Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
На основу последњег Извештаја о имплементацији политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ, Аустрија се суочава са неколико изазова. Упркос евидентним побољшањима у напорима за очување и рестаурацију природе током последњих деценија, статус многих станишта и врста у Аустрији наставља да се погоршава, што изазива озбиљну забринутост. Територијална покривеност подручја Натура 2000 у Аустрији је испод просека ЕУ, а недостаци су и даље у погледу кохерентности и квалитета циљева и мера специфичних за локацију.
Постизање климатских циљева ЕУ захтева шире и ефикасније одређивање цена емисија гасова са ефектом стаклене баште. Инфраструктуру енергетског система, такође, треба прилагодити потребама зелене транзиције, уз значајна улагања у инфраструктуру за складиштење енергије, преносне и дистрибутивне мреже.
Побољшање приступа судовима од стране грађана и невладиних организација у циљу оспоравања административних или регулаторних одлука о планирању би ојачало политику заштите животне средине.
Аустрија има свеукупно добре резултате у примени законодавства ЕУ и националног законодавства о животној средини. Одговорности у вези са животном средином сносе покрајине и општине. Међутим, постоји неколико механизама који би подстакли регионалне власти са лошим учинком да достигну ниво са најбољим учинком.
У претходним Извештајима о имплементацији политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ, главни изазови у примени еколошке политике и еколошких закона ЕУ за Аустрију били су:
- обезбеђивање боље заштите Натура 2000 подручја и смањење притисака на површинске воде услед промена физичког облика река,
- даље побољшање квалитета ваздуха.
Аустрија је предузела низ иницијатива, укључујући и законодавство за смањење стварања отпада, те је започела рад на свеобухватној стратегији циркуларне економије која покрива цео животни циклус. Међутим, с обзиром на амбициозне циљеве рециклирања након 2020. године, потребно је наставити са напорима да се ојача превенција отпада, поновна употреба, рециклажа и поновна производња.
Кружна (секундарна) употреба материјала у Аустрији порасла је на 12% 2020. године. Аустрија је успела да смањи јаз са просеком ЕУ од 12,8%, али остаје испод њега и оно што је још значајније далеко иза водећих земаља – Холандије (30,9%), Белгије (23%) и Француске (22,2%).
Продуктивност ресурса изражава колико ефикасно привреда користи материјалне ресурсе за производњу богатства. Побољшање продуктивности ресурса може помоћи да се минимизирају негативни утицаји на животну средину и смањи зависност од нестабилних тржишта сировина. Са 2,09 евра произведених по килограму утрошеног материјала у 2020. години, продуктивност ресурса у Аустрији је на нивоу просека ЕУ.
Аустрија још нема посебну стратегију или мапу пута за кружну економију. Међутим, садашњи Владин програм предвиђа Стратегију за кружну економију, чија је израда започета у пролеће 2021. кроз серију стручних радионица и процес јавних консултација са заинтересованим странама које су биле отворене до краја јануара 2022. године. Владин програм, такође, укључује акциони план за микропластику. Аустрија нема секторске стратегије за пластику у целини, нити за текстилне и грађевинске секторе, иако би нова стратегија кружне економије могла да покрије ове секторе.
Као што је поменуто у Извештају о имплементацији политике заштите животне средине за 2019. годину, Аустрија је покренула иницијативу RESET 2020 која има за циљ да интегрише ефикасност ресурса у области еколошких технологија и одрживе производње и потрошње. Ово остаје за сада кључни програм за промовисање кружне економије. Године 2020. покренута је и иницијатива зелене хемије „Platform Grune Chemie”. Са ефикасном синтезом, употребом обновљивих сировина, безбедном производњом, нискотоксичним хемикалијама и отпадом, и рециклажом, постоји снажна веза ове иницијативе са кружном економијом.
Кроз део свог Плана за опоравак и отпорност, Аустрија се обавезала на реформе у следећим секторима: (1) повећање стопе поновне употребе, сакупљања и рециклирања амбалаже и контејнера за пиће; (2) увођење ефикасних система поврата за пластичну и металну амбалажу за пиће за једнократну употребу и (3) повећање понуде контејнера за пиће за вишекратну употребу у малопродајном сектору. Све у свему, Аустрија је постигла значајан напредак у јачању оквира своје политике кружне економије, укључујући израду свеобухватне стратегије кружне економије, која је тренутно у току.
Са 588 килограма по глави становника Аустрија има седму највишу стопу производње комуналног отпада у 2019. години, далеко изнад просека ЕУ од 502 килограма по глави становника. Поред тога, уместо да се смањује, количина се (иако умерено), временом повећала. Програм превенције отпада није био довољно ефикасан јер мере у аустријском програму још увек нису имале позитиван ефекат на стварање отпада. План, такође, не посвећује довољно пажње губитку и расипању хране на нивоу примарне производње и раним фазама ланца снабдевања. Ефикасније мере би требало да буду укључене у нови програм превенције отпада јер ће Аустрија морати значајно да смањи стопу стварања комуналног отпада.
Аустрија има једну од највиших стопа управљања отпадом и рециклаже комуналног отпада широм Европе. У 2019. години рециклирала је 58,2% свог комуналног отпада, што представља трећу највишу стопу рециклаже у Европи и знатно је изнад циља за рециклирање комуналног отпада ЕУ за 2020. годину. За повећање стопе прикупљања пластичне амбалаже и припрему за поновну употребу и рециклажу, 110 милиона евра из аустриског Плана за опоравак и отпорност иде на аутомате за продају и унапређење капацитета за сортирање пластике.
Као резултат тога, у Извештају о раном упозорењу Комисије из 2018. године, Аустрија није наведена као једна од земаља у ризику да не оствари циљ ЕУ за 2020. годину у вези са рециклирањем који износи 50% комуналног отпада. Комисија тренутно завршава своју анализу напретка оствареног у вези са препорукама из Извештаја из 2018. године, као и анализу напретка ка постизању циљева рециклирања отпада за 2025. годину.
Што се тиче очувања природе, слика је помешана: Аустрија је земља са највећим уделом еколошке пољопривреде у ЕУ. Упркос евидентним побољшањима у нивоу напора за очување и рестаурацију током последњих деценија, статус многих станишта и врста наставио је да се погоршава, што изазива озбиљну забринутост. Док се удео станишта у добром стању незнатно побољшао, удео станишта у лошем стању је, такође, порастао. Територијална покривеност подручја Натура 2000 у Аустрији је испод просека ЕУ, а у вези са кохерентношћу и квалитетом мера специфичних за локацију потребно је даље побољшање. Што се тиче статуса очуваности шума, више од 75% показује лош статус. Аустријски национални енергетски и климатски план подразумева повећање биоенергије кроз одрживо управљање шумама. У овом контексту биће важно осигурати да коришћење биомасе буде одрживо и да је биодиверзитет заштићен.
Влада је 2020. године започела широку јавну консултацију под називом „Biodiversitätsdialog 2030” о новој стратегији биодиверзитета. Ово ће одражавати циљеве стратегије биодиверзитета ЕУ за 2030. годину и идентификовати циљеве и мере имплементације за обнову и заштиту биодиверзитета у областима насеља, пољопривредним пределима, шумама, воденим и влажним стаништима, планинским пределима и посебним локацијама. Основан је нови Фонд за биодиверзитет за финансирање мера заштите и обнове природе. Овај Фонд ће добити допуну од 50 милиона евра из Плана за опоравак и отпорност.
Аустрија има 71 тип станишта и 207 врста обухваћених Директивом о стаништима. До јануара 2022. године, 15,4% аустријске територије било је покривено Натуром 2000 (покривеност ЕУ 18,5%), док посебна заштићена подручја (SPA) класификована под Директива о птицама покривају 12,3% (покривеност у ЕУ – 12,8 %). Посебна подручја очувања (SAC) према Директиви о стаништима покривају 11,2% територије Аустрије (покривеност у ЕУ – 14,2 %).
Упркос значајном напретку у броју предложених локација у последњих 10 година, еколошка кохерентност аустријске мреже Натура 2000 остаје упитна. Неколико кључних области у алпском региону нема никакву заштиту локације, упркос томе што носе ознаке које препознају њихову изузетну вредност као мочваре од међународног значаја према Рамсарској конвенцији. Пропорционална покривеност многих врста и станишта (укључујући приоритетна станишта у лошем статусу очувања) остаје незадовољавајућа. Многе од недавно предложених Натура 2000 локација су премале и неповезане да би могле да пруже одрживе резултате очувања, док друге, које су одавно препознате као локације од националног и међународног значаја за приоритетна станишта или врсте, још увек чекају да буду предложене као посебна подручја очувања (SAC).
Квалитет воде у Аустрији је генерално добар и постоји потпуна усклађеност са правилима пречишћавања градских отпадних вода. Загађење нитратима у подземним водама и прекомерним растом биљака и алги услед високих концентрација хранљивих материја (еутрофикација) у површинским водама се додатно смањило, иако су жаришта остала у појединим регионима, посебно у областима са интензивном пољопривредом. Аустрија треба да настави да ублажава притиске који настају услед промена физичког облика водних тела (хидроморфолошки притисци), кроз ренатурализацију тока река или уклањање препрека за миграцију риба, посебно имајући у виду даље планирано ширење хидроенергије.
На основу извештавања у другој генерацији планова за управљање речним сливовима (РБМП) и података објављених 2020. године, у Аустрији 46,6% свих површинских водних тела има добар еколошки статус (са 1,3% водних тела регистрован је непознат статус), али 100% не постиже добар хемијски статус. За подземне воде, 2,9% није постигнут добар хемијски статус, али 100% је у добром квантитативном стању.
Аустрија је недавно усвојила и пријавила другу генерацију планова управљања ризиком од поплава у складу са Директивом о поплавама. Европска комисија ће проценити напредак од усвајања прве генерације и објавити нови извештај. Квалитет воде за пиће у Аустрији није означен као тема која изазива забринутост. Ревидирана Директива је ступила на снагу 12. јануара 2021, а државе чланице су имале рок до 12. јануара 2023. да је пренесу у свој национални правни систем.
Што се тиче Директиве о водама за купање, 2020. године, од 261 аустријске воде за купање 97,7% је било одличног квалитета, 1,9% доброг квалитета и ниједна није била лошег квалитета. Према последњем извештају Комисије о примени Директиве о нитратима за период 2016–2019, квалитет подземних вода у Аустрији је незнатно побољшан у поређењу са претходним периодом извештавања, са процентом станица које прелазе 50 мг нитрата по литру који се смањио са 8,1% на 7,2%. Постоји добро развијена мрежа станица за праћење квалитета. Квалитет подземних вода је добар у већини региона, иако су жаришта и даље остала у одређеним регионима, посебно у деловима који су интензивни у пољопривреди у Доњој и Горњој Аустрији. Ажурирани Акциони програм за нитрате из 2018. укључује строже мере за поменута жаришта.
Аустрија има одличне стопе усклађености за третман градских отпадних вода. Удео градске отпадне воде која испуњава све захтеве Директиве о третману градских отпадних вода (сакупљање, биолошки третман, биолошки третман уклањањем азота и/или фосфора) у урбаним подручјима стопа усклађености 2018. године у Аустрији износила је 100% док је просек ЕУ 78%.
Квалитет ваздуха у Аустрији је генерално добар, мада има изузетака, на пример, прекорачења озона и бензопирена. За 2020. годиниу нису регистрована прекорачења изнад стандарда квалитета ваздуха ЕУ за азот-диоксид и фине честице. Година 2020. била је година са најнижим загађењем озоном у последње три деценије, међутим, за неколико зона квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона. Тренутне пројекције емисија загађивача ваздуха у складу са Директивом о националним обавезама за смањење емисија показују остваривање обавеза смањења емисија за све загађиваче, осим амонијака за период 2020–2029. и за све загађиваче осим амонијака и азотних оксида за период од 2030. на даље.
Најновије доступне годишње процене (за 2019. годину) Европске агенције за животну средину указују на око 5.200 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 360 концентрацији озона и 550 концентрацији азот-диоксида.
Аустрија има интегрисани национални енергетски и климатски план који покрива период 2021–2030. који је у складу са дугорочном стратегијом до 2050. године. Национални циљ је смањење емисија за 36% до 2030. и постати климатски неутралан најкасније до 2050. године, без употребе нуклеарне енергије. У том циљу потребне су додатне мере за постизање климатских циљева. Нова Влада се обавезала да ће прилагодити национални енергетски и климатски план како би осигурала да испуњава циљ емисија гасова се ефектом стаклене баште за 2030. и настоји да постигне климатску неутралност до 2040. године.
Аустријски План опоравка и отпорности (РРП) посвећује 59% укупних алокација мерама које подржавају климатске и еколошке циљеве, укључујући мере за кружну економију за решавање проблематичних токова отпада, као и за нови национални фонд за биодиверзитет, одрживу мобилност и предузећа за декарбонизацију. Укупно аустријско финансирање инвестиција у животну средину процењује се на око 0,44% БДП-а годишње у периоду 2014–2020, при чему преко 90% долази из националног финансирања.
С обзиром на свеукупну малу алокацију средстава ЕУ у поређењу са БДП-ом, главни извор средстава за решавање инвестиционих потреба мора доћи из националних и приватних извора како би се затворио инвестициони јаз у односу на Приоритете имплементације политике заштите животне средине у Аустрији. У периоду 2021–2027. процењује се да ће потребе земље за улагања у животну средину достићи преко 0,60% БДП-а, што указује на недостатак финансирања заштите животне средине од најмање 0,16% БДП-а. Ово се мора решити мобилизацијом додатног финансирања за приоритете имплементације политике заштите животне средине.
Остави коментар