. Обавезе које се односе на третман отпада још увек нису у потпуности испуњене, уз велике разлике у учинку унутар ЕУ. За оне државе чланице које су изложене ризику да не испуне своје циљеве за 2020. годину у погледу рециклирања комуналног отпада, Комисија је представила извештаје о раном упозорењу.
Превенција отпада остаје важан изазов у свим државама чланицама, укључујући оне са високим стопама рециклирања. Шест држава чланица производе најмање двоструко више комуналног отпада по становнику него држава чланица са најмањом количином отпада. Поред тога, просечна производња комуналног отпада у ЕУ се повећала од 2014. године: само девет држава чланица смањило је своју производњу отпада по глави становника између 2014. и 2016. године.
Према подацима који су достављени Комисији, само неколико држава чланица је већ достигло циљ рециклирања комуналног отпада од 50% до 2020. године. Постоји простор за увођење нових економских инструмената (нпр. порези на депоније, шеме „плаћам колико бацам“), како би се учинило привлачнијим поновно коришћење и рециклирање. Број депонија које нису у складу са захтевима Директиве о депонијама и даље оставља разлог за забринутост.
Словенија показује да се политика кружне економије и управљање отпадом могу обавити у кратким временским оквирима. Свеобухватна стратегија циркуларности стимулисала је одвојено сакупљање и рециклирање, уз значајну помоћ фондова ЕУ. Данска представља добар пример отворене сарадње како би се промовисала кружна економија. Проценат малих и средњих предузећа који нуде зелене производе или услуге већи је од просека ЕУ. Француска је усвојила амбициозан план за кружну економију током 2018. године, са планираним активностима које имају за циљ смањење коришћења ресурса за 30% до 2030. године. Поставила је још један, рекло би се можда чак и преамбициозан циљ – 100% рециклирања пластике до 2025. године, уз стварање 300.000 нових зелених радних места.
Многи екосистеми су се већ променили због глобалног загревања и изложени су ризику због промене климатских услова. Стратешка дугорочна визија Комисије за просперитетну, модерну, конкурентну и климатски неутралну економију, потврђује преданост Европе вођењу глобалне климатске акције и претпоставља да се може постићи нулта емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2050. године. Током 2018. године, ЕУ је усвојила законе чији је циљ смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за најмање 40% до 2030. године, у односу на 1990. годину. По први пут, оквир ЕУ покрива и емисије са земљишта. Када се ЕУ законодавство у потпуности спроведе, процењује се да ће смањење емисија достићи око 45% до 2030. године.
Постоји висок степен спровођења климатског законодавства широм ЕУ и постоје велики изгледи да се циљеви за 2020. годину остваре. Од октобра 2018. године, двадесет и пет држава чланица је развило Националне стратегије за адаптацију, уз континуиране напоре у преостале три државе чланице како би и оне завршиле своје. Стратегија ЕУ за Дунавски регион ставља посебан нагласак на адаптацију на екстремне временске прилике и представља важну платформу за подстицање сарадње између Аустрије, Бугарске, Хрватске, Чешке, Немачке, Мађарске, Румуније и Словачке на заједничком мониторингу и управљању поплавама.
ЕУ је развила свеобухватан систем правила која се односе на природу, биодиверзитет, заштиту земљишта и мора који су кључни за постизање циљева заустављања губитка биодиверзитета и услуга екосистема које предвиђа Стратегије биолошке разноликости до 2020. године. Постизање повољног статуса заштићених врста и станишта захтева пуну примену Директива о стаништима и птицама. Мрежа Натура 2000 наставља да се шири у морским подручјима, а ЕУ је већ постигла циљ за 2020. годину – 10% обалних и морских подручја спадају у заштићена. Напредак је постигнут и на усвајању неопходних мера очувања, као што су планови управљања локалитетима, иако они још увек покривају само 70% подручја Натура 2000. Још увек су потребни велики напори како би се осигурало спровођење.
Губитак биодиверзитета у ЕУ се наставља, чак и ако је постигнут одређени напредак на локалном нивоу. Упркос одређеном напретку од 2017. године у вези са завршетком и управљањем подручјима Натура 2000, већина држава чланица мора убрзати напоре за свршетак својих мрежа, посебно у морском окружењу. Потребни су бољи капацитети у националним администрацијама и адекватно финансирање како би се спречило погоршање стања. Неке државе чланице нису усвојиле национално законодавство у складу са Уредбом о инвазивним страним врстама и/или нису правовремено обавестиле Комисију о мерама искорењивања.
Треба поменути ЛИФЕ пројекат „Повежите Карпате“ у Румунији. Ове локације представљају подручја где се врсте попут медведа и вукова могу кретати без ризика да буду ловљене или случајно убијене. Пројекат је допуњен са неколико активности за побољшање административних капацитета, као и укључивање локалних актера. Кипар је једна од земаља са напредном имплементацијом Уредбе о дрвној грађи ЕУ. Упркос својој малој величини, држава је извршила више провера домаћих и страних дрвопрерађивача него било која друга држава чланица. 100% националних оператера је прошло обуку о својим законским обавезама, а казне које се примењују за кршење су међу највишима у ЕУ.
Квалитет ваздуха у Европи се побољшао током последњих деценија, захваљујући заједничким напорима ЕУ, националних, регионалних и локалних власти. Од 2000. године емисије главних загађивача ваздуха смањене између 10% и 70%, у зависности од загађивача. Међутим, у већини држава чланица, квалитет живота грађана и даље је отежан јер се концентрација одређених загађивача ваздуха налази изнад стандарда које има ЕУ за квалитет ваздуха. Ситуација је посебно озбиљна у урбаним подручјима, где живи већина Европљана.
Комисија је 2018. године објавила Комуникацију – Европа која штити: Чист ваздух за све, у којој су наведене мере које су на располагању државама чланицама у борби против загађења ваздуха. Државе чланице су почеле да састављају своје националне програме контроле загађења ваздуха.
Осамнаест држава чланица и даље треба да убрза смањење емисија азотних оксида и концентрације азотног диоксида даљим смањењем емисија у транспорту, посебно у урбаним подручјима. Ово може укључити и циљана ограничења за приступ возилима у градским подручјима или фискалне подстицаје. Тамо где постоје прекорачења, Комисија је покренула случајеве кршења, укључујући упућивање неколико држава чланица Суду правде Европске уније.
У петнаест држава чланица ЕУ потребно је убрзати смањење честица (ПМ2.5 и ПМ10), између осталог промовисањем чистије производње енергије и ефикасног даљинског грејања. С тим у вези, постоји неколико нерешених случајева кршења. Неке од држава чланица упућене су Суду правде ЕУ због стално високих нивоа честица (ПМ10), а Суд је већ одлучио у два случаја. Смањење емисија амонијака, у шест држава чланица захтева смањење емисија из пољопривреде. Ово се може постићи увођењем пољопривредних техника са ниским емисијама, укључујући и управљање сточарством и ђубривом.
Од 2017. године, државе чланице и Комисија учествовале су у низу дијалога фокусираних на квалитет ваздуха. До краја 2018. године организовано је шест таквих дијалога у циљу решавања специфичних изазова у Чешкој Републици, Мађарској, Републици Ирској, Луксембургу, Словачкој и Шпанији. Ови напори су допуњени организацијом тематских радионица уз подршку механизма ТAIEX-EIR Peer to Peer. Када је реч о доброј пракси, треба поменути и ЛИФЕ пројекат „Малополска Регион“ у Пољској, који пружа подршку и саветодавне услуге за спровођење мера које се баве озбиљним загађењем ваздуха у том региону.
Загађење од индустријских активности може негативно утицати како на људе, тако и на животну средину. Кроз свеобухватан приступ – који предвиђа Директива о индустријским емисијама – Европска унија има за циљ да осигура висок ниво заштите људског здравља и животне средине, уз истовремено јачање иновација и конкурентности. Директива утврђује главне принципе за издавање дозвола и контролу постројења на основу интегрисаног приступа и примене најбољих расположивих техника за постизање високог нивоа заштите животне средине, узимајући у обзир трошкове и користи.
Загађење ваздуха и/или воде у вези са емисијама из постројења у енергетском сектору представља главни извор загађења за једанаест држава чланица ЕУ. За седам земаља, емисије из сектора интензивног узгоја живине и свиња представљају највећи део емисија. Штавише, тренутна ситуација у две државе чланице у вези са емисијама загађивача ваздуха из фабрика гвожђа и челика изазива озбиљну забринутост. Емисије које настају као резултат активности третирања отпада и даље представљају проблем у три државе чланице.
Политика заштите воде у ЕУ има значајан потенцијал за ублажавање климатских промена, под условом да се сада предузму делотворне мере. Комисија је закључила да су се знање и извештавање о Оквирној директиви о водама значајно побољшали. Она је узела у обзир резултате ЕУ конференције о водама из 2018. године у Бечу, која је омогућила свим заинтересованим странама и државама чланицама да обезбеде информације о примени ЕУ законодавства о водама.
На основу друге генерације планова држава чланица за управљање речним сливовима, Комисија је оценила усклађеност са циљевима Оквирне директиве о водама и закључила да се она постепено повећава. Међутим, пут ка потпуној усклађености са циљевима Оквирне директиве о водама до 2027. године у овој фази изгледа као тешко остварив.
Државе чланице ће имати користи од веће укључености свих релевантних актера на тржишту и цивилног друштва како би осигурале ефикасније спровођење начела загађивач плаћа. Иако је одређени број држава чланица предузео добре мере, укључујући инвестиције, побољшање квалитета воде ће и даље захтевати одређено време за многе речне сливове. Док је већина подземних вода постигла добар статус, мање од половине површинских вода је у добром стању. Градске отпадне воде се још увек не третирају као што би требало. Напредак зависи од тога да ли државе чланице дају приоритет инвестицијама за градска постројења за пречишћавање отпадних вода. Загађење воде од нитрата узроковано интензивном пољопривредном праксом смањило се у Европи у последње две деценије. Међутим, упркос овом позитивном општем тренду, загађење нитратима и даље изазива проблеме у многим државама чланицама, будући да се притисак пољопривреде на квалитет воде још увек повећава у неким областима.
Луксембург и Португалија су недавно постигли задовољавајући ниво усклађености са захтевима Директиве о третману градских отпадних вода, упркос потешкоћама у прошлости. То су добри примери како одлучне јавне инвестиције које се баве питањима усклађености могу смањити еколошке ризике и заштитити грађане у свакодневном животу.
Прописи о регистрацији, евалуацији, ауторизацији и ограничавању хемикалија (REACH) као и прописи о класификацији, обележавању и паковању супстанци и смеша (CLP) представљају најважније прописе у овој области. Јун 2018. године, био је крајњи рок за регистрацију последње серије супстанци према REACH-у, тј. оне произведене или увезене у једној тони или више. То значи да је ова Директива тек у потпуности почела да се примењује 2018. године, а први извештај о спровођењу очекује се током 2021. године. Европска агенција за хемикалије редовно спроводи циљане провере усклађености да би се досијеи о регистрацији ускладили са захтевима за информације.
Италија користи мрежу Европске комисије за предузетништво у циљу побољшања свести о улогама и обавезама у оквиру REACH-а, што представља посебан изазов с обзиром на велики број микро и малих и средњих предузећа у хемијском сектору у овој земљи. Холандска влада припрема Националну агенду за безбедност хемикалија, иницијативу осмишљену да промовише безбедне материјале и производе који могу да замене опасне хемикалије.
Финансијски подстицаји и економски инструменти нуде ефикасан начин за остваривање циљева политике заштите животне средине. Извештаји држава чланица пружају нам увид у анализу пореза на животну средину, постепено укидање субвенција које штете животној средини и зелене јавне набавке. Наменско финансирање је често неопходно за постизање еколошких циљева. Таква средства могу доћи из ЕУ али и из националних јавних фондова, као и из кредита Европске инвестиционе банке и националних банака.
Однос пореза на животну средину према БДП-у варира од 1.7% до 4%. Неколико држава чланица увело је порезе везане за животну средину у 2017. години. Међутим, пореске олакшице за приватну употребу службених аутомобила и даље постоје у појединим државама чланицама, што отежава напредак у решавању загушења у саобраћају и загађења ваздуха. У неким државама чланицама постоји проблем са ефективним коришћењем фондова ЕУ, понекад узрокованим недовољним капацитетима администрација.
Порез на депонију у Великој Британији почео је да даје видљиве резултате у погледу смањења депонија. Тренутно један од највиших пореза у Европи, ефективно је смањио одлагање отпада, чиме је максимизирано рециклирање сувих материјала и отпада од хране. Аустрија је успоставила платформу и службу за помоћ како би олакшала размену искустава између службеника који се баве зеленим јавним набавкама на различитим нивоима власти. Пољска има накнаду за отпадне воде, чији се приход користи за улагања у заштиту животне средине. Хрватска има накнаду за јавну корист од шума, која захтева од компанија да финансијски доприносе управљању шумама.
Остваривање циљева које поставља политика заштите животне средине ЕУ не зависи само од примене закона, већ захтева и да се питања заштите животне средине интегрише у друге политике. Може се илустровати примером Заједничке пољопривредне политике. Ова политика може значајно допринети еколошким и климатским циљевима, као што су заустављање губитка биодиверзитета, смањење деградације земљишта и тла, осигурање квалитета воде, смањење емисија амонијака, те управљање и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Недавне реформе Заједничке пољопривредне политике донеле су обећавајуће промене у смислу побољшања усклађености.
Учење од колега („вршњака“) показало се као важан инструмент у побољшању спровођења политике заштите животне средине. Инструмент ТAIEX-EIR Peer to Peer добро је прихваћен од стране националних органа који спроводе политку заштите животне средине. Током 2018. године, све државе чланице биле су укључене у најмање један такав пројекат (19 пројеката је извршено током 2018. године).
У неколико држава чланица приметан је недовољан број запослених у сектору заштите животне средине и овај недостатак капацитета и ресурса утиче на њихову способност да спроведу ову политику. Две државе чланице још увек треба да доврше усвајање ревидиране Директиве о процени утицаја на животну средину у национално право.
Остави коментар