Политика заштите животне средине – случај Француске

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Француску карактерише велика разноликост копнених и морских екосистема, захваљујући њеном географском положају у Европи и удаљеним регионима и прекоморским територијама. Иако земља има добре резултате у примени закона ЕУ о заштити животне средине и амбициозног скупа еколошких политика, интензивна пољопривреда, урбанизација и транспортна инфраструктура и даље имају значајан утицај на животну средину.

На основу последњег Извештаја о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ, можемо закључити да се Француска суочава са неколико изазова. Иако је правни оквир за побољшање квалитета ваздуха сада на снази, потребно је постићи неке опипљиве резултате за амонијак. Акциони планови за буку морају бити завршени у урбаним срединама и око главних путева. У Француској се процењује да бука изазива најмање око 1500 превремених смрти и 7500 случајева исхемијске болести срца годишње.

Спровођење мера очувања може се побољшати и за станишта и за врсте. Потребан је даљи напредак у класификацији мреже Натура 2000, као и у погледу додатних мера за обезбеђивање заштите китова, птица подложних лову, птица на пољопривредном земљишту и великих месождера.

Када је реч о областима у којима је Француска остварила напредак, треба најпре поменути да су стопа кружне (циркуларне) употребе материјала и продуктивност ресурса у сталном порасту током последње деценије (знатно изнад просека ЕУ).

Друга област ЕУ је политика о хемикалијама, у којој је Француска осмислила и у потпуности применила стратегије спровођења европских прописа, као што су прописи под акронимима REACH и CLP.

Трећа област у којој је Француска забележила напредак је област биодиверзитета где је усвојила националну стратегију за заштићена подручја на мору и копну, са циљем да заштити 30% националне територије, при чему је једна трећина под јаком заштитом од 2022. године.

Не смемо заборавити ни примере најбоље праксе који нам долази из Француске.  Она је током протекле деценије постигла напредак у повећању стопе рециклаже и преусмеравању комуналног отпада са депонија.

Шема трговања емисијама (ЕТС) подржава побољшања енергетске ефикасности у стамбеним зградама. Ово има заједничку корист за животну средину, као што је смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште услед грејања, као и загађење ваздуха и смањење буке.

Оквир зеленог буџетирања, заснован на еколошким димензијама, може деловати као да омогућава усклађивања јавног финансирања са шест еколошких циљева ЕУ: климатске промене, циркуларна (кружна) економија, управљање водама, превенција и контрола загађења и заштита и обнова биодиверзитета.

У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине, Комисија је идентификовала три главна изазова за Француску када је реч о примени политика и закона ЕУ у области животне средине:

1. ефективно заштитити биодиверзитет спровођењем важећег закона који штити станишта и врсте;
2. побољшати квалитет ваздуха предузимањем напредних, брзих и ефикасних акција за достизање граничних вредности загађења ваздуха у ЕУ;
3. предузети неопходне мере за побољшање квалитета воде, посебно смањење загађења нитратима.

Приступ информацијама о животној средини је идентификован као проблем, посебно информацијама о превенцији великих индустријских несрећа. Што се тиче загађења буком, постоји хитна потреба да се финализирају акциони планови за управљање буком у урбаним срединама и око главних путева.

Кружна (секундарна) употреба материјала у Француској порасла је на 22,2% 2020. године у поређењу са 17,8% колико је износила 2014. Оба пута држала се изнад просека ЕУ (11,2% у 2014. и 12,8% у 2020. години). Са 3,13 евра произведених по кг материјала утрошеног 2020. године, продуктивност ресурса у Француској је знатно изнад просека ЕУ од 2,09 евра по кг.

На националном нивоу, Француска је поставила временски оквир и циљеве у својој Мапи пута за кружну економију. Да би испунила визију изнесену у Мапи пута, Француска је усвојила Закон против отпада и циркуларне економије 2020. године („АГЕЦ закон”). Овим законом Француска је увела правила о планираном застаревању, трајности производа (укључујући индекс поправљивости), проширењу одговорности произвођача и мерама за пластику за једнократну употребу и уништавање непродатих прехрамбених и непрехрамбених производа. Закон је организован око пет циљева: (1) постепено укидање пластике за једнократну употребу; (2) побољшање информисања потрошача; (3) промовисање поновне употребе и борба против отпада; (4) борба против планиране застарелости; и (5) побољшање циркуларне производње. Многе имплементационе мере (декрети) су већ усвојене, а друге су у припреми. Француска нема посебне секторске стратегије за текстил, пластику и грађевинарство. Међутим, АГЕЦ закон директно циља ове секторе са јасним циљевима и конкретним мерама. То укључује постизање нулте употребе пластике за једнократну употребу до 2040. године, стварање проширене шеме одговорности произвођача за грађевински сектор и планирање постепеног успостављања обавезног еколошког етикетирања производа, посебно у текстилном сектору. Француска планира реформе у оквиру компоненте 2 (екологија и биодиверзитет) свог Плана за опоравак и отпорност (РРП) и предлаже да се објаве уредбе за спровођење Закона о циркуларној економији. Ове мере ће: (1) проширити шему одговорности произвођача за материјални отпад из грађевинских и јавних радова; (2) поставити минималне стопе рециклираног материјала који се морају користити у производњи и (3) одредити пропорционалну количину амбалаже за вишекратну употребу која се мора ставити на тржиште. Француска напредује у примени АГЕЦ закона што се може сматрати добром праксом у смислу иновативног законодавства.

Национални акциони план за одрживе јавне набавке, назван Стратегија зелених јавних набавки за период 2015–2020, усвојен је и објављен у марту 2015. године. Он има за циљ да повећа степен до којег се социјални и еколошки критеријуми узимају у обзир у јавним набавкама. Поред тога, план има за циљ да интегрише циљеве одрживог развоја Уједињених нација (УН). Неколико француских секторских закона, такође, поставља обавезе зелених јавних набавки, промовишући употребу поново коришћених и рециклираних материјала, избегавајући употребу пластичних предмета за једнократну употребу узимајући у обзир и ризике од крчења шума.

Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Француској је поново почела да расте последњих година. Отпад је порастао на 555 кг по глави становника 2019. године, али је смањен на 535 кг по глави становника 2020. године. Просечна годишња производња комуналног отпада од 535 кг по глави становника је изнад просека ЕУ од 505 кг по глави становника. АГЕЦ закон поставља следеће циљеве за превенцију отпада:

1. смањити произведени отпад из домаћинства по глави становника за 15% у односу на 2010. годину;
2. смањити количину отпада произведеног економским активностима по јединици вредности (посебно из сектора грађевинарства и јавних радова) за 5% 2030. у односу на 2010. годину;
3. поново употребити и рециклирати еквивалент од 5% тонаже кућног отпада 2030. године;
4. остварити удео поново коришћене амбалаже стављене на тржиште од 5% 2023. године и 10% 2027. године;
5. смањити расипање хране у дистрибуцији хране и угоститељству за 50% до 2025. године у односу на 2015. и смањити га у потрошњи, производњи, преради и угоститељству за 50% до 2030. године у односу на 2015.
6. окончати продају пластичне амбалаже за једнократну употребу до 2040. године.

Француска је у протеклој деценији постигла одређени напредак у побољшању стопе рециклаже и преусмеравању комуналног отпада са депонија. Стопа рециклаже комуналног отпада у 2020. износила је 42%, што је благи пад са 44,1% из 2017. године Стопа рециклаже је испод просека ЕУ који износи 48,1%.

У јулу 2021. Европска комисија је послала званичан захтев Француској да у потпуности претвори ажурирана правила ЕУ о отпаду у национално законодавство. Француска је у међувремену обавестила Комисију да је претворила пакет прописа о отпаду у национални закон. Четири региона нису доставила своје ревидиране планове управљања отпадом/програме за превенцију отпада. Остали региони су поднели ревидиране планове и програме. Према Министарству за еколошку транзицију, Француска производи 10 милиона тона отпада хране годишње, што је еквивалентно 30 кг по глави становника, француска студија показује да већину отпада од хране бацају потрошачи (33%), затим произвођачи хране (32%), прерађивачи (21%) и трговци на мало (14%).

Француска је започела консултације о трећој националној Стратегији биодиверзитета. Француска је 19. новембра 2021. усвојила националну Стратегију за заштићена морска и копнена подручја, која има за циљ да заштити 30% националне територије од 2022. године, од чега 33% под јаком заштитом. Француска има 130 типова станишта и 291 врсту обухваћену Директивом о стаништима. Земља такође има популацију од 145 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама. До 2021. године, 12,9% националног копненог подручја Француске било је покривено мрежом Натура 2000 (просек у ЕУ-27: 18,5%). Посебна заштићена подручја класификована према Директиви о птицама покривају 8% (ЕУ-27 просек: 12,8%), а посебна подручја очувања, према Директиви о стаништима покривају 8,9% (ЕУ просек: 14,2%) француске територије. Процена посебних заштићених подручја показује недостатке за птице селице (нпр. грлица) и у морским обалним подручјима. Стога, Француска тек треба да заврши своју мрежу Натура 2000, посебно поморску.

Француска је одобрила неколико метода за хватање птица (као што су лепак за дроздове и мреже и замке за шеве и голубове) које су забрањене Директивом о птицама. Штавише, распрострањен је и дозвољен лов на сиве гуске након што су почеле да мигрирају у узгајалишта. Ова пракса, која је забрањена Директивом о птицама, изазива забринутост. Комисија је послала захтев за додатним информацијама у јулу 2019. године, али Француска није предузела мере потребне да би ове праксе лова и хватања биле у складу са правом ЕУ. Као резултат тога, Комисија је званично затражила од Француске да заустави илегални лов и преиспита методе хватања птица. Француска је позвана да предузме мере за смањење успутног улова. У јулу 2020. покренут је прекршајни поступак због неусвајања и неспровођења мера потребних за заштиту китова и морских птица унутар и изван подручја одређених мрежом Натура 2000, као и за ограничавање случајног улова. Ово крши неколико правила Директиве о птицама и стаништима о управљању локацијама и заштити врста.

Квалитет ваздуха у Француској и даље изазива озбиљну забринутост. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на то да Француска има око 29.800 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 2 050 превремених смрти сваке године које се могу приписати концентрацији озона и 4970 превремених смрти годишње које се могу приписати концентрацијама азот-диоксида.

Емисије неколико загађивача ваздуха значајно су смањене у Француској последњих година. Према најновијим пројекцијама емисија загађивача ваздуха достављеним у складу са чланом 10(2) Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Француска предвиђа да ће испунити обавезе смањења емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене Директивом за период 2020–2029. Међутим, пројекције не показују постизање обавеза смањења емисија за NH₃ за 2030. годину надаље. Француска је поднела свој национални програм контроле загађења ваздуха Комисији 9. октобра 2019. године.

У 2020. години регистрована су прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха за азот-диоксид (NО₂) у две зоне квалитета ваздуха и за сумпор-диоксид (SО₂) у једној зони. За неколико зона квалитета ваздуха, циљне вредности за концентрације озона такође нису испуњене.

За прекорачења граничних вредности NО₂, Суд правде Европске уније донео је пресуду којом се потврђује неусаглашеност са Директивом 2008/50/ЕЗ у 12 зона квалитета ваздуха и урбаних подручја (агломерација). У децембру 2020. године, Француска је позвана да изврши ову пресуду предузимањем и спровођењем свих потребних мера како би се поправила ситуација и како би се осигурало да период прекорачења буде што краћи. Ако Француска то не учини, Комисија може да врати случај Суду и предложи новчане казне. За прекорачења граничних вредности ПМ₁₀, Комисија је одлучила да упути Француску Суду у октобру 2020. године. Циљ ове правне радње је да се уведу одговарајуће мере које се брзо спроводе, доводећи све зоне квалитета ваздуха у сагласност са стандардима ЕУ.

Само 44,2% свих француских површинских водних тела постигло је добар еколошки статус, а 62,9% има добар хемијски статус. Што се тиче подземних вода, 30,9% подземних водних тела није постигло добар хемијски статус, а 10,2% је у лошем квантитативном статусу.

Квалитет воде за пиће у Француској није означен као тема која изазива забринутост. Међутим, у октобру 2020. Комисија је покренула прекршајни поступак против Француске јер нису поштоване граничне вредности за нитрате за неколико дистрибутивних јединица. У 2020. години 77,5% француских вода за купање било је одличног квалитета.

Раније је Француска имала потешкоћа да испуни своје обавезе према Директиви о третману градских отпадних вода. Укупна стопа усклађености је 90%, што је више од просека ЕУ за 2018. годину. Последњих година дошло је до побољшања у усаглашености Директивом, за шта је коришћење средстава ЕУ било од суштинског значаја. Али упркос овим побољшањима, непотпуна имплементација Директиве довела је до неколико судских пресуда против Француске. У јуну 2021. Комисија је одлучила да упути Француску на Суд због непоштовања захтева Директиве о пречишћавању градских отпадних вода – Француска је требало да буде у потпуности у складу са овим захтевима од 2005. године. Међутим, више од 100 урбаних подручја са популацијом од преко 2000 становника нису усклађени. То је зато што: (1) градска отпадна вода која улази у системе за прикупљање не подлеже одговарајућем нивоу третмана пре испуштања, (2) чак и ако се примени одговарајући ниво, пречишћена отпадна вода не испуњава захтеве Директиве. Такође, 15 урбаних подручја не испуњава додатне захтеве Директиве о заштити подручја осетљивих на хранљиве материје.

Француска има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021– 2030. који је у складу са националном стратегијом ниске емисије угљеника. Национални циљ је да постане климатски неутрална до 2050. године. Емисије гасова са ефектом стаклене баште се смањују, али ће бити потребни даљи напори како би се ускладили са повећаном амбицијом Европског зеленог договора и циљем климатске неутралности до 2050. постављеним на националном нивоу и нивоу ЕУ. Као што је истакнуто у годишњем извештају Високог савета за климу за 2020. годину, смањење емисија уопште и даље је преспоро у Француској, што доводи у опасност поштовање национално одређених буџета за угљеник. У свом Плану за опоравак и отпорност, Француска додељује 46% средстава за климатске циљеве и наводи кључне инвестиције за даљу зелену транзицију. Прва национална Стратегија прилагођавања климатским променама објављена је 2006. Француска је 2011. усвојила национални план прилагођавања на климатске промене за период 2011–2015. Процес консултација у 2016. довео је до припреме другог националног плана адаптације за период 2018–2022. Стратегија из 2006. је и даље била релевантна. Између 1990. и 2020. године, емисије гасова са ефектом стаклене баште у Француској су се смањиле за 27%, што је мање од просека ЕУ, делом због њеног већ значајно декарбонизованог енергетског сектора.

Финансирање ЕУ наставља да значајно подржава јаз у имплементацији политике  заштите животне средине. Француска би требало да добије 39,4 милијарде евра из Фонда за опоравак и отпорност (РРФ) (2021–2026) у виду грантова, од којих ће 20,2 милијарде служити за зелену транзицију. Такође ће добити 17,9 милијарди евра из кохезионе политике (2021–2027), од чега ће 2,8 милијарди служити за питања климе и животне средине. Процењује се да је укупно француско финансирање инвестиција за животну средину било годишње 0,78% БДП-а у просеку 2014–2020. Укупне потребе за улагањем у животну средину у периоду 2021–2027. износе најмање 0,82% француског БДП-а годишње. Ово указује на недостатак улагања у животну средину од преко 0,05% БДП-а који би требало да се реши фокусирањем на приоритете имплементације заштите животне средине у земљи.